Пређи на садржај

Разговор:Šiptar/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Ne smatraju svi da je termin Šiptar uvredljiv.--SLAK (разговор) 03:14, 27. јануар 2010. (CET)[одговори]

Референце под знаком питања

Поред већ више пута оспореног Пешчаника, се међу сумњивим референцама налази и портал/форум америчке организације "Један свијет". Такви вебсајтови, се не могу сматрати прихватљивим за википедију. --Kašter (разговор) 11:10, 27. јануар 2010. (CET)[одговори]

Članak doveden na neutralni nivo. --Kašter (разговор) 14:27, 28. јануар 2010. (CET)[одговори]
daleko je od neutralnog nivoa. članak ostavlja potpuno lažni utisak da termin šiptar prihvatljiv a da ga samo "neki" autori smatraju nekorektnim. naprotiv, termin "šiptar" se nigde službeno ne upotrebljava (radio, televizija, sud...) a doslovno sve organizacije koje se bave ljudskim pravima ga smatraju diskriminatorskim i neprihvaljivim. takođe, iz članka je izbačena glavna informacija, a to je da sami albanci smatraju ovaj termin uvredljivim, što je presudno u pitanjima diskriminacije.--Mladifilozof 00:14, 23. фебруар 2010. (CET)
После албанофобије и других, ово је још један чланак из твог пера који је морао бити неутрализован. Очито да и даље не прихваташ критику и инсистираш на Пјешчанику и дјелима Леа Фројндлиха. Зашто не покренеш иницијативу дефинисања релеватних извора, па да се увјеримо који се то извори и у ком обиму могу сматрати релевантним за које теме. Баш би ме интересовао њен исход.
Част изузецима, али скоро све организације које се баве људским правима, се њима баве из одређених "виших циљева" и они нису увијек племенити. На прсте можеш да набројиш оне које се истински боре за људска права. Остало је плаћени и лобистички шљам, који под плаштом заштите људских права себи обезбеђује лагодан живот и обично трује средину у којој дјелује.
Нигдје у Европи, ни у бившој Југославији нисам примијетио да им је тај израз увредљив. А вјеруј ми да имам доста контаката и са њима. Oни сами себе називају сличним именом (шћиптаре или косоваре). Словенизовани облик се само прилагодио њиховом изговору, које потиче још од прије 18. вијека. Претпоставља се да је и Карл Мај у недостатку оргиналних ликова и прича са југа Србије, Шиптарима називао и сељаке са српским именима. Толико о експертима и могућим референцирањима на њих. Пошто постоје појединци којима смета тај словенизовани назив, и та чињеница је изнијета у чланку. Наравно не у првој реченици као што си ти хтио, него тамо гдје јој је, већински гледано и мјесто - тј. на крају. --Kašter (разговор) 02:47, 23. фебруар 2010. (CET)[одговори]