Разговор:Џорџ Гордон Бајрон

Први поднаслов

у недостатку бољег....

Неенциклопедијски део који прво треба средити

• 1788. 22. јануара родио се песник Џорџ Гордон Бајрон (George Gordon (Noel) Byron) са деформисаном ногом, и биће хром целог свога живота.
• 1789. Мајка га одводи у Шкотску, у Абердин.
• 1791. Умире песников отац, капетан Бајрон.
• 1792. Будући песник посећује дневну школу у Абердину. Мајка га наизменично кажњава и мази због његове хроме ноге. Дадиље га терују да што више чита Библију. Постаје наследник лордовске титуле.
• 1796. Почиње његово дивљење и идеализовање осмогодишње девојчице, Мери Даф.
• 1798. Умире му дедов брат, лорд Виљем Бајрон, познат као "зли лорд". Бајрон насљеђује његово велико имањеи (Њустед), где се пресељава са мајком и дадиљом.
• 1799. Бајрон борави у Нотингему, побожна дадиља, Меј Греј, станује с њими опслужује га.С њом одлази Хансоновима у Лондон. Хансон је враћа у Њустед и тражи да је отпусте, а Бајрона шаље у школу доктора Гленија. Лече Бајронову болесну ногу.
• 1800. Заљубљен у своју рођаку, Маргарет Паркер, пише своје прве љубавне стихове. Незадовољан је и несрећан у Глинијевој школи. У то време има доста неспоразума са мајком.
• 1801. Борави у Хароусве до 1805. Страсно се заљубљује у Мери Чаворт.
• 1804. Мајка му се пресељава у Саутвел. Бајрон се дружи са Елизабетом Пигот. Озбиљно се баца на писање поезије.
• 1805. Мери Чаворт не прихвата његове понуде и удаје се за Џона Мастерса. У октобру Бајрон почиње студије на Тринити колеџу у Кембриџу.
• 1806. Бајронова прва књижица стихова, приватно штампаних, бива забрањена и уништена одмах по изласку из штампе ("Фугитиве Пиецес").
• 1807. У јануару излази његова збирка "Пјесме поводом разних прилика" (Poems on Various Occasions), а у јуну још једна под називом "Часови доколице". Враћа се у Кембриџ, након што је провео девет месеци у Саутвелу.
• 1808. Критичари оштро нападају "Часове доколице". У јуну Бајрон добија постдипломски степен магистра на Универзитету у Кембриџу. Запада у велике дугове.
• 1809. Постаје члан Горњег дома у Британском парламенту. У пратњи Хобхауса путује бродом у Лисабон, Севиљу, Кадиз и Гибралтар, Затим до Малте и до Албаније, гдје посјећује Али Пашу, и коначно до Атине. Завршава Прво певање "Путовање Чајлда Харолда" или "Витез Харолд".
• 1810. Наставља пут за Смирну. Завршава "Путовање Чајлда Харолда" ; посећује Цариград, и враћа се у Атину где остаје десет месеци.
• 1811. У мају креће једрењаком за Енглеску и стиже у Лондон у јулу: Мајка му умире 1. августа, а затим му се изненада утопио драги му пријатељ, Матјус; све се то догађа после неколико смртних случајева који су му одузели пријатеље, и Бајрон запада у депресију. Живи у Њустеду, усамљен и несретан. Дописује се са полусестром Аугустом, која га једина разуме, како он то каже у својим писмима. Пише нове песме.
• 1812. Држи говоре у Горњем дому. Издавач Џон Мари, његов будући пријатељ, објављује прва два певања Чајлда Харолда. Бајрон постаје познат. Склапа многа пријатељства са значајним личностима. Упознаје се са Арабеом Милбанк али бива одбијен.
• 1813. Много се креће у лондонском друштву. Интимно се дружи са Аугустом. Излази из штампе његов Џаур и Абидоска невјеста.
• 1814. Излазе из Штампе Гусар и Лара. Бајрон и Аугуста бораве у Њустеду почетком септембра.
• 1815. Жени се Анабелом и настањује се у Лондону. Објављује "Јеврејске мелодије". Посјећује га Аугуста у више наврата. Нове финансијске потешкоће. Рађа му се ћерка, Аугуста Ада, у децембру.
• 1816. Његова супруга га напушта и одлази свом оцу. Излазе из штампе "Опсада Коринта" и "Парисина". У априлу су Бајрон и његова супруга и званично разведени. Лондонско друштво обожава Бајрона. Почиње његова веза са Клер Клермон. Спрема се да напусти Енглеску ; 25. априла заувек одлази из Енглеске. Путује кроз Белгију, посјећује Ватерло, стиже у Женеву. Станује у близини великог енглеског пјесника Шелија, његове супруге и Клер Клермон, са којима крстари по језеру. Пише Треће пјевање Чајлда Харолда и "Шијонског сужња". Са Хобхаусом путује у Алпске пределе. Пише два чина "Манфреда". Посјећује Милано ; сели се у Венецију код породице Сегати. Љубавна афера са Марианом Сегати и многим другим женама из нижих слојева друштва.
• 1817. Клер Клермон рађа Бајрону кћер, Алегру. Бајрона напада грозница. Путује по Италији. Пише "Тасову тужбалицу и један чин "Манфреда". Тхорвалдсен ваја Бајронову бисту. Бајрон пише "Беппо". Враћа се у Венецију и дознаје да је његово велико имање Њустед Еби продано ; даје упутства како да се исплате дугови.
• 1818. Објављен "Беппо". Бајрон је поново болестан, има грозницу. Четврто пјевање Чајлда Харолда излази из штампе. Алегро доводе у Венецију. Почиње да пише своје највеће дело сатирични еп "Дон Жуан" .
• 1819. Почиње љубавну везу са још једном племкињом (Контеса Гуициоли). На њено тражење пише "Дантеово пророчанство". Објављује дело "Мазеппа" и прва два певања "Дон Жуан"-а. Са контесом се враћа у Венецију. Поново је болестан од грознице. Контеса, Тереза, има сталне размирице с мужем који настоји да је одвоји од Бајрона. Тереза је поново болесна, На захтев њеног оца Бајрон прелази у Равену.
• 1820. Бајрон живи у палати Терезиног мужа, у друштву тог грофа и Терезе. Почиње да се интересује за политику у Италији. Пише дело "Марино Фалијеро". Тереза коначно добија развод. Бајрон се придружује талијанском револуционарном покрету.
• 1821. Почиње да пише "Сарданапала". На тренутке је обесхрабрен неуспесима револуционара да збаце аустријску власт. Смешта своју кћерку , Алегру, у Самостан. Завршава "Сарданапала" и пише "Два Фоскарија" и "Каина". Такође пише "Визију страшног суда" и "Небо и земља". Једно вриеме борави у Пизи и дружи се са Шелијем.
• 1822. Стиже Едвард Трелони и подстиче Бајрона и Шелија да приступе градњи већег чамца. После смрти леди Ноел, његова се примања готово удвостручују због великог наследства. Он и Шели позивају Ли Ханта да дође у Пизу, да би ту покренули револуционарни часописа књижевност. Умире му кћерка Алегра. Стиже Хант. Пошавши му у сусрет новосаграђеним чамцем "Ариелом", Шели налази смрт у таласима Тиренског мора. Бајрон присуствује спаљивању земних остатака Шелијевих. Наставља писање "Дон Жуана". Настањује се у Ђенови. Завршава Десето и Једанаесто певање Дон Жуана, а затим и Дванаесто. Поново је болестан.
• 1823. Излази му дело "Небо и земља". Завршава "Век бронзе".У тој плодној години написао је још осам дела, објавио један део тих дела као и певања Дом Жуана, закључно са Четрнаестим. Посећује Итаку. Станује у Аргостоли. Прима неповољне виести о подухватима грчке војске против Турака. Обећава 4.000 фунти стерлинга Грцима за градњу грчке флоте.
• 1824. И даље помаже грчку борбу против Турака. Запада у честе нападе разочарања и депресије због политичких прилика у Грчкој. Здравље му попушта. Више не очекује да ће успети уединити Грке. 26.марта излазе му из штампе Петнаесто и Шеснаесто пјевање "Дон Жуан"-а. 9. априла нагло му се погоршава здравствено стање, делом због погрешне докторске дијагнозе. Умире од тешке грознице 19. априла, а тело му пријатељи преносе у Енглеску, где га сахрањују у цркви Хакнол Торкард 16. јула.