Пређи на садржај

Разговор:Битка за Стаљинград/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

НДХ

Једино на српској википедији стоји да је НДХ учествовала. Волео бих да ми неко каже одакле та информација.


Stvarno svaka čast za ovaj članak. Ovaj članak je primer kako treba da izgledaju ostali tekstovi na ovoj vikipediji.--confy 22:47, 4 Феб 2005 (CET)

Бруталност и небрига за цивилне жртве

Реченицу са почетка чланка "Битку је обележила бруталност и небрига за цивилне жртве са обе стране." требало би избрисати из следећих разлога:

Први разлог је тај што је Стаљинградска битка била у ствари Немачка опсада овог града, више него војна операција. Циљ ове опсаде је био да се целокупно становништво Стаљинграда, дакле у већини управо цивили, изгладњивањем натерају на предају или потпуно униште. Шта више, колико се сећам из једне енглеске емисије о овој битци, мислим да је постојало и директно Хитлерово наређење да у Стаљинграду нико не сме да буде поштеђен. Према томе, са немачке стране није се уопште радило о небризи, него о смишљеној намери да се потпуно уништи целокупно становништво овог града. А са руске стране, такође не може бити говора о небризи за цивилно становништво, јер се радило о општенародном отпору против немачке опсаде и напада на овај град, у којем су учествовали и поднели жртву сви становници Стаљинграда. Такође, не чини ми се да су имали великог избора сем да се супротставе немачким агресорима, јер у случају предаје, вероватно би их задесила много гора судбина. Све у свему ову реченицу, треба или избрисати или изменити тако да не стоји назнака "са обе стране", јер осим што то не одговара истини, одмах на почетку замагљује суштину ове битке и циљеве немачке војске које су овом акцијом хтели да остваре.--Зоран.Д. 14:06, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Hm, da nisi pobrkao malo sa opsadom Lenjingrada? --BokicaK Got something to say? 14:27, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Мислим да ова реченица може да стоји у чланку о свакој бици коју су водили Руси и Немци у том рату. За немачку страну једноставно нема потребе трошити речи, а што се тиче Руса, Стаљинов концепт је био следећи (парафразирам): Ако на сваког убијеног Немца погине 10 Совјета, на крају Немаца више неће бити, а Совјета ће преостати. Да, ради се о тоталној небризи, која се огледала и у стратегији и у доктрини! Не знам да ли је Зоран мислио на Лењинград или Стаљинград, али Стаљинград није био опкољен, тако да је цивилно становништво могло евентуално да буде и евакуисано. Са друге старане, град није био од кључне стратешке важности ниједној страни, него је ето Хитлеру дунуло да освоји град (због имена), а Стаљин је био у фазону Е, нећеш мајци!.. касније ниједан није хтео да одступи. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:24, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Тако је Бокице и Горане, биће да сам ја ипак гледао филм о битци за Лењинград, односно о опсади Лењинграда. А стаљинградска битка је она велика тенковска битка о којој је снимњено и много играних филмова, која је преокренула ток другог светског рата. Међутим ипак ова реченица о небризи за цивилно становништво која изједначава у томе агресора и онога који брани своју земљу ми веома смета. Такође, не треба изједначавати антифашистички отпор Совјетског савеза само са Стаљином. Читао сам некад давно у неком часопису текст где је наведено да првих 40 дана немачке агресије Стаљин уопште није излазио из своје собе нити је са било киме контактирао. Другим речима био је у тоталном шоку. С друге стране, иако Стаљина одавно нема, сви смо видели да се у Русији још увек организују велике свечаности и параде у славу совјетског отпора фашизму, којима присуствују и политичари из земаља њихових некадашњих западних савезника (сигурно се сећаш на пример Клинтоновог гостовања и речи на таквој једној паради). Дакле и ми би онда поготово требали да имамо више поштовања према општенародном совјетском отпору фашизму, такође с обзиром да је и у нашој земљи био на делу један такав отпор. Рече, једном један чикица, каже Де Гол је цео рат слао поруке преко радија борцима у Француској, па га Французи и дан данас славе као великог борца против фашизма, а ми се изгледа наших бораца стидимо или смо их заборавили, па тако више и не шаљемо ни наше представнике на манифестације у Русију или друге земље када се дан победе над фашизмом обележава. Поздрав.--Зоран.Д. 15:41, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Wrong again ;) Велика тенковска битка је била Курска битка, али да, Стаљинград се сматра једном од највећих (ја бих рекао да је највећа) прекретница. Елем, немој да помислиш да ја на било који начин покушавам да умањим или унизим оно шта су Совјети урадили током рата. Ми јесмо овде где јесмо данас управо зато што су ти момци под ватром прешли хиљаде километара, и огњем и мачем спалили зверје гнездо (наравно, не треба игнорисати зулум и масовна силовања по Мађарској, Немачкој..). Е, сад, мислим да ова реченица можда не мора да стоји у првом пасусу, али сматрам да реченица јесте тачна, и требало би да стоји у чланку. Ево примера како су Совјети водили ову битку (не ради се о цивилима, али you'll get the picture): држали су два блока са западне обале Волге, и то тако што су месецима убацивали топовско месо без престанка! Барже су возиле регруте преко Волге, и избацивале их на обалу (понекад и без оружја!), у фазону ни корака назад. Свако ко помисли о повлачењу (о бегу да не причамо), стрељан је на лицу места (политички комесари, казнени одреди). Руски регрут убачен у Стаљинград није имао да се нада да му је остало дуже од два сата живота. Пази, ја у потпуности стојим ту на страни Совјета, морамо да се разумемо, али постоји разлог зашто се ово сматра најкрвавијом и најбруталнијом битком у историји човечанства! Бруталност је била присутна са обе стране. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:55, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Горане, нисам прочитао цео чланак нити се разумем баш много у ту историју и те битке, што се може закључити и из ових претходних промашаја и грешака које сам већ починио, хахаха. Међутим рећи да је било шта било једнако у овоме случају на обе стране мени личи на један вид прављења привидне симетрије између агресора и онога који се брани што је самим тиме нетачно и неоправдано или чак неправедно. А када је реч о овоме стрељању регрута или дезертера, па у свим ратовима дезертери се кажњавају по кратком поступку то што су их совјети чак и стрељали по кратком поступку није баш много неочекивано. Ипак, то не значи да многи други нису свесно и добровољно срљали у смрт и подносили жртве, такав је био систем и таква је била свест. Да бих ти објаснио ову врсту заблуде навешћу ти пример који нема много везе са овом државом, нити са овом темом, али има везе са овом врстом система и државног уређења. Гледао сам једном на СОС каналу једног нашег познатог и старог боксерског стручњака, који је коментарисао неке старе бокс мечеве. Повела се тада реч и о кубанским боксерима и о томе како им је Кастров режим спречавао да пређу у Америку и да наставе да се баве професионалним боксом, што би требало да буде велика штета с обзиром на њихове способности. Елем, тај наш искусни стручњак за бокс тада се слатко насмејао на ову констатацију тврдећи да није тачна из следећих разлога. Пре свега, да не говоримо о патриотизму, али кубански боксери имају на Куби потпуно сређен и безбедан живот у сваком погледу, од здравственог осигурања, велиих примања за њихове услове, затим велики број њих добијају и чинове у кубанској армији итд. Дакле, зар би било коме од њих пало на памет да напусти све ове привилегије и удобности живота на Куби и отисне се у несигурне воде професионалног бокса у Америци, при чему би сигурно истог тренутка изгубили право на исте те привилегије. Такође, ако би неком то и пало на памет, могао би веома лако и да оствари такве своје намере, с обзиром да се спортисти непрестано путују у стране земље на такмичења, па им не би био проблем да збришу из екипе за време од неких турнеја. Па како онда, запитао се у тој емисији тај наш стручњак, да нико од њих, (или можда су само неколицина) није напустио на такав начин Кубу и прешао у професионалце. Закључак се намеће сам по себи. Поздрав--Зоран.Д. 17:29, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Све је то лепо, али они би морали да оставе своје породице на Куби. А ја стварно не желим да полемишем о земљи која у 21. веку има следовања хране! Како било, нас се овде Куба не тиче, већ нас се тиче Стаљинградска битка. Што се тиче стрељања дезертера, тачно је, то је пракса у сваком рату. Али не говорим ја о томе. Испричаћу опет једну причу, која не мора да буде тачна (извор је чак смешан). Играо сам игру Call of Duty, и има једна мисија у Стаљинграду (наравно, игра је то, али ето, Павловљеву кућу су одрадили верно до последње цигле!). Мисија почиње тако што те избаце на голу обалу Волге, тутну ти у руке шанжер муниције (да, само шанжер, без пушке), и Напред за Родину! Сваки покушај да се попнеш уз обалу је наравно немогућ, јер је простор брисан, а горе су митраљеска гнезда. Ако покушаш да нађеш заклон уз који би се евентуално попео, политички комесар запуца на тебе (сва срећа, у игри неки твој компањон снајпериста пресуди болиду, тако да можеш да наставиш, и постанеш херој Совјетског Савеза :) ).

По трећи пут понављам да нико и не помишља да изједначи агресоре и браниоце у овој бици. Рекао сам и да можеш да спустиш реченицу мало ниже. Значи, Русима капа доле. Али то не значи да детаљи који нису пријатни за победнике има да се прећуткују. Једноставно, у сваком рату све стране чине ружне ствари, и то треба да се напомене у неутралној енциклопедији (иако већина других енциклопедија крије те податке). Ето, у тој Опсади Лењинграда наравно да треба напоменути да је Хитлер наредио да се не прихвата предаја града, нити да се у исти улази, већ да се град држи запечаћен док 3.000.000 људи (два Београда) не умре од глади! Али ако неко мисли да може да се прећути чињеница да је Стаљин одбио сваку помисао на повлачење из града, и да је наредио минирање целог града, и дизање у ваздух истог (и смрт истих оних 3.000.000 људи) ако немачка војска примирише граду, тај неко се грдно вара. И једно и друго је злочин, и једно и друго је чињеница, и једно и друго треба навести. Е, сад, што наш тон није исти као у Војној енциклопедији (која ће без блама да прећути неке ствари), па то некоме може да звучи као навијање за нацисте, јеби га! Ја о тим темема и пишем из захвалности према ономе шта је тај народ учинио за мене, и целу људску цивилизацију, али кад преводећи чланак о бици за Будимпешту наиђем на референциран податак да је мало Мађарица између 10 (!!!) и 70 година успело да избегне масовна силовања након битке, ја једноставно одбијам да затворим очи на тај податак. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:14, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Горане, немој да се нервираш баш толико. Ја сам ти само навео оно што сам чуо на телевизији од човека који се дружио са кубанским боксерима и наравно не сматрам то никаквим доказом нити референцом за било шта, нити сматрам да у овим разговорима треба наводити референце, него само у чланцима. Једино што си млађи од мене, па ниси можда баш упамтио како то изгледа живети у социјализму. Другачија је то свест и другачије понашање људи. Сигурно да је било и репресије, али нису сви јуришали само због морања. Ево ти рецимо и још један пример из нашег града Београда, истинит је али ме опет мрзи да ти дајем референцу, па се ти распитај код старијих, они ће ти то потврдити. Дакле, десило се једном (кад кажем једном да не схватиш да је то почетак бајке, него само да не знам тачан датум догађаја) да је група Јермена извршила атентат на турског амбасадора, негде тамо на раскрсници код главне београдске поште. Тада је један момак, и не знајући тачно на кога је атентат извршен појурио за атентатором голорук, и опет нисам сигуран, али мислим да га је тај атентатор усмртио, а ако не да га је сигурно упуцао. Па ти сад замисли, да ли је могућ данас такав случај да неки младић у Београду јурне за неким јерменским атентатором голорук да би осветио смрт турског амбасадора. Не би нико мрднуо ни прстом ни када би се радило од домаћим политичарима, а камоли страним амбасадорима или или угледним државним личностима.
И друго, шта има у томе лоше што је неки народ, иако прима храну на следовање, и даље привржен својој држави. На крају и ми овде википедијанци, не примамо баш никакво следовање, па колико труда и времена жртвујемо за википедију и веома смо јој привржени (ти поготово колико видим). А и сам Бора Чорба чини ми се (опет без референце) да је повукао своју ранију изјаву из познате песме "За идеале гину будале", или је бар делимично ублажио. Салуд компањеро!--Зоран.Д. 20:33, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Ма не нервирам се :) Ово за јуришање, поново си ме погрешно разумео, ја тиме нисам хтео да кажем како су они то радили јер су их терали. Ни на тренутак нисам причао о тим стварима, само сам хтео да илуструјем руску војну доктрину (војник је најјефтинији ресурс, није га неопходно штедети). Као супротност имамо западну доктрину нултих губитака, где се акција планира тако да ако све протекне по плану не буде жртава твојој страни. Једноставно, совјетско руководство се уопште није цимало због пар хиљада живота (цивилних, војних небитно), и то је све шта хоћу да кажем (и то је све шта она реченица хоће да каже). Сећам се ја социјализма, и знам о чему причаш, мада се не слажем да `таквих ствари нема више`, па ето управо си сам себе оповргнуо помињањем Википедије. За ту причу о турском амбасадору такође знам (мада је мени нешта остало да га је руља појурила и ћапила). А да ли би неко данас појурио или не.. то је питање психе а не система.. храбрих људи је било, има их и биће их. (није баш увек тачна теза о старим добрим временима.. насупрот, обично је обратно (види ону едицију `ужаси историје` :D)) -- Обрадовић Горан (разговор) 21:13, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Закључак: наслов Бруталност и небрига за цивиле стоји, јер једни су били брутални а друге није била брига. Само треба јасно раздвојити. -- JustUser  JustTalk 21:55, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Да не доливам уље на ватру, али чињеница је да су управо због бруталности Стаљиновог режима становници Украјине и Белорусије дочекали Немце као ослободиоце, а у појединим случајевима су и активно сарађивали са Немцима и помагали им у борби против Руса (нпр. Бендеровци и РОА - Руска ослободилачка армија као и различите Козачке војне формације од којих су се неке чак бориле против југословенских партизана). Заправо, да нацистичка политика није пропагирала истребљивање и поробљавање словенских народа, ова подршка би вероватно потрајала и била би знатно интензивнија. Такође, оно што мало људи зна, а што се може сазнати из ретке литературе и појединих стручних форума на нету је прича о партизанском покрету у Украјини (можда је бољи израз покрет отпора), који је и после завршетка Другог светског рата наставио да се бори против Руса (тј. против совјетског репресивног режима оличеног у Стаљину). Поздрав, --Краљевић Марко 22:09, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Било како било, слажем се са Џастовим коментаром. Може да стоји раздвојено. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:21, 9. март 2007. (CET)[одговори]

О.К. Горане, значи ти овде у ствари тврдиш да би и данас, када би неки тип испуцао пун шаржер пиштоља кроз прозор неке црне лимузине, па макар она имала и дипломатске заставице, било могуће да група пролазника појури за тим типом и савлада га, пошто он неке или неког од њих претходно упуца. Извини, али ја веома сумњам у једну такву једну могућност. Дакле, иако психа и храброст пре свега зависе пре од личности појединца такође и сам систем у многоме утиче на психу појединаца из којих се тај систем састоји. А када је реч о западној доктрини "нултих губитака" ради се ипак о доктрини која је настала нешто касније од другог светског рата, и која је рецимо мотивисана, између осталог, и америчким негативним искуством из Вјетнамског рата. Дакле сигурно је да су совјети у 2. св. рату више "арчили" људске ресурсе него западни савезници или рецимо нацисти, али су и западни савезници такође имали знатне губитке (ненулте), који би вероватно били и већи (много ненултији) да се рат водио на територији Британије или Америке, или да су Немци имали сличну војну доктрину према Французима и осталим западним комшијама као и према источним. Све у свему и ово твоје помињање доктрине "нултих губитака" у вези битака из 2. св. рата показује да не схваташ моју поенту. А то је да не можемо ондашње догађаје тумачити на основу садашњих прилика, него да се морамо мало удубити и у свест ондашњих људи и са једне и са друге стране и тек тада моћи ћемо да кажемо да смо објективни и неутрални. Мада, колико су стара времена "стара добра", а колико "стара лоша" то је опет лакше нама судити. Јер помисли само, и овај данашњи дан и ово време биће кроз двадесет, тридесет или шездесет година један стари дан и старо време. И неки будући људи много ће лакше или олако судити о овим нашим данима и временима. А ја и ти о том истом нашем садашњем времену мислим да би се прилично намучили да га проценимо и окарактеришемо било као лоше или као добро. Надам се да бар у овоме можемо да се сложимо. Поздрав. П.С. Извињавам се Краљевићу Марку и моме старом познанику са википедије Џасту, прекинуо ми се дајал ап док сам куцао овај одговор Горану, па нисам ни приметио њихове поруке (а ни Горанову последњу са којом сам се сукобио у изменама). Тако да ћу њима моћи можда да одговорим када пажљивије размотрим њихове аргументе. А можда и нећу, да не оптерећујем непотребно ову страницу разговора, јер од мене је мислим било довољно речено, и превише.--Поздрав свима.--Зоран.Д. 22:29, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Нема потребе да се извињаваш. Ни једна моја порука није обавезујућа тј. нико није обавезан да на њу одговори, а и ја се не вређам тако лако. Састанак у Дому Омладине је идална прилика за размену аргумената и расправе на сличне теме. Само не бих желео да погрешно схватиш мој коментар. Ја јако волим Русе и њихову сулуду словенску спремност да гину за више циљеве, али капитализам са собом носи прагматичан приступ животу, тј. да у капитализму човек пре него што потрчи за атентатором мора прво да размисли какву ће корист или штету од тога имати. Иако бих више волео да живим у времену када су идеали нешто значили и када је човек заиста веровао да својим делањем може нешто да промени, не преостаје ми ништа друго него да се прилагођавам времену у коме живим. Поздрав, --Краљевић Марко 22:43, 9. март 2007. (CET)[одговори]

ОК, да Зоране, мислим да смо се генерално разумели. Иначе, нисам ја ни имплицирао да су Американци имали доктрину нултих губитака на Иво Џими, и којекуде :), знам да је то дошло касније. Али и сам разумеш шта сам хтео тиме да илуструјем кад причаш о арчењу људских ресурса. Мислим да би то било то. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:53, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Непрецизности и нејасноће

Наслов "Битка за Стаљинград" није баш сасвим адекватан, јер сугерише да се чланак односи на непосредну одбрану града, одн. да се радило о томе ко ће запосести град. Бољи би био Стаљинградска битка, Стаљинградска операција... Стаљинградска битка је много више од тога - немачка офанзива и план продора, совјетско опкољавање и уништење Немаца... Одбрана града је интегрални део - чак не ни централни. Поткрале су се грешке - нпр. пише "јачина 1.700.000 / 500.000 (??) (можда треба 1.500.000), а затим губици 750.000 / 850.000 (??). Ниједан од ових података није у оквирима уобичајено прихваћених процена, а осим тога, међусобно су противречни...--Gorran 22:38, 9. март 2007. (CET)[одговори]

ОК: Ајд једну по једну ствар. -- JustUser  JustTalk 22:42, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Ух, ух. Па стварно испаде да је погинуло више Руса него што је учестовало у бици. Вероватно треба 1.500.000. Наћи ћу неки податак па ћу исправити, а можеш и ти уколико имаш конкретну цифру. --Краљевић Марко 22:45, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Има разних процена, према којима треба бити опрезан и критичан. У сваком случају, процене губитака су нереално високе. Осим тога, имам утисак да није од почетка до краја јасно или доследно о којој осовинској групацији се ради. Паулусова 6. армија уобичајено се процењује на 300.000, она са Хотовом 4. оклопном (ја бих ставио српски: оклопна) чини Аг "Б" под командом фон Вајхса. Затим, имамо Аг "А" фон Листа, па подређене сателитске армије: 3. и 4. румунска, 1. мађ, 8. итал..., Значи, под командом фон Паулуса је око 300.000, под командом фон Вајхса око 500.000, све у свему, нешто преко 1.000.000--Gorran 23:14, 9. март 2007. (CET)[одговори]
...
Не могу рећи да у потпуности разумем разлику у денотацији између Стаљинградска битка, и Битка за Стаљинград, али се слажем са променом (ово друго ми се више свиђа) :) -- Обрадовић Горан (разговор) 22:50, 9. март 2007. (CET)[одговори]

Ако нико нема ништа против, ја бих пребацио овај чланак под наслов Стаљинградска битка (ако неко `оће некако другачије, нека виче). -- Обрадовић Горан (разговор) 22:54, 9. март 2007. (CET)[одговори]

У почетку текста пише да је погинуло између 1 и 2 милиона људи. То је превише непрецизно. На страну прича око погађања о броју жртава, ово постаје контрадикторно у односу на текст који следи. Одмах затим се каже да су само Совјети имали губитак од милион људи а силе осовине изгубле четвртину од укупних војних снага, а онда се још наводе и тачне бројке. Кад се саберу ти бројеви долазимо до око 1.700.000 људи. Значи, треба ставити да је погинуло између 1,7 и 2 милиона људи, или исправити делове из којих следи да је погинуло најмање 1.700.000 цивила и војника.--Pavlec (разговор) 02:09, 26. јануар 2008. (CET)[одговори]

Pa ti ispravi. Niko ti ne brani. --Јагода испеци па реци 11:14, 26. јануар 2008. (CET)[одговори]

Наставити

Иза прелазног глагола наставити увек долази акузатив (дакле прави објекат), а не инструментал, тако да је исправно наставити борбу (Шта?), уместо наставити са борбом(са чиме?). Ова груба правописна грешка се понавља у гомили чланака где се појављује прелазни глагол наставити.--Grofazzo (разговор) 23:42, 16. јануар 2008. (CET)[одговори]

Наставити (пут) према (коме, чему) ... ? Михајло [ talk ] 23:44, 16. јануар 2008. (CET)[одговори]


Па шта није јасно сам си написао наставити (кога, шта?) пут (акузатив) па сад иде предлог према па датив.--Grofazzo (разговор) 23:53, 16. јануар 2008. (CET)[одговори]

Није увек акузатив. И ако си мислио стриктно иза речи а не само иза речи (пример: реч „речи“ се налази иза „И“ у овој реченици) онда се нисмо разумели. 81.161.246.209 (разговор) 16:25, 13. фебруар 2008. (CET)[одговори]

Слика

Ја додадох слику совјетских тенкова, како улазе у Стаљинград са западне стране. надам се да се нико не љути. Слику је сликао колико се сећам Георги Зељма. Grozni 09:19, 13. јул 2008. (CEST)

Жртве

Уводни део : Укупни губици у људству се процењују на између 1,5 и 2 милиона. Кутијица: 750.000 мртвих, рањених и заробљених Црвеноармејаца, 40.000 мртвих Стаљинграђана, 740.000 мртвих и рањених војника Вермахта и савезника - у најгорем случају 1.530.000 мртвих, што је много далеко од 2 милиона. Биланс жртава: ови подаци се не подударају са горе анведеним подацима.

-- Bojan  Razgovor  07:07, 22. јун 2009. (CEST)[одговори]

Како рече један коментатор: „Има разних процена, према којима треба бити опрезан и критичан“. Црвена армија наводи 1.129.619 својих жртава, а ту спадају убијени, рањени и смрзнути. Број цивилних жртава се процењује на основу предратног стања и података о евакуацијама. Ако нађеш референце за неке податке, додај их учланак. Ево на енглеској википедији има бројки које у збиру долазе до 2 милиона. Нема процена које кажу више од 2 милиона, ни оних које процењују жртве на мање од 1,5 милиона. Стога је увод адекватан.--Јакша (разговор) 08:22, 22. јун 2009. (CEST)[одговори]

Требаш преформулисати увод, јер није јасно на које се губитке мисли. Како сам чланак каже, постоје неповратни губици (убијени у борби, умрли од рана и болести, нестали и заробљени) и рањени и оболели. Даље, кутијица каже 740.000 мртвих и рањених, 100.000 заробљених, што је ~840.000, а у чланку се каже да су губици ~850-1.000.000. Ајде нека је доња граница споменута у кутијица, горња није. -- Bojan  Razgovor  08:40, 22. јун 2009. (CEST)[одговори]

Покретање процедуре за укидање статуса сјајног чланка

Следећа поглавља немају никаквих извора:

Наводим следеће, више него пристрасне, изјаве из текста (иначе, непоткрепљене изворима, што би дакле требало да представља лично, и крајње небитно, мишљење самог аутора):

Сама надмоћност у технологији уливала им је снагу, али исход рата показао је сасвим другу ствар. Поражени су.

Та армија је непотребно жртвована зарад циљева Алдофа Хитлера и његовог животног простора који је желео да створи за немачки народ. То су скупо платили ти војници. Страхоте „стаљинградског казана“ дубоко је урезана у свест преживелих бораца те армије коју никада неће заборавити.

Очигледно је Хитлер радио по своме и нико га у томе није могао спречити. Због тога што није веровао својим комадантима изгубио је ову битку, као и сам рат.

Обично се за пробој фронта и опкољавање 6. армије у Стаљинграду оптужују веома лоше опремљене и слабо мотивисане румунске, мађарске и италијанске трупе, али се заборавља да се не би одупрле ни одморне, спремне и добро опремљене немачке елитне јединице против свега оног што се обрушило на те положаје тих новембарских дана 1942. године.

Због Хитлерових лудих идеја немачка Шеста армија биће жртвована.

А о овом књижевном делу не треба ни дискутовати:

Стаљинград је обавијала необична тишина. Тачно у 7 часова и 30 минута Зајцев је за све време Стаљинградске битке први пут испалио метак у небо. Истог тренутка проломила се ураганска ватра артиљерије.

Већ замишљам Николетину Бурсаћа или тако неког...

Зато, позивам (у складу са Википедија:Сјајни_чланци/Правила#Укидање статуса Сјајног чланка) да ми се још 2 корисника придруже у отварању расправе за укидање статуса сјајног чланка овом дивном, нереференцираном и пристрасном есеју.

Подсећам и на то како би требало да изгледа један сјајан чланак: Википедија:Сјајни чланци/Правила#Критеријуми. --В. Бургић (реци...) 19:34, 24. јануар 2013. (CET)[одговори]

Потребна су три корисника?! Мада, на неки начин и има логике. Што се тиче само чланка, главни проблем је нереференцираност, што имплицира (зашто ми падају на памет таутологије?) оригинално истраживање. Дакле, подржавам предлог. Што се самог чланка тиче, доста таквих података је унето након избора за сјајни чланак. --Lakisan97 (разговор) 19:47, 24. јануар 2013. (CET)[одговори]

Подржавам скидање статуса уколико се тих шест или седам одјељака не среди.--В и к и в и н д 20:09, 24. јануар 2013. (CET)[одговори]

ОК, отварам онда расправу и позивам вас да се допишете као предлагачи овде, па да видимо може ли штогод средити у наредних 7 или 14 дана. --В. Бургић (реци...) 20:28, 24. јануар 2013. (CET)[одговори]

Слажем се да ово овако треба да се скине са списка сјајних и није ово једини такав пример, али ипак треба овде да пробамо да поправимо ствари пре него што се крене са гласањем. --Алекс (разговор) 23:55, 24. јануар 2013. (CET)[одговори]

Алекс, има недељу дана пре гласања. Ако имаш изворе, слободно их убаци. Али, молим те, обрати пажњу и на структуру чланка - мени су лично ту неке ствари остале нејасне, нарочито разлика међу поглављима Пропаст и Предаја 6. армије. Па и Мамајев курган - помиње се прво на једном месту у тексту, а онда иде овај лирски узлет у посебном поглављу. На моменте нисам сигуран да је све написано хронолошки. --В. Бургић (реци...) 00:28, 25. јануар 2013. (CET)[одговори]

Жуков или Васиљевски

Мислим да се у тексту поткрала једна грешка. Као заповедници на Совјетској страни се наводе Жуков и Чујков. Жуков уопше није учествовао у Стаљинградској бици, иако је био један од главних учесника у изради планова за совјетску контраофанзиву код Стаљинграда. Међутим, у току саме битке Жуков се налазио на сасвим другом делу ратишта. Било би боље да уместо Жукова стоји Александар Васиљевски који је био главни кординатор свих совјетских фронтова на стаљинградском правцу. Можда би на немачкој страни требало уписати фон Манштајна.

Васиљевски - Манштајн, Чујков - фон Паулус

Промена

Форматирао сам текст ултиматума и поставио слику изнад (Црвена застава над Стаљинградом) на место где неће бити преклапања, те сам додао пар речи, чисто да продужим текст онолико колико је потребно да би се слика лепо уклопила. - 89.216.198.195

Moguće kršenje AP

Pogledati ovaj tekst na sajtu znanje.org. Početak članka je proepisan od reči do reči. Nisam čitala dalje, ali tipujem da je i ostatak teksta prepisan. --Јагода испеци па реци 10:55, 25. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Ништа чудно. Мало детаљније прегледајући, видим да је оно што тамо има копирано (са минималним изменама; углавном по једна-две речи), док су информације којих нема додате. Истини за вољу, неки делови су измењени довољно, али је доста просто копи-пресловљавање-пејс. --Lakisan97 (разговор) 11:27, 25. фебруар 2013. (CET)[одговори]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Битка_за_Стаљинград/Архива_1&oldid=26201960”