Разговор:Битка на Козари/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Овом чланку треба

• промена наслова - овај баш не одговара суштини, а мислим и да није широко прихваћен
• допуна (ја ћу додавати помало материјала)
• сређивање (ја сам изменио неке ијекавске изразе у екавски облик, не из разлога да елиминишем ијекавицу, него услед тога што је примена била недоследна - шарена)--Gorran (разговор) 08:34, 29. мај 2010. (CEST)

Мисим да треба преименовати у Битка на Козари--Drazetad (разговор) 08:59, 29. мај 2010. (CEST)

То и мени звучи ок--Gorran (разговор) 10:59, 29. мај 2010. (CEST)

Свакако, битка на Козари. --Mile (разговор) 11:07, 29. мај 2010. (CEST)

обиљежавање 70 година од Битке на Козари

У Београду су Козарчани обиљежили годишњицу битке на Козари. Београд: обиљежавање 70 година од Битке на Козари. У тексту се између осталог каже: „Предсједник Удружења Козарчана у Београду Рајко Срдић рекао је новинарима, након полагања цвијећа, да се у Београду обиљежава 70 година од Битке на Козари зато тога што су Козарчани, који су 1942. године доживјели погром српског народа, нашли снаге да са своје три бригаде учествују у ослобађању Београда. Вечерас ће у Удружењу књижевника Србије бити одржано књижевно вече у спомен жртвама усташких и њемачких злочина над народом Поткозарја и Козаре, логорашима Јасеновца, Градине и Старе Градишке и у славу бораца, учесника славне Битке на Козари, саопштено је из Представништва Републике Српске у Београду.“ --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:03, 1. јул 2012. (CEST)

Монитор - Посматрачки брод?

Пошто се очигледно радило о примеру превода текста са енглеског, аутор је термин мађарски монитор превео као 'Мађарски посматрачки брод'. Осим чињенице да израз 'монитор'постоји и у српском језику, и његово превођење није нужно, уколико је већ учињено, исправан превод би био Топовњача речне флотиле.

Као што се из енглеског чланка може прочитати, приобални монитори јесу мањи бродови обалне страже, али нимало слабо наоружани (неки британски монитори су чак носили топ највећег калибра икада намештеног на брод), док су речни монитори највећи ратни бродови у склопу речних флотила.

[[1]]

Четници у бици на Козари

Видим у тексту да су и четници учествовали у овој бици, па бих волео да ми неко покаже на карти где су то они били током битке. --Orion1964 (разговор) 21:23, 7. јануар 2017. (CET)

Пацификација

Немци су успели да направе концентрацију због пацификације у Србији и Другим деловима Босне?! Шта је са пацификацијом у Хрватској, Црној Гори, Словенији, Македонији, Пољској, Чехословачкој...--Orion1964 (разговор) 19:00, 30. јануар 2017. (CET)

Четници

Докле ће се више форсирати та комунистичка бајка о четничком учешћу. Четници се помињу у немачким документима, у првих 5 дана битке (која је трајала 50 дана), ван подручја битке, где су на двадесетак километара од Козаре вршили одбрамбена дејства, нападани од делова Прве крајишке бригаде, која је вршила продор на територију под контролом четника, уместо да брани Козару. Према томе никаквог активног четничког учешћа ту нема. Опет ћу да поновим, ено карте па нек ми неко покаже на карти где су ту четници. Дакле партизани нападају четнике у продору на територију под четничком контролом, не у циљу извлачења иѕ обруча јер ти делови Прве крајишке нису ни били у обручу. Цела прича је смишљена да би се кривица за покољ српског становништва пребацила на неког другог. Кривци за покољ су они који су тај покољ извршили - јединице НДХ, Немци и они који су вршили провокације далеко надмоћнијих снага, наравно мислим на партизане.--Orion1964 (разговор) 23:57, 20. јун 2017. (CEST)

Фридрих Штал и Раде Радић

Докле ћеш писати те ревизионистичке бљувотине? Једна ствар је не борити се против окупатора, друга ствар је борити се са окупатором и његовим сарадницима против покрета отпора, трећа ствар борити се са окупатором и његовим сарадницима против покрета отпора и лагати свет о борби против окупатора, а четврта ствар све исто као и треће само лагати о некој бризи за сопствени народ, препуштати га на милост окупатору и спасавати сопствену кожу. Да не нијансирам даље, четници су углавном радили ово четврто. Устанак у НДХ није био никаква провокација. НДХ је терорисала српско становништво у оквиру својих граница. После устанка у НДХ, четници су се одвојили од партизана и забили им нож у леђа (пример убиство Младена Стојановића). Партизани нису имали интереса да ратују са четницима, јер су већ имали довољно непријатеља (НДХ, Италијане и Немце). Четницима борба против партизана није представљала проблем. Много пре битке на Козари ступали су у контакт са Италијанима, Немцима (у југоисточној Босни) и НДХ (у западној и североисточној Босни), а четници само против партизана, док са НДХ склапају споразуме о заједничкој борби против партизана. Какви су то Срби који склапају споразуме са Немцима после Шапца, Краљева и Крагујевца или са НДХ после Дракулића? Заплашени и без образа. Тако и када дођу Немци, четници не пружају никакав отпор, већ помоћ. Исто тако и са НДХ. Не кажем да су то урадили радо, али су урадили. Партизани не само да нису потписивали никакве споразуме, већ констатно воде борбу против НДХ, 16. маја 1942. ослобађају Приједор и онемогућују превоз гвоздене руде за Немачку. НДХ је у дефанзиви и стога су и они нерадо присиљени на сарадњу са четницима и потписују оне чувене уговоре (Тешановић 23. маја и баш пред битку на Козари Раде Радић, најближи четнички војвода). Управо је Раде Радић на оној чувеној слици са немачким генералом Фридрихом Шталом. Шта неки наводни патриота ради са командантом немачке офанзиве на Козару, питам ја тебе? Тако да четници су својим деловањем сигурно индиректно допринели страдању становништва Козаре. -- Bojan  Razgovor  23:00, 24. јун 2017. (CEST)

У ситуацији када српском народу у НДХ прети истребљење једина опција ѕа опстанак је био устанак. Притиснут покољима српски народ у НДХ то и чини и у устанку учествују сви који су способни да носе оно мало оружја кога је било. Сви Срби у НДХ се дижу на одбрану а КПЈ ћути. Не само да ћути него постоје индикације да је било преговора о легализацији КП у НДХ. Тек када Немачка напада СССР комунисти се опсете да постоји разлог за оружану борбу и тек онда позивају на устанак. Претходни покољи их нису превише забринули и то није био довољан разлог. У тренутку када огромној вечини Хрвата и Бошњака не пада на памет дизање на устанак већ напротив организују се да праве покоље својих православних комшија једино решење је било да се проба да се стање смири и очувају животи. То четници и покушавају. Одбијају предају оружја, изјављују да ће бити лојални и да окупационој власти неће правити проблеме. Потписују споразуме где се Српском народу наводно гарантује сигурност и ти споразуми и успевају да у одређеној мери донесу резултате. Немци и Италијани су имали интреса да се ствари смирују, јер су на другим фронтовима имали веће проблеме и на ту карту су четници и играли. Са друге стране комунисти поступају по инструкцијама добијеним из Москве и покушавају да дигну општи устанак. Наравно устанак у крајевима насељеним Србима, јер другима није на памет падало да 41 године дижу устанак. Тамо где је Српски народ био уз партизане провео се по оној народној "ко са ђаволом...", тамо где се приклонио четницима успео је и да опстане. Најбољи пример за све ово управо и јесте Козара. 5-6 хиљада партизана све време "проширује" слободну територију угрожавају виталне комуникације и један од најважнијих градова у НДХ. То што нису способни ни треиторију коју држе да одбране није важно. То није могло да прође без интервенције, а резултати су познати. И сада треба четнике за то окривити. Нема потребе да даље са тобом расправљам ову тему. Кажеш четници су индиректно потпомогли страдање становништва Козаре. Можда си и у праву, само што су комунисти директно одговорни за изазивање ове трагедије која је вероватно могла да буде избегнута.Orion1964 (разговор) 07:54, 25. јун 2017. (CEST)

Лажеш или немаш појма! Партизани су у устанку од јула 1941, а четници су ти који се споразумевају са српским душманина о заједничким акцијама против партизана. -- Bojan  Razgovor  06:01, 26. јун 2017. (CEST)

Deja vu. Када немаш аргументацију онда прелазиш на вређање.Политику српског народа на Козари водили су комунисти. Резултати су познати. Народ је истребљен. Политику српског народа у Книнској крајини, на Мањачи, на Озрену... водили су четници. И ту су резултати познати. Народ се углавном очувао. Математика је егзактна наука. Цифре говоре све, а овде је математика прилично једноставна. Сад, ко ту лаже или нема појма, процени сам.--Orion1964 (разговор) 06:28, 26. јун 2017. (CEST)

Народ није истребљен. Партизана није било у Пребиловцима, Дракулићу, па су се лоше ствари тамо дешавале дешавала. Да су заслугом четника партизани били савладани, да су силе Осовине победиле у рату, четници би били лак план Због партизана су Немци терали усташе да ублаже своју антисрпску политику, да би пацфиковали устанак. То што нију страдали становници Мањаче заслуга је пре партизана, не четника. Немци за три године нису успели да сломе партизане, а партизани и првог покушаја уништили четнике. Толико о борбеној вредности четника, а њихова срамотна издаја је остала. -- Bojan  Razgovor  04:13, 27. јун 2017. (CEST)

Па у праву си. Народ није истребљен на Козари - побијена је половина становноштва. Ситница. И наравно за то су четници криви. А тамо где су четници сачували становништво за то су партизани заслужни!!!  :) Теби логичко размишљање баш добро иде. --Orion1964 (разговор) 06:21, 27. јун 2017. (CEST)

Мени логика, теби не. Види друже једну ствар: партизани су победили у Другом светском рату. Зашто су победили? Јер су њихови противници (из редова домаћих) били дебили и издајници. Да би дошли до те победе, борили су се против много јачег непријатеља кога је у почетку било много више и који је био боље опремљен и обучен. У тој борби је погинуло много партизана. Али уместо сваког убијеног партизана дошла би три нова, тако да Немци, Италијани и остали никад нису успевали да једном заувек униште партизане. Стави прст на чело и запитај се зашто да ли се тадашњим људима више свидело да сарађују са фашистима, губитницима, крвницима, или да се боре против њих? Мислим да је одговор очигледан, и да је издајство твојих акционих хероја разлог њиховог пораза, а да је партизанска борба по сваку цену разлог њихове победе. Народ није био захвалан четницима како су их "спасавали" (још једном да поновим: издајом и сарадњом са највећим злом које је свет спознао). Џаба измишљаш рупу на саксији. -- Bojan  Razgovor  21:48, 27. јун 2017. (CEST)

Тражи се извор са четничке војнике у козарској офанзиви. Овде би и тешко прихватили, да се партизански курир дружио са Радићем а имао дете на лећењу код Стојановића. --Mile (разговор) 09:08, 27. јун 2017. (CEST)

Објасни слику. -- Bojan  Razgovor  21:48, 27. јун 2017. (CEST)

Слика не може бити референца. Нарочито код овога партизани-четници, који је и данас проблем, и биче још дуго. Референца из књиге би била ок. --Mile (разговор) 14:48, 28. јун 2017. (CEST)

Ja sam tebe pitao da objasniš sliku, šta radi Kozari najbliži četnički vojvoda sa komandantom nemačke ofanzive na Kozaru. Ja mogu naci reference iz knjiga, da li cete vi hteti da poverujete u njih, ako ne znate da objasnite sta vidite na slici? -- Bojan  Razgovor  17:34, 28. јун 2017. (CEST)

А где пише да је снимљено на Козари? Пише у централној Босни. Колико се ја разумем у географију Козара није у централној Босни. Када су ишли на мартовске преговоре и партизански преговарачи су фотографисани. Шта су они тамо тражили?Orion1964 (разговор) 19:09, 28. јун 2017. (CEST)

Nije bitno gde je slikano, već KO je na slici. A što se tice partizana, oni su išli da pregovorima o razmeni zarobljenika kupe vreme da se obračunaju sa cetnicima. Nisu išli da sa Nemcima razgovaraju o savezništvu. A sad molicu objašnjenje, šta četnik radi sa komandantom ofanzive na Kozari, odlikovanog od Pavelica? Sigurno nije došao na kafu i da ga pita za zdravlje već?  Bojan  Razgovor  20:52, 28. јун 2017. (CEST)

Дакле кажу да је Раде Радић, сликано добра 2 месеца пре битке, вероватно централна Босна, јер Раде Радић није учествовао на Козари, бар тог података немам. А јесу Дреновић и Марчетић. Сликан је и Молотов са Рибентропом па нису били баш другари. А ако неко брзо не јави инфо за Радића то се мора уклонити. Нити ова референца наведена га не спомиње. --Mile (разговор) 23:31, 28. јун 2017. (CEST)

Овде је цитат са Радићеве странице:

Раде Радић је активно учествовао са својом јединицом у заједничком нападу Немаца и усташа на цивиле на Козари. Притом је исказао велику кооперативност и субординацију са јединицама Вермахта и НДХ, што је касније била једна од ставки у оптужници против њега.

И тај податак је без референце. --Mile (разговор) 23:35, 28. јун 2017. (CEST)

@Boki :Ако није битно због чега онда пишеш бајке да је сликано на Козари. Случајно? Како се назива та врста манипулације? Радић ради исто што и партизански преговарачи раде на преговорима - покушава да измунта другу страну и да испослује оно што њему одговара. Разлика је у томе што су партизани преговарали са Немцима када је њима постало густо да би сачували своје д..е, а четници су у сваки уговор уграђивали клаузуле којима је био циљ заштита народа. Свако је имао своје приоритете. Нема потребе да даље настављамо ову расправу јер је тема Козара. Ако имаш нешто о Козари паметно да напишеш, можемо да разговарамо иначе немам намеру да губим време са тобом.--Orion1964 (разговор) 23:44, 28. јун 2017. (CEST)

Da li vi ljudi čitate šta ja pišem: gde sam ja napisao da je slikano na Kozari.? Da vam uštedim trud i pošto nisam uveren u vaše sposobnosti, citiraću sebe: Управо је Раде Радић на оној чувеној слици са немачким генералом Фридрихом Шталом. Шта неки наводни патриота ради са командантом немачке офанзиве на Козару pa malo kasnije šta radi Kozari najbliži četnički vojvoda sa komandantom nemačke ofanzive na Kozaru. Gde sam ja ikada ovo rekao da je slikano na Kozari?! Uporno ponavljam da se Radić slikao sa komandaton operacije Zapadna Bosna. Pre bitke, tokom bitke, posle bitke, u Banjaluci, na Vlašiću, na Marsu meni to ne menja ništa. Nije smeo uopšte da se sastaje, kamoli slika. Rade Radić je 9. juna 1942 (napad na Kozaru je počeo 10. juna) sklopio sporazum sa NDH. Tačka sporazuma glasi Da u vezi sa hrvatskom oružanom snagom sudjeluju dobrovoljno na suzbijanju i uništavanju komunističko-boljševičkih bandi, te da u tu svrhu zadrže oružje.

A inače evo malo o aktivnom učešću četnika u napadu na Kozaru:

Mada je četnička izdaja i njihova saradnja sa Nijemcima i ustašama bila poznata i ranije, tih dana pojavljuje se (koliko je do sada poznato) prva pisana prva pisana zapovijest u Bosanskoj krajini u kojoj se ta saradnja izražava potčinjavanjem četnika vojnom komandovanju NDH. Riječ je o zapovijesti »Banjalučkog zdruga« op. broj 4371 tajno, od 27. 5. 1942. godine za zajedničku borbu četnika i ustaša protiv partizana. Zapovijest je upućena zapovjedniku četničkog puka »Manjača«, u njoj se, između ostalog kaže:

»Pojedine grupe partizana (komunista) pokušavaju prodrijeti pravcem ka Jošikovoj Vodi i Bronzanom Majdanu. Dočekani od četničkih i domobranskih snaga, dijelom su odstupili, a dijelom su ostavili zaštitne dijelove, pa nastavljaju iste pokušaje prema Bronzanom Majdanu... Da bi se partizani odbacili, zapovijedam:
1. Dvadesetosmog o. mj. povest će se akcija počev od 5 sati općim pravcem: Banja Luka — Piskavica, sa ciljem da se izađe i učvrsti na položaje: Sušnjarica (366) — k. 310-k. 289 — s. Radulovići — k. 219 - k. 262 (Plavljani) — Potočanin — k. 185 (Maksimovići) — k. 302 - k. 403 - k. 417, gdje će se uhvatiti veza sa posadom Debeljaka, a preko ovoga i sa posadom Sanskog Mosta. Akcijom će rukovoditi potpukovnik Bučar Josip.
2. U akciji će, pored domobranskih snaga, uzeti učešća četničke formacije,

pod zapovjedništvom zapovjednika puka Marčetića.

— Mlađen-Mlađo Marin 'O BORBAMA PRVE KRAJIŠKE UDARNE BRIGADE U TOKU NEPRIJATELJSKE OFANZIVE NA KOZARU 1942. GODINE '

Četnici su se zaista uradili ono što su ustaše tražile od njih:

Pored ovih neprijateljskih snaga, u borbama sa Prvom krajiškom brigadom i snagama IV kozarskog bataljona, koje su bile odsečene od Kozare u vreme proboja neprijatelja od Banje Luke do Prijedora, uzele su učešća i znatne četničke snage, koje su vršile napade na partizanske snage na sektoru Piskavica — Bronzani Majdan — Rakitovača i tako potpomagale neprijateljske snage koje su po dubini napredovale i obezbeđivale front prema Kozari.

— Obren-Obrad Stišović FRONTALNE BORBE I PROBOJ OBRUČA ZA VREME OFANZIVE NA KOZARU U LETO 1942. GODINE, naučni skup Mrakovica 1977., strana 231

i dalje:

U međuvremenu su »lojalni četnici«, kako je general Bader izvestio svog pretpostavljenog komandanta u Solunu, zauzeli Bronzani Majdan, obezbedivši veću dubinu i sigurnost zaprečne grupe »jug«.

— Mišo Leković PRIPREME NEMAČKIH ŠTABOVA ZA OFANZIVU NA KOZARU U LETO 1942. GODINE, naučni skup Mrakovica 1977

Meni se gadi ovakav patriotizam.

Ne možeš naći Orione, nijedno nemačko, ustaško, italijansko naređenje partizanima, još manje koje su oni izvršili. Partizani su išli na pregovore da kupuju vreme, nisu nikakvu saradnju dogovorili. U tome je razlika između partizana i tvojih patriota. Kako su branili narod, tako su i dobili rat. -- Bojan  Razgovor  05:10, 29. јун 2017. (CEST)

Четници су правили договоре који су подразумевали да неће предати оружје, да ће на територији коју држе они одржавати ред и мир и декларативну лојалност окупационој власти. У замену за пацификацију су добијали релативну сигурност становништва и добара. У том тренутку бољи договор није ни могао да се постигне. Ти договори су подразумевали да се елементима који подбуњују народ (мисли се на партизане) неће дозволити да вршљају по тој територији. Делови Прве крајишке су имали управо тај задатак - да продру преко четничке територије у правцу Мркоњић града и да покушају да подбуне народ. Да им је то успело прошла би и Мањача као и Козара. Наравно нису ишли на територије већински насељене Хрватима и Бошњацима, него су покушавали да упрегну Србе слуђене претходним покољима. То би им вероватно и успело да нису наишли на четнике који им нису дозволили продор на територију под својом контролом. Дакле партизани нападају четнике, који их одбацују назад. Ту се четници помињу само у тих првих пар дана офанзиве у одбрамбеним акцијама. ТАЧКА!!! Толико о сарадњи на Козари. Нешто народа је успело да се извуче са Козаре, док је већина одведена у логоре где је добар део ликвидиран. Где је тај народ који је пребегао отишао то комунистички историчари не помињу. Наравно, пребегао је на суседне српске територије под контролом четника. Народ тога краја зна истину. Кад су комунисти отишли са власти народ јед подигао споменик Радету Радићу, има и улица у Бања Луци која носи његово име, јер народ тамо зна истину. Нема Коста Нађ који је спроводио комунистичку политику на Козари тамо ни улицу ни споменик. Имам комшиницу која је као дванаестогодишња девојчица одведена са Козаре и на срећу успела да преживи. Могу да ти дам њен телефон па поразговарај са њом да видиш како воли твога Јожу. Немам сада времена да ти пишем о мартовским преговорима, а ово и није страница за ту причу, али итекако су прављени прављени дилови са Немцима па је после Тито беснео како су га Немци преварили. О томе ћу више да напишем на страници о Мартовским преговорима, ако ме не буде мрзело да напишем нешто што ћете ти и онај твој пајтос после да обришете.--Orion1964 (разговор) 08:44, 29. јун 2017. (CEST)

Četnici su postali deo okupatorske pomoćne vojske. Četnicima su komandovale ustaše. Četnicima su komandovali Nemci. Četnicima su komandovali Italijini. Dobijali su hranu, odeću, oružje i municiju od Italijana i Nemaca. Radili su prvljav posao za njih. Četnici su izdajnici i normalno da ih partzani napadaju, jer su ih četnici prvi napadali. Partianima pored Italijana, ustaša i Nemaca nisu bili potrebni četnici kao neprijatelj. Četnicima su partizani bili sredstvo za cenkanje. Srpski narod je verovatno bio zahvalan četnicima, hrlio kod njih i četnicni su pobedili u Drugom svetskom ratu. Je li tako bilo?? -- Bojan  Razgovor  04:21, 30. јун 2017. (CEST)

Па ако Раде Радић има улицу и споменик, а Коста Нађ је нема ти види ко је ту на крају победник. Ево шта Херман Нојбахер каже о партизанима и четницима и тој оцени нема мане: „Partizani su tačno znali šta im je cilj: da pod plaštom i zastavom nacionalnooslobodilačke borbe protiv okupatora utabaju put koji će im doneti vlast. Na tom putu pobili su onoliko nacionalističkih boraca, koliko je to bilo moguće. Jer za komuniste, sadašnji i budući neprijatelj broj jedan bili su nacionalisti. Nacionalisti su na taj način bili gurani u ruke okupatora, protiv koga su godine 1941. digli ustanak i otišli u šumu. Tako je okupator za nacionaliste postao neprijatelj broj dva. Plan nacionalista bio je sledeći: dokle god su nemački i italijanski okupatori u zemlji, da se od njih na ovaj ili onaj način dobije što je moguće više oružja. To je bio jedini razlog zbog koga su četnici, povremeno, saradivali sa okupatorom. Niko od nacionalista nije imao nikakve simpatije za ratne ciljeve okupatora i niko od četnika nije bio spreman da se bori za ratne ciljeve Nemačke ili Italije" --Orion1964 (разговор) 07:01, 30. јун 2017. (CEST)

То што Радић има своју улицу у Бањалуци је срамота Бањалучана. Коста Нађ је имао или још увекима на десетине или стотине улица названих по њему, можда има понеки споменик, поживео је још 40 година после рата, постао генерал и народних херој. С а друге стране, Радић је осуђен на смрт и вероватно је изгубио све, а запамћен је да се у истој тој Бањалуци склопио споразуме са НДХ, иако су војници те исте НДХ пар месеци раније убили више стотине или хиљада особа (његових сународника) у бањалучким селима Дракулић и Мотике, а месец дана после потписивања тог споразума војници НДХ су отерали у Јасеновац неколико хиљада или десетина хиљада Козарчана и да је немачком генералу који је командовао том операцијом обећао помоћ у борби против партизана. Па сад ти реци мени ко је губитник, а ко победник, Радић или Нађ.

Слажем се да четници нису желели да Немачка и Хитлер победи у Другом светском рату, ја никада нисам ни тврдио супротно. Али су помагали ратне циљеве Немаца и Италијана тиме што су се борили против партизана (четници нису хтели да ратују против Немаца и Италијана, већ да их нападају тек када буду јасно да ови беже). Али су итекако били спремни да ратују против партизана, јер су четници тикоји су заболи партизанима нож у леђа. Нису четници повремено, већ практично цео рат сарађивали са окупаторима, на заједничкој антикомунистичкој основи. У Србији прво тајно преко Недића, а од краја 1943. директно са Немцима (уз мање сукобе), а од пролећа 1944. па до краја рата сарађивали су са Немцима без икаквих сукоба (иако су Немци бежали и јасно је било свима, па и Немцима, да ће изгубити Други светски рат, осим једном бившем професору Војне академије и предратном ђенералштабном пуковнику), тако су се Ђујић и Јевђевић и нашли са Љотићем и Немцима у Словенији, Ђуришић је покушао исто. У Црној Гори и Далмацији са сарадња са Италијанима је практично трајала сво време бивствовања Мусолинијеве војске на овим просторима. Као што смо видели, четници у Босанској крајини су извршавали наређења усташа. Уместо да буду партизани и четници против Немачке, Италије, НДХ, Мађарске, Бугарске, вулнетара и љотићеваца било је партизани против Немачке, Италије, НДХ, Мађарске, Бугарске, вулнетара, љотићеваца и четника. Партизани су исто тако могли због својих циљева да траже и добију оружје од Немаца и друштва, али нису. Партизани су знали да међунационалне борбе њима штете, нису позивали на освету и зато су примани су муслимани и Хрвати који су бежали од четника. Партизани су имали углед хероја, кад Немци убију једног партизана, уместо њега дођу три нова. И никад их нису успели уништити, а вијали су Тита и партизане од Ужица, преко Фоче до Бихаћа, па на Неретву, Сутјеску и на крају Дрвар. Четири месеца после Дрвара, партизани су били пред Београдом. Ја то не могу другачије да објасним него да ондашњи српски народ већински није био захвалан Радићу, Марчетићу и Дреновићу како су бранили српски народ сарађујући са онима који су убијали српски наорд. Прошло је 80 година, а ви никако да схватите да сте због колаборације изгубили рат. -- Bojan  Razgovor  07:32, 1. јул 2017. (CEST)

Хехе. Ми изгубили рат. Ко то ми? Можда ти трипујеш да си партизан, али ја свакако нисам четник. Ко што имам спорове са вама који "сте партизани" тако имам спорове и са онима "који су четници". Кад ми неко почне да прича да четници нису чинили ратне злочине, или да су их чинили неорганизовано ја не могу да се не насмејем, исто као што не могу да поверујем када ти напишеш како партизани нису убијали децу него су она "страдала" у њиховим логорима. Ја немам проблема са тим да је Дража одговоран за ратне злочине, али ти имаш проблем са тим да су Тито и партизани такође одговорни за страшне ратне злочине. Стратегија партизана је изазвала беспотребно много жртава и ту су четници били у праву, требало је је бити миран и ићи само до тога да се становништво заштити, а акције ограничити само на оно што неће донети велике репресалије, онако како су то у већини Европе покрети отпора углавном и чинили. Ово је страница о Козари па бих рекао да је ова расправа овде беспотребна, па је нећу ни настављати. Буди поздрављен.--Orion1964 (разговор) 14:55, 1. јул 2017. (CEST)

Ја сам антифашиста, ти си ревизиониста. У свакој прилици до сада си правдао четнике, а о партизанима си писао све најгоре. А ја могу да кажем да сам говорио већ десетине пута пута да партизани нису били безгрешни. Партизани нису убијали децу на начин на који су урадили четници или усташе или есесовци. За ових 10 година нисам чуо ниједан контрапример. Партизанима на душу иде смрт деце из нехата, а рецимо pripadnici JVuO su za period od 5. do 11. februara 1943. na teritoriji opštine Priboj ubili (mahom zaklali ili žive zapalili) najmanje 1.547 Bošnjaka (42,9 odsto žrtava bila su deca do 15 godina starosti). Четници нису били стојали по страни и не провоцирали репресалије, већ су сарађивали са онима који су их извршавали. -- Bojan  Razgovor  05:44, 2. јул 2017. (CEST)

Нисам пратио свега, погледао сам неке референце који је Боки дао, и не допада ми се тон на којег сте дошли, ја сам ово ти си оно, и ви сте.... Пошто се прича о стварима које су у Србији и данас мучна тема (која че то да остане још дуго), и које не могу пречи ни у Скупштини, од самог премиера, такве ствари треба детаљно референцирати. Нарочито то треба баш због тога, јер је могу то неки користити за даље причање-злоупотребе по Србији ко је шта био и где. Ја за сада нисам дошао до тога записа о Раде Радићи, али књига има 800 страна па че још мало потрајати. Док су Дреновић и Марћетић потврђени. Такође, књига је писана од два партизана која су била на Козари, и може се сматрати веома реалном. За Пинкија, не слажем се о преименовању, мислим да боље овако. --Mile (разговор) 16:26, 1. јул 2017. (CEST)

Што се тиче Радића постоји његовоо испитивање на суђењеу, као и испитивање сведока. У сусшитини Радић се правда да он је радио што је говорио народ (ко коме командује ту?), док сведоци истичу да је он подбуњивао народ против партизана. -- Bojan  Razgovor  05:44, 2. јул 2017. (CEST)

Североисточно од Бања Луке налази се планина Мотајица. У току рата као и добар део српских територија централне Босне налазио се под контролом локалних четника који су успели да репресију усташке НДХ и окупатора сведу на најмању могућу меру. За разлику од Козаре, која је тешко пострадала, становништво ових крајева је успело у великој мери да се сачува од усташа и окупатора, мада се наравно и ту страдало. Да ствар буде апсурднија за становнике ових подручја Срби са петокракама на глави нису представљали ништа мању опасност од Немаца и усташа. У лето 1943 врховни штаб шаље 12. крајишку дивизију (јединице углавном са подручја Козаре и Грмеча) у српске крајеве централне Босне око Бања Луке ( планине Мотајица, Чемерница...), где упркос много напора постижу не баш задивљујуће резултате. Напротив увиђајући апсурдност овакве политике долази до честих дезертирања партизана (само из 5 крајишке 64 борца, од којих 22 члана партије) који се самовољно враћају на Козару. Пошто се Козарчани нису довољни за овај херојски посао, ту се довлачи и 12. славонска бригада. Ево овде линк из књиге 12. славонска бригада, па мало прочитајте, тих пар поглавља. Мада из пера комунисте ови редови могу да вам дају слику о томе какви су то "домаћи иѕдајници" били ти мученици који нису знали од ког се треба више бојати, од Немаца, усташа или партизана. Нису то били никакви издајници него сељаци који су у једној руци држали мотику, док другом нису испуштали пушку. И успели су да се одрже, упркос свима. Данас њиховим потомцима нико не треба да прича коме треба да подигну споменик. На дну сваке странице треба кликнути на линк "следећи документ". Прочитајте пар страна па размислите. http://www.znaci.net/00001/46_114.htm --Orion1964 (разговор) 21:01, 1. јул 2017. (CEST)

Успели су да сведу репресију тако што су обећали Немцима и усташама да ће бити мирни, тако да су Немци и усташе и четници могли на миру да нападају партизане. Видиш рецимо четници примају наређење од усташа да нападну партизане пред битку на Козари. Колики је биланс не знам, али знам да је сигурно мање погинуло усташа него што би погинуло да четници нису извршили наређење. А те исте усташе су отерале народ у Јасеновац. Са тим истим бањалучким усташама Радић је склопио договор о заједничкој броби против партизана. -- Bojan  Razgovor  05:44, 2. јул 2017. (CEST)

I ovde vidiš naoružane ozrenske četnike i domobrane zajedno. Tako se branilo srpstvo, pomaganjem ustašama da teraju ljude u Jasenovac. Za nagradu, danas imaju ulice po Republici Srpskoj. -- Bojan  Razgovor  06:06, 2. јул 2017. (CEST)

За страдања народа на Козари, (где су политику водили комунисти), по вама су криви четници, а тамо где су четници очували народ по вама су заслужни партизани. То ти можеш овде на Википедији да продајеш - они тамо у Босни знају клако су их усрећили Коста Нађ и Јосип Мажар Шоша. --Orion1964 (разговор) 07:11, 2. јул 2017. (CEST)

Тако је. Логично је да су Немци и усташе и Италијани увек пре нападали већу претњу. Зато што су се бавили већом, нису могли да се истовремено баве мањом. Још се та мања претња нудила да помогне гушење веће, као што смо видели. А можда су људи у Међувођу срећни како су их усрећили Дреновић и Радић сарађујући са Немцима и усташама? -- Bojan  Razgovor  07:47, 2. јул 2017. (CEST)

И молим те, али молим те, објасни нам тај парадокс да већина Срба ипак отишла код Нађа и Мажара, уместо код Радића и Дреновића? -- Bojan  Razgovor  07:56, 2. јул 2017. (CEST)

Е па док се цела окупирана Европа трудила да изгледа што мања претња ми смо се све време трудили да изгледамо што већа претња. После смо се хвалили како смо имали по броју становника процентуално највеће жртве. Ето ти резултата. --Orion1964 (разговор) 09:33, 2. јул 2017. (CEST)

Partizani nisu digli ustanak sigurno sa željom da što više ljudi strada, nego daju svoj doprinos se što pre pobedi Nemačka (izađu iz ilegale i dođu na vlast). Čekao sam ceo dan da objasniš ovaj paradoks, izgleda da ne možeš. -- Bojan  Razgovor  22:46, 2. јул 2017. (CEST)

Партизани су дигли устанак тек после напада на СССР и то тек онда када су добили инструкције о томе из Москве. У књизи "Енигма Копинич" можеш да читаш о томе да је Копинич морао преко радио станице да тужака Москви КПХ јер није постојала спремност да се устанак уопште диже. Комунисти су били свесни да усташке репресалије у великој мери иду њима у корист, па се Темпо у једном писму жали јер је на одређеном подручју требало да уместо усташа ред спроводе домобрани. Ту у писму Темпо јадан "пати" јер то може довести до смањења репресалија и до осеке комунистичког утицаја. Нашао сам и Кардељева писанија са сличним идејама. Према томе комунисти су се користили тактиком што горе то боље, а најбољи доказ и јесте Козара. Људи којима је побијена сва фамилија су на тај начин за сва времена били везани за комунистички покрет. Парадокс и није никакав парадокс већ лако објашњива чињеница па њоме нисам хтео ни да се бавим, али ајде кад те та тема баш толико сврби... Партизански покрет на почетку рата је био предоминантно српски. Како је време пролазило и како је постајало све јасније да Немци губе рат тако се национални састав партизана мењао, све више је у партизанске редове из домобрана и муслиманских милиција прелазило Хрвата и Бошњака, наравно не из уверења. Када су савезници направили поделу сфера утицаја, Југославију доделили Стаљину и почели да наоружавају комунисте било је јасно да све води у комунистичку диктатуру. Ту су Срби имали могућност да остану уз четнике, а да партизанске јединице постану предоминантно хрватско-бошњачке, па да их опет кољу и стрељају комшије које су промениле значку на капи или да се и они придруже партизанима, па да се некако ипак очувају. Превагнула је рационалност па су се пред крај рата Срби сврставали углавном у партизанске редове. Зар је то питање било баш толико тешко па мора да ти га објашњавам? --Orion1964 (разговор) 09:12, 3. јул 2017. (CEST)

Partizani su odabralii najbolji termin za ustanak, kada su nemačke divizije otišle na SSSR i kad su Nemci i domaći izdajnici počeli da likvidiraju ljude po logorima. Logor Banjica je obrazovan pre 7. jula 1941. Gde je to pismo u kom Tempo pati? Celo. Racionalnost je pobedila 1942-1943, a to baš nije kraj rata. Tokom celog rata neki krajevi su bili i ostali partizanski: Banija, Kordun, Lika, Slavonija, Srem, Kosovo, južna Srbija, su sve vreme rata bili partizanski. Kozara je ostala partizanska i posle 1942. 1943. partizani tuku Italijane i četnike tokom operacija Vajs. Kako to pre rata. Da nije bilo operacije Švarc, Mihailoviću bi se crno pisalo (uostalom taj vajni đeneral je izgubio svaku bitku od partizana). Britnaci su počeli da preispituju svoj stav o četnicima krajem 1942. i početkom 1943. kada su čuli izveštaje o kolaboraciji sa Italijanima. Do trenutka kada su Britanci uspostavili kontakt (kontakt, ne saradnju) sa partizanima (jun-jul 1943), četnici su izgubili na Neretvi. Od tada se njihova sreća preokrenula. Sklopili su sporazume sa Nemcima u Srbije, Britanci su to okrili i na Teheranskoj konferenciji 1943(prebroj koliko ima meseci do kraja rata još) i svu pdršku preusmerili partizanima. Britanska materijalna pomoć partizanima je došla tek u proleće 1944 (a četnici su do tada imali direktnu materijalnu pomoć Italije i već su počeli da dobijaju pomoć od Nemaca (a i pre su je dobijali od Nedićeve vlade)). Partizani nisu propagirali osvetu, već bratstvo i jedinstvo. Oni nisu uletali u muslimansku selo i poubijali stanovnike. Zato su muslimani dolazili u partizanske redove i onda terali muslimane u redove njihvoih neprijatelja. I Mihailović je shvatio da kad je već izgubio Srbiju, da je Tito u Beogradu, da bi mu dobro došli Hrvati i muslimani u četnicima. Samo njih baš nešto i nije bilo, pitam zse zašto, da li zato što su ih godinu-dve dana ranije klalo. Naravno, četnici su ubijali i Srbe (Vranić, Drugovac), a tvrdiš da su četnicima srpski životi bili toliko dragoceni. To je ono što ti ne smeš da odgovoriš, samo znaš srpske žrtve, srpske žrtve, srpske žrtve. Tvoji heroji su sarađivali sa direktnim ubicama tih žrtava, da li je to tebi jasno. -- Bojan  Razgovor  06:00, 4. јул 2017. (CEST)

Почео сам да ти пишем одговор па онда схватио да нисам толико докон да са тобом овде више губим време. За све што си питао наравно постоје одговори и контрааргументи, али их нећеш наћу у литератури коју користиш. Имам много комунистичких књига, али имам и друге литературе, па покушавам да прочитам аргументацију и једних и других, а то је иначе метод који и теби препоручујем, ако стварно хоћеш да колико-толико реално сагледаш историју, само се бојим да ти то и не желиш. --Orion1964 (разговор) 12:19, 4. јул 2017. (CEST)

Назив чланка

Мислим да би актуелни назив чланка Битка на Козари требало променити у Офанзива на Козару. --Pinki (разговор) 00:22, 29. јун 2017. (CEST)

Bolje ne. Ovaj dogadjaj je tako poznatiji nego ofanzivana na Kozaru ili operacija Zapadna Bosna. -- Bojan  Razgovor  05:10, 29. јун 2017. (CEST)