Пређи на садржај

Разговор:Ваздушна перспектива

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди извор]

Баш ја пишем у чланку историја сликарства да је техника ваздушне перспективе употребљавана још у римским мозаицима, анајвјероватније и у старогрчком зидном сликарству, само што немамо примјерке... Међутим, у Леонардовим сликама, рађеним уљаним бојама она је попримила нови карактер, али по савременој литератури никако није ријеч о новости из ренесансе... :) --Славен Косановић {разговор} 02:04, 22. април 2011. (CEST)[одговори]

Ево и овдје Слика:Herculaneum_Neptune_And_Amphitrite.jpg се може видјети покушај постизања дубине форме и простора помоћу модулације тоналитета форме. --Славен Косановић {разговор} 02:10, 22. април 2011. (CEST)[одговори]
ja sam napisao ovaj članak jer sam video da se perspektiva pominje u članku slikarstvo a sada sam malo i proširio i naveo literaturu za članak, pregledao sam i en viki i de kao i pl viki i svugde se pominje Leonardo da Vinôi kao tvorac vazdušne perspektive a osnovni principi savremene naučne perspektive su otkriveni u doba renesanse kao i prostorno delovanje boje što ne treba mešati sa vazdušnom perspektivom i ako su neki principi predstavljanja prostora otkriveni mnogo ranije na freskama se upotrebljavala inverzna perspektiva a u Egiptu "perspektiva" prema važnosti. Smatram da je perspektiva ipak proizvod renesanse a savremena perspektiva nauka koju sam imao prilike da slušam na arhitekturi kod Anagnostija koji je bio strah i terepet za studente.--Vcesnak (разговор) 03:10, 22. април 2011. (CEST)[одговори]
inače predstavljanje forme pomoću tonaliteta boje nije perspektiva --Vcesnak (разговор) 03:13, 22. април 2011. (CEST)[одговори]
rimsko slikarstvo se karakteriše velikom realnošću likova i prikazom individualnih karakteristika i forme u prikazivanju i portretnom slikarstvu u tehnici enkaustike --Vcesnak (разговор) 03:16, 22. април 2011. (CEST)[одговори]
Па ваздушна перспектива и није "перспектива" у правом смислу ријечи, односно не базира се на геометрији. Ту се дубина простора добија варијацијом тоналитета, односно гашењем тонова локалне боје објеката који су дубље у простору и замагљивањем њихових контура, односно обриса. --Славен Косановић {разговор} 03:25, 22. април 2011. (CEST)[одговори]
То је један природни феномен који је јасно уочљив у данима када је присутна умјерена магла или замаглица, али не у екстремном облику када се не види прст пред очима. :) --Славен Косановић {разговор} 03:36, 22. април 2011. (CEST)[одговори]
...податак да је ваздушну перспективу користио Леонардо и Алберти у ренесанси( и то у скоро сваком свом делу јер су се у позадини портрета представлјали обично пејзажи у којима је он представљао простор на овакав начин) сам нашао, као и податке да је представлјанје простора откривено још у праисторији такође али да је ваздушна перспектива кориштена у римском сликарству нисам нашао па стога то нисам навео у чланку ако ви имате тај податак наведите га у овој клици у Холандији у ренесанси је представљан простор предела који се исто тако зове перспектива (и представља прве покушаје у представљању простора) помоћу неколико планова у оквиру погледа преко прозора... Збиља ако под перспективом разумете део нацртне геометрије која се предаје на факултету онда ваздушна перспектива и није перспектива...

--Vcesnak (разговор) 03:44, 22. април 2011. (CEST)[одговори]

Не, ја не спорим да је у ренсанси доведена до врхунца захваљујући уљаним бојама. Уљане боје отварају могућности за много веће и суптилније варијације тоналитета, те према томе ваздушна перспектива, односно представљање простора помоћу гашења тона локалне боје удаљених објеката отвара много веће могућности. Иначе, слике из истоименог чланка на енглеској Википедији, показују и примјерке из кинеског сликарства, а познато је да су Кинези користили у свом сликарству ваздушну перспективу много прије ренесансе. У сваком случају, код ваздушне перспективе не играју улогу геометрија и скраћења својствена линеарној перспективи. Иначе, и у сликама Леонардовог учитеља, Андреа дел Верокиа, такође се може видјети исти систем који је касније користио Леонардо. --Славен Косановић {разговор} 03:52, 22. април 2011. (CEST)[одговори]
...ево ставио сам уместо проналазач- пропагатор за Леонарда --Vcesnak (разговор) 04:10, 22. април 2011. (CEST)[одговори]