Разговор:Грузијски језик

Назив чланка

Правопис из 2010. на страни 293, поред присвојног придева грузински наводи и грузијски. С обзиром да је потоњи много заступљенији (1921 : 102 према корпусу srWaC), даје му се предност. — Ранчер (разговор) 01:14, 7. август 2022. (CEST)

Том логиком треба преместити назив чланка лезбијка на „лезбејка” или капучино на „капућино”... О неправилној транскрипцији страних властитих имена да не говорим. Колико ћемо више наставити да игноришемо Правопис због неке тобоже „укорењености” и „устаљености”? Правопис не каже да је облик грузијски неправилан, али зато јасно даје предност облицима грузински и Грузин и то треба испоштовати, без обзира на то што се овај очигледно неправиланији термин нашироко користи. — Вукан ® 23:47, 17. септембар 2022. (CEST)

Као што си и сам приметио, лоши су ти примери. Правопис и сви речници које си цитирао у опису измене допуштају облик „грузијски”, док то није случај са „лезбејка” или „капућино”, иако жарко чекам дан када ће се правописци дозвати памети. Између два допуштена облика сасвим је легитимно изабрати учесталији. При том, Правопис нигде не даје предност присвојном придеву „грузински”, већ поред дозвољених облика „Грузин/Грузинка” и „Грузијанац/Грузијанка” из необјашњивих разлога протерује облике „Грузијац/Грузијка”, који су у прошлом правопису били дозвољени. — Ранчер (разговор) 19:54, 19. септембар 2022. (CEST)

У ПСЈ је присвојни придев грузински наведен пре облика грузијски — тиме се овом првом облику даје предност, препорука је да се користи први облик иако су оба правилна. Ред је то испоштовати у чланку. Исто важи и за властиту именицу Грузин у односу на Грузијца. Не треба давати вредносне судове о томе „када ће се правописци дозвати памети” или „да се из необјашњивих разлога протерује облике „Грузијац/Грузијка”, овде смо да доследно примењујемо оно што пише у ПСЈ. Немој поново враћати измену док не завршимо расправу. — Вукан ® 00:17, 20. септембар 2022. (CEST)

Мислио сам да се инатиш, с обзиром да си испрва изигнорисао коментар са странице за разговор и вратио своју измену. Што се тиче вредносних судова, они су успутни и ни на који начин не утичу на аргументе за облик грузијски. Дакле, погрешан ти је утисак да редослед понуђених облика има везе с тим који је облик препоручљивији. Нема, посебно ако узмемо у обзир да у самом Правопису, па и у његовом речнику, налазимо брдо примера с квалификаторима боље, боље је, боље него итсл. Неки од њих, цитирам: Бик који Седи (боље, у духу срп. јез. Седећи Бик), Сава центар (боље Центар „Сава”), професор-гост (боље гостујући професор)… Из речника: абаџијски (боље него абаџински), АИДС, боље сида, ајде, боље је хајде, Ајзенштајн (боље него Ејзенштејн) итд. Тога у одредници Грузија нема, при том између придева стоји саставни везник и, што додатно показује да су у питању равноправни облици. — Ранчер (разговор) 10:19, 20. септембар 2022. (CEST)