Разговор:Дина (роман)

Пренето са чланка

Сама прича почиње 10191. године по нашем рачунању. Царством, које обухвата читав универзум, влада цар Шадам Четврти из Велике куће Корино. Подела на Велике и Мале куће у свету међупланетарног феудализма је битна, јер је њена идеја заснована на оној из средњег века, где би феудалци биле познате и утицајне породице неког краљевства. Јурисдикцију над планетом Аракис има Кућа Харконена, чија је тренутно глава омражени барон Владимир Харконен.

Шта је Аракис? Пустињска планета, негостољубив простор за живот, без трачка воде са минималном влагом. Зашто је Аракис тако важан читавом Царству? Једино се на овој планети од свих може наћи супстанца позната под именом „Зачин“. Зачин продужава живот. Зачин доводи оне који га конзумирају у стање хиперсвести, код неких чак и омогућава прозорљивост. Зачин је виталан за путовање кроз свемир. Задужена за превоз путника од планете до планете, Гилда је удружење одабраних које је коришћење Зачина мутирало хиљадама година. Наиме, толика конзумација им је дала способност да се, без икаквог физичког кретања, створе у произвољној тачки свемира кад год пожеле. Гилда има монопол на путовању кроз свемир, али је и она зависна о извозу Зачина са Аракиса. Цар контролише тај извоз индиректно, преко Куће којој је привремен власт над Аракисом додељена. Из свог средишта у граду Аракину на планети, представници овлашћене Куће би надгледали производњу Зачина.

Како настаје Зачин? Ендемична врста за Аракис је велики пустињски Црв. Ова животиња достиже дужину и до четири стотине метара, и настањује пешчане пустињске области даље од каменитих ергова. Нуспродукт варења Црва, поред обилне количине кисеоника, је презачинска маса. У пустињи је има у великим количинама, и она се сакупља посебним машинама, такозваним Сакупљачима. Они су, заправо, мале фабрике које презачинску масу екстрактују из песковитог земљишта и прерађују је у Зачин. „Зачин мора тећи!“, давиза је Гилде. И заиста, уколико би некако дошло до престанка производње Зачина, пут кроз свемир би био обустављен, и Царство које је толико дуго постојало би се распало, а само знање о постојању других планета, временом, изгубило.

Староседеоци Дине су Фремени. Овај народ се кроз читав роман бори са немилосрдним окупаторима који су Харконени и против царевих плаћеника - елитне војске Сардаукара. Фремени се не боре за независност, што се види онда када Велика кућа Атреида добије налог од цара да преузме феуд Аракис. Атреидима влада правични војвода Лето, који у више наврата показује да му је људски живот, било његовог поданика или Фремена, важнији од било какве производње зачина. Фремени временом стекну поштовање према Војводи, и након његове превремене смрти пристају да се освете његовим убицама, Харконенима, уз помоћ и вођство Војводиног сина - Пола Атреида.

Пол и његова мајка Џесика су, након пуча у Аракину, нашли уточиште код частољубивих Фремена. Обоје су били, мајка више него син, тренирани у учењу Бени Џезрита, које је задивило Фремене. Будући да су генерацијама преносили пророчанство о доласку месије који ће их избавити и повести у борбу ослобођења, Фремени су прихватили Пола као свог вођу и као оног који је испуњавао све услове датог пророчанства; дато му је ново, фременско име - Муад'Диб, и тако ће бити познат међу њима. Џесика је заузела место Сајадине у племену након што је попила воду живота. Темељи за борбу против окупатора Харконена су били постављени. Уз помоћ Стилгара, наиба племена у које су дошли после пуча, као и Чани, младе Фременке коју је заволео, Пол је учио фременске обичаје. Пол је тренирао фремене у уметности борбе Бени Џезрита, и ускоро је имао одабраних четири стотине ратника који ће му касније служити као лична гарда. Ови ратници су се звали Федајкинима, „командосима смрти“, који би дали живот за Пола пре него дозволили да се његов угаси. Пол Атреид је лагано али сигурно стварао фанатичну војску која је претила да преузме цео Аракис. У својим визијама, Пол је видео незаустављив рат како пламти целом галаксијом; на челу тог похода је био он, а за њим је ишла војска Фремена. Пол није био сигуран да је рат до истребљења оно што он жели. У међувремену, Џесика је родила Алију, ћерку покојног Војводе. Алија је дошла на свет након што је Џесика попила воду живота, тако да се родила хиперсвесна са свим моћима предвиђања и Бени Џезрита које су њена мајка и њен брат Пол имали.

Временом, сва племена су га прихватила за месију из пророчанства и ујединила су се под његовим барјаком. Напади на харконенске силосе Зачина су учестали, препади на Сакупљаче и аеродроме са посадом Барона су постали сваклодневица. Ово је разјарило Цара падишаха, који је већ дуго времена разматрао одузимање власти Барону над Аркисом. Међутим, када су се виделе размере побуне и то да је мистериозни Муад'Диб у суштини тај који контролише Зачин на Дини, а не Харконени, и када је постало јесно да је вођа Фремена спреман на то и да уништи сам Зачин како би постигао оно што жели, Шадам Четврти је мобилизовао и послао све своје Сардаукарске легије на Аракис. Неколико дана након што се царев брод спустио на површину планете, масовни напад Фремена је уследио и царски брод је уништен. Цар падишах је принудно абдицирао, и Пол је ступио на престо галаксије као њен неприкосновени владар.

Коментар

Радња романа не може и не сме да буде једини и/или преовлађујући део чланка - треба скратити онолико колико је могуће, и у складу са остатком текста - никако пола чланка или више. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 11:59, 16. април 2007. (CEST)

Замољен сам да прокоментаришем уклањање овог дела чланка на страну за разговор. Ја немам неки посебан став по овом питању, мени лично не смета да садржај заплета заузима већи део чланка, наравно, уколико не садржи неке посебно распламсане критичке осврте што овде није случај. Наравно, постоји и пример енглеске Википедије где чланак јесте овакав, а тамо постоји и низ чланака (па и хиљаде само на тему нпр. Господара прстенова) који се баве догађајима у делу. Опет, како се ово уклапа са захтевима класичније опште енциклопедије је друга ствар, и у том контексту схватам Бранетов коментар. Мени је, дакле, ближа варијанта са овим делом у чланку, али нека се и други изјасне, па нека се онда нешто одлучи. --¡¿Кале?! 21:59, 17. април 2007. (CEST)