Разговор:Диоклецијан/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Vladavina cara Dioklecijana

-Dioklecijan je prvi Rimski car koji uvodi novi oblik drzavnog uredjenja,poznat kao DOMINAT! -Dominat traje od 284 do 305. Pre njegovog dolaska na vlast, carstvo je opet bilo potresano gradanskim ratovima, nije bilo reda u nasledjivanju carske titule, vec su se cesto legionari proglasavali za careve -Ovaj vladar ponovo uspostavlja red i mir. Po njegovoj tituli DOMINUS-druga faza Rimskog carstva naziva se DOMINAT! -U dominatu vise ne postoji nikakav privid republike , car je sda gospodar svih svojih podanika bez obzira na njegov polozaj! - Od republike magistrata odrzao se samo senat, ali on sada ima samo savetodavnu ulogu..

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.121.29.52 (разговор • доприноси) | 12:02, 3. јун 2010.‎

Јел она анегдота била са зељем или купусом ? На енглеској википедији је купус.--Zrno (разговор) 22:12, 4. фебруар 2012. (CET)

Iz Divkovićevog Latinsko-hrvatskog rječnika i Standardnog rečnika latinsko-srpskog jezika: ǒlus, -ěris, n. kupus, zēlje; figurativno prosta, slaba hrana itd.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:45, 5. фебруар 2012. (CET)

Epaminonda, možda nisi prim(j)etio da je članak započet na ijekavici.--Zrno (разговор) 22:21, 6. фебруар 2012. (CET)

Pa, ispravićemo ga onda na ijekavicu. Imamo hvala bogu iki prevodilac. Što se mene tiče, slobodno menjajte moju ekavicu.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 07:27, 7. фебруар 2012. (CET)

Није енциклопедијски стил

Чланак је писан лепим језиком, али то није језик енциклопедијскога стила. Стил је заиста леп, близак писању књижевнога дела, али није енциклопедијски. То тек толико као напомена.--Miut (разговор) 19:25, 15. фебруар 2012. (CET)

I ja sam to primetio. Ali, Epaminonda je malo nadahnut, pa ga bolje pustiti da leprša !--Zrno (разговор) 19:42, 15. фебруар 2012. (CET)

Слажем се.--Miut (разговор) 19:44, 15. фебруар 2012. (CET)

Šta je to što posebno pada u oči?--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:37, 18. фебруар 2012. (CET)

Citatii u fusnotama

Mislim da bi trebalo da se drugačije formatiraju, tj. da se formatiraju kao običan tekst sa navodnicima. Ovako zauzimaju previše prostora. S obzirom da se Epi dao na temeljno pisanje ovog članka, očekivano je da sam tekst bude dosta dugačak, ne bi trebalo da mu samo dodajemo na dužini s tim citatima. Osim toga, u fusnotama nekako i ne ide da se stavljaju ogromni kvadrati, to viđe ide za sam tekst. S druge strane, zar se ti citati ne bi mogli prebaciti u sam tekst? Šteta je da stoje u fusnotama... --Јагода испеци па реци 23:54, 16. фебруар 2012. (CET)

Radi se o izvodima iz Laktancijevih „Božanskih institucija“, koje se, na prvi pogled, bave potpuno drugačijim problemom: iz onoga što sam preveo mogu da zaključim da je glavna tema blaćenje pagana i njihovih ispraznih običaja. No, Elizabeth DePalma Digeser (nisam siguran za transkripciju) je čitajući između redova došla do zaključka da se izvesna mesta odnose na Dioklecijana, iako se on ni ne spominje tokom čitavog Laktancijevog izlaganja (ni izbliza ni izdaleka). Da bi olakšali mlađim čitaocima čitanje ovog članka, odlučio sam da obezbedim prevod izvesnih delova koje je naša Elizabeta citirala. Imajući u vidu da je Laktancija vrlo teško pohvatati (kako bi se danas reklo za nekoga ko i nije baš razumljiv), otišao sam sa pomenutim citatima malo dalje i uzeo u obzir čak i one rečenice koje se ne odnose isključivo na temu ovog članka (npr. pomen Tetide koja nema tu šta da traži) ali bez kojih ostatak citata ne bi mogao biti razumljiv. Delove koji se potencijalno odnose na Dioklecijana sam podvukao da olakšam onome ko čita čitanje između redova. Razmišljao sam o tome da ih uklopim u skrivajući šablon (ili već kako se to kaže). Naravno, Laktancije je samo jedan od nekolicine poznatih autora od kojih crpimo saznanje (kakvo-takvo) o Dioklu, tako da ne gine da se u skorije vreme nađu i izvodi i od njih. Od dela koja se odnose na ovu temu samo je O smrti progonitelja prevedeno na srpski (2011).--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 12:40, 17. фебруар 2012. (CET)

Epi, rekoh ti već kod tebe na stranici, nemam nikakvu primedbu na sadržaj, samo na formu. Baš zato što su citati dugi, i zato što su u fusnotama, mislim da bi trebalo da se navedu najnormalnije, u tekstu, sa dve tačke i navodnicima. Ne treba ih formatirati ni u šta, pogotovu ne u padajuće šablone, tj. ne treba time opterećivati reference/napomene. Ako je to moguće kad je u pitanju sam sadržaj, možda se mogu ubaciti i u sam tekst, ali u posebne kvadrate, kao što su ovi plavi npr. u Servantesu. U tim kvadratima bi mogao i da se objasni sam citat, kao što si to sad ovde objasnio...--Јагода испеци па реци 18:05, 18. фебруар 2012. (CET)