Разговор:Држава-континуитета

СРЈ није држава континуитета са СФРЈ

Ту се мора довести у питање неутралност. Реч је о ставу који је заузимало државно руководство СРЈ/Србије до 2000. године, а после је сама држава СРЈ од тога званично одустала (у све међународне организације, па и УН, СРЈ је приступила као нова држава, прихватајући резолуцију УН која то од ње захтева). Не може се рећи ни да су се са тиме само сагласиле велике силе, јер Русија и Кина нису уложиле вето на овај став у УН. Генерално став руководства СРЈ 1992-2000, према коме је СРЈ настављач СФРЈ није био прихваћен, после "првог таласа" санкција, тек је средином 1990их СРЈ уопште и била призната као независна држава (што у случају континуитета уопште не би било неопходно). У преговорима о сукцесији, СРЈ је потписала уговор, којим је СФРЈ 1992. године престала да постоји као држава, а све државе на подручју бивше СФРЈ су подједнако сукцесори. Имовина је дељена према величини и броју становника, тако да се ту може говорити о томе да је СРЈ у смислу бивше заједничке имовине највећи сукцесор, али не и држава континуитета. Оно где СРЈ јесте држава континуитета су само спортске федерације, јер, на пример, статути ФИФА и МОК-а предвиђају да распадом неке државе једна новонастала земља мора наследити претходне медаље и сл. (јер се то не може брисати из евиденције). Зато је СРЈ (а данас Србија, која јесте држава континуитета) наследила све медаље спортиста из СФРЈ. --ХЕЈТЕР (разговор) 11:02, 12. јун 2014. (CEST)