Разговор:Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори

Terminologija

Засједањем је предсједавао блаженопочивши патријарх српски Павле

,

Ovo je pre svega SVETOVNA enciklopedija i rečima tipa blaženopočivši ovde nema mesta. Pokojni srpski patrijarh Pavle je osoba kao i svaka druga i nema potrebe da joj se ukazuje na ovoj enciklopediji neko veće poštovanje nego drugima. Nazvati ga pokojnim sasvim je dovoljno da se odredi njegovo trenutno stanje. --Јагода испеци па реци 21:31, 15. септембар 2010. (CEST)

Опсег наслова и садржаја

Према садшњем стању, 90 % садржаја овог чланка се односи на Епископски савјет, али чланак носи општи тематски наслов "Православна црква у Црној Гори", што кориснике наводи на помисао да ће под тим насловом затећи свеобухватан тематски чланак о Православној цркви у Црној Гори, тако да се поставља питање, да ли би садржај чланка требало проширити у складу са пуним опсегом садашњег наслова, или би наслов требало прилагодити тренутном садржају чланка? Сорабино (разговор) 02:18, 16. јун 2019. (CEST)

Ако мислиш на тему православље у Црној Гори онда је довољно направити преусмјерење ка Митрополији црногорско-приморској (зетској) гдје је то све садржано. Овдје се управо мисли на епископски савјет као један вид координације епархија СПЦ у држави. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:44, 16. јун 2019. (CEST) с. р.

Да, садржај чланка није уопште споран, али евентуално преусмерење "Православље у Црној Гори" не би требало сводити на само једну епархију, пошто их у Црној Гори има две, које јој припадају у целини, а ту су још и делови оних других двају епархија. Да ствар буде још сложенија, наслов "Православље у Црној Гори" се по тематској класификацији садржаја у најширем смислу односи не само на канонско Православље, већ и на оно друго - неканонско "православље" у Црној Гори, тако да би требало размислити о евентуалном прављењу општег чланка о Православљу у Црној Гори, са два концизна одељка о канонском Православљу и неканонском "православљу", с тим што би сваки одељак упућивао на главне чланке за прву, односно другу тему. Сорабино (разговор) 21:11, 22. јун 2019. (CEST)

Ја уопште не видим потребу да се „неканонско православље” третира на Википедији као равноправно православљу па да буде неки предмет упоређивања са вишевјековном црквеном организацијом. Све што се има рећи о вјерској заједници ЦПЦ може у њеном чланку, а ићи толико далеко па удружење изједначавати са епархијама за мене је апсолутно спорно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:01, 22. јун 2019. (CEST) с. р.

Слажем се у потпуности, зато сам неканонско "православље" и ставио под знаке навода, али ено гледам какав је хаос у разним чланцима на страним википедијама, пошто се тамо све то третира "равноправно" у смислу припадања истој широј категорији у коју се поред канонског Православља сврставају и све неканонске групе, почевши од старокалендараца, односно тзв. "истинске православне цркве" па све до расколничких организација као што су "ЦПЦ" и "МПЦ". Другим речима, сви чланци по моделу "Православље у (назив државе)" су скројени тако да обухватају преглед свих врста православља у тој држави. Сорабино (разговор) 22:52, 22. јун 2019. (CEST)

Пажња неканонском православљу се може поклањати тамо гдје има основа за то. Данашњи основани примјери су Украјина или Сј. Македонија. Тамо су законити митрополити и епископи, дакле прописно канонски рукоположени архијереји, отишли у раскол. И то су „прави” расколници. Они су незаконитим проглашавањем самих себе за независне, аутокефалне (а све због власти и политике тј. стављања државе/нације испред Христа) постали неканонски и „ван закона”. Али са таквим лицима постоје основи за црквени дијалог који се окончава уз њихово покајање. И то нема везе са Црном Гором. Тамо није канонски митрополит направио проблем раскола већ су неки људи почели облачити мантије и издавати се за свештенике. Скопски митрополит је био законит, отишао у раскол и умро у расколу не дочекавши да му ико призна то што је урадио. Канонски кијевски митрополит је такође отишао у раскол и прогласио се „патријархом”, није дочекао да му патријархат ико призна, ено га сада са 90 година запомаже како су га његови млађи сарадници издали и отели му цркву, изгледа умријеће као биједник без власти, напуштен од својих. То су све озбиљни примјери раскола који добро погађају православље у цјелини и тичу се већег броја вјерника повучених у раскол. У Црној Гори је то само удружење грађана које служи као привјесак државне власти, нема некада законите јерархије која је отишла у раскол. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:59, 22. јун 2019. (CEST) с. р.

Da upadnem ovako padobranski i ubacim koju žišku. ;-) Rekoh ako je Miraš Dedeić u pitanju, u članku o njemu piše tipa da je "rukopoložen...", "bio pravoslavni paroh Carigradske patrijaršije...", "proizveden u arhimandrita...". Ne deluje (meni) da je skroz "nekanonski". S druge strane Ukrajinski-Kijevski (tako nešta) patrijarhat jeste valjda nešto "pomilovan" - najavljuje se kanda neka rekognicija od strane neke "Vaseljenske", Carigradske, tako neke patrijaršije. A nešto su se valjda i ujedinjavali sa nekom "Ukrajinskom autokefalnom pravoslavnom". Eno piše i u članku Kijevski patrijarhat, pa je čak Pravoslavna crkva Ukrajine u tom nekom važnom diptihu... šta li. A navodno su i neke anateme povučene, skinute... već šta se sa njima radi... uklanjaju se, ne znam. Aj uzdravlje, --СлободанKovačevićбиблброKS 00:15, 26. јун 2019. (CEST)

Мислим да назив није требао да се мијења, јер имају двије православне цркве у Црној Гори. Ако стоји овај назив, онда треба да обухвата обје. -- Vux33 (разговор) 20:40, 29. мај 2021. (CEST)

Такав је назив органског дијела СПЦ који је саборском одлуком основан у Црној Гори након што је постала независна држава. Такође, доле нема двије православне цркве. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:06, 29. мај 2021. (CEST) с. р.

Званично постоји и организација под називом Црногорска православна црква, како год ко гледао на њу, због тога мислим да је боље вратити стари назив, али како год ти мислиш да треба. -- Vux33 (разговор) 22:02, 29. мај 2021. (CEST)

Можда би Жељко хтјео да СПЦ у ЦГ изгуби српско име, али узалуд, то је прошлост.

То су нови подаци, са мајског Сабора 2021. и Жељко то не може да поднесе, па би да обмањује јавност да је та Амфилохијева промашена политика попуштања изродима жива и данас.— 77.243.25.204 (разговор) 00:07, 2. јун 2021. (CEST)