Разговор:Живојин Мишић/Архива 1

Архива 1

Први поднаслов

Snejk, umesto da pises <ref name="xxx">Живојин Мишић; [[Саво Скоко]] стране 114-119</ref> i <ref name="xxx" />, mislim da je krace da pises {{sfn|Скоко|1969|pp=114-119}}, a pre toga moras dodati pod Literauta {{Cite book|last= Скоко |first= Саво |authorlink= Саво Скоко |coauthors= |title= Војвода Живојин Мишић, Моје успомене|year= 1969|url= |publisher= |location= |id= | ref=harv}} Краће је, једноставније и боље да се користи шаблон, него вики текст. -- Bojan  Razgovor  06:47, 21. септембар 2013. (CEST)

Исправићу на крају кад завршим чланак. То исто треба да се уради и у чланку војводе Степе. Змија бгд 12:01, 21. септембар 2013. (CEST)

Trebalo bi uvod da proširiš, za one lenje koje mryi da procitaju clanak. -- Bojan  Razgovor  05:11, 31. јануар 2014. (CET)

Ma naravno cim napisem clanak Serbian je specijalista za uvode. Змија бгд 23:23, 31. јануар 2014. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје седам дана, тј. до 13. децембра 2014. око 23:20. Укажите на грешке и коментаришите номинацију. Змија бгд 23:24, 6. децембар 2014. (CET)

 Komentar: Termin jugoslovenski. Idem nekom logikom, Mišić je preminuo 1921, jeste da je 1918 osnovana Kraljevina SHS, ali tek 1929 preimenovana u Jugoslavija. Zato bi trebalo da stoji samo srpski (što on u suštini i jeste), mali detalj ali ne nebitan. Inače, ovo je stvarno impozantno, svaka čast!--Soundwaweserb (разговор) 23:29, 6. децембар 2014. (CET)

Слажем се међутим цело време до оснивања те краљевине помиње се југословенски одбор, југословенска дивизија, југословенство, хрвати и словенци добровољци се третирају као југословени итд. Због тога је Југословенски мада си управу тек 1929. године је преименовано у Југославију. Међутим по војним законима његов чин је био највиши у обе државе зато сам ставио то. Путник је био само српски војвода јер није доживео уједињење а Мишић је чак био и начелник штаба Врховне команде Краљевине СХС. Хвала на том запажању. Змија бгд 23:39, 6. децембар 2014. (CET)

U redu. Hvala na odgovoru.--Soundwaweserb (разговор) 23:44, 6. децембар 2014. (CET)

Нема на чему и ја сам имао ту дилему док нисам прочитао целу књигу. Змија бгд 23:47, 6. децембар 2014. (CET)

Кад смо већ код тога, моје мишљење је да ти је то југословенски сувишно. Није држава постојала, а ни он није дуго био у војсци нако формирања краљевине СХС. Цео свој живот је био део војске Србије и ту однео највеће победе. Ако погледамо и чин војводе је добио 1914. године. Верујем да књига од које си узео податак југословенски, да је писано у периоду пре 1990. године, а тад се форсирао термин југословески и због идеолошких разлога. Опет остављам теби да одлучиш, ипак си ти написао овај одлични рад. Све похвале.--Марко Станојевић (разговор) 12:58, 7. децембар 2014. (CET)

Није упитању то већ да је то била југословенска држава. То што није имала име слажем са тобом. Ако се остави само српски војвода онда се поставља питање шта представља Начелник Штаба Врховне команде Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Онда није само српски. Могао бих изменити и ставити српски и војвода краљевине срба, хрвата и словенаца што је тачно али прешироко. То исто бих онда требао додати и у чланцима о војводи Степи и војводи Бојовићу који су умрли касније. У књигама из 1990. се не форсира термин југословенски, оне су написане по рукописима из периода постојања Краљевине СХС. Најбољи пример да се изоставља термин југословенски је у Војном лексикону из 1981 где се пажња посвећује српским војводама а термин југословенски се изоставља а зна се да нпр. Петар Бојовић био више југословенски него српски војвода а Степа на прелазу. Незнам мени је овако логично. Објаснио сам малопре да је само српски војвода Радомир Путник и ту нема спорења мишљења. Змија бгд 13:09, 7. децембар 2014. (CET)

Као што рекох остављам теби да одлучиш како ћеш оставити. Ја сада читам чланак и заиста је добро урађен.--Марко Станојевић (разговор) 13:19, 7. децембар 2014. (CET)

Мени је овако најлогичније, и сам сам дуго имао дилему али после дугог истраживања дошао сам до овог закључка. Змија бгд 13:21, 7. децембар 2014. (CET)

Ал си га написао свака ти част! Ја данас читах у бусу док сам путовао до Ужица и назад, видео сам пар малих грешака у куцању које ћу исправити и то је то. --Михаило (разговор) 22:27, 8. децембар 2014. (CET)

Хвала наш војвода је заслужио, читаће га неки нови клинци са уживањем. Змија бгд 00:31, 9. децембар 2014. (CET)

У делу Колубарска битка, код слике за еполету, био је отворен цитат, ја сам га затворио, само ти провери да ли сам на правом месту. Овај што почиње „Пробијањем центра непријатељског фронта“... --Михаило (разговор) 17:24, 9. децембар 2014. (CET)

Да то ми је промакло, хвала све је ок. Змија бгд 19:13, 9. децембар 2014. (CET)

Лепо урађено. Све похвале. --Mstudiodf (разговор) 22:48, 9. децембар 2014. (CET)

Захваљујем Змија бгд 23:50, 9. децембар 2014. (CET)

У делу Период опоравка, повратак на Крф и Солунски фронт има реченица на почетку пасуса: „Долазак генерала Франше д' Епереа за главног команданта савезничких снага...“, мислим да у њој ниси довршио мисао. --Михаило (разговор) 09:19, 11. децембар 2014. (CET)

Тако је исправљено. Змија бгд 10:45, 11. децембар 2014. (CET)

Коментари by Бурга

Текст је свакако добар, и надам се да би до 13. 12. могао заиста да постане сјајан. Ипак, имао бих неколико примедби.

Прво, увод ми се чини мало преобимним. Даље, српски је доста проблематичан: „не навикнути“, „Руских и Бугарских добровољаца“, „Турски официри“, „Српска војска“ (више пута), „теориске“, „српској војски“ (?!?), „косолидују“, „оружија“ и „приморија“, али ми некако ово највише смета:

скраћењу фронта целе српске војске који бих се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевања

и

Такође су нагласили да бих ушли...

Затим

Тада је једини добио енглески Орден светог Михаила и светог Ђорђа на огрлици.

Једини у којој групи? није ваљда у историји наведена два одликовања? На страну то што у читавом уводу нема ниједног цитата, па ни за тако јаке тврдње као што је ова.

Некако ми је прича о породици уметнута у сред текста о војничкој каријери. Хронолошки би имало смисла јер се тада оженио, али прича о свим осталим потомцима можда боље да иде негде на крај текста или на крај увода.

Како је током Српско-бугарског рата (1885) био у резерви, кад је био активан официр?

У „Успону“ пише да је био постављен за команданта чете. Све дотле се помиње као командир чете, а и данас у ВС су старешине чета командири, тако да верујем да је у питању грешка.

Некако има превише анегдота, попут оне са златним сатом, или са Турцима који туку војску и слично.

Међутим завереници који Живојина нису испуштали из вида пустили у новине вест да је један бивши човек по мраку ушао у кућу председника владе. Тиме су јасно ставили до знања да нису напуштали политичку сцену ни после пензионисања.

Испада да се „они“ у другој реченици односи на заверенике, међутим откуда то да су они пензионисани? Мало збуњујућа формулација.

Безимени официр који га је поздрављао након реактивирања има име, или је у питању опет нека анегдота?

Мислим да су описи ратова преобимни јер се доста текста не односи на тему. Имамо овде малтене цео чланак о Првом светском рату.

Албанци предвођени аустроугарским и бугарским официрима, 7. септембра, извршили препад на српске снаге и начинили страшан масакр.

Треба дати неки конкретнији податак од овако паушалне оцене.

Не успевам да нађем од чега је боловао пред смрт. Зна ли се? С друге стране, оно „о, кукавцу мени“, не знам колико је потребно.

Смрт славног војсковође и најпопуларнијег војника Србије, дубоко је потресла све грађане. Сузе су навирале прекаљеним ратницима његове Прве армије и целокупне Врховне команде, који су под његовом командом јуришали као рисови.

Неенциклопедијски, рекао бих.

Да ли је заиста битно у овом тексту где је служио Броз и да је Споменица за Српско-бугарски рат била звана и настала по узору на Гвоздени крст? --Burga (разговор) 20:31, 7. децембар 2014. (CET)

Ок идемо редом има доста:

• 1) Увод је као и за сваког војводу у овој енциклопедији.
• 2) Преформулисаћу чим нађем та два пасуса.
• 3) Трећи пасос избачен, упитању је одликовање на огрлици које је једини добио од енглеског краља Џорџа V, Путник је добио али на ленти.
• 4) Породица померена на крај и управу си тад се оженио.
• 5) Исправљено управу си грешком сам написао командант а треба командир.
• 6) Био је у стратегијској резреви фактички није ни учествовао у рату јер је чекао да му издају наређење а рат се већ био завршио и био је активини официр. Преформулисано.
• 7) Анегдота је се стварно десила то се десило док је био у Аустро-угарској.
• 8) То су интриге представника Црне Руке који су понижавали у новинама Мишића и означавали га као официра који се крије а види се из текста да је и Александар Машин био са њим код Пашића. Могуће да је он смислио ту причу. Ибачено упитању су интриге.
• 9) Мишић у својим успоменама није именовао тог официра могуће да је био неко од каснијих југословенских генерала то незнамо. Та ситуација се стварно десила.
• 10) Што се тиче рата то је најкраће могуће где се све спомиње Мишић и у којим ситуацијама током рата је био обавештен као помоћник начелника штаба Врховне команде, скратио сам максимално. Преформулисаћу нејасноће.
• 11) Боловао је највероватније од рака плућа јер је много пушио.
• 12) Цитат из новина Трубуна пребацићу у одсечак за цитате.
• 13) Избацићу то о Брозу и ордену. Змија бгд 21:32, 7. децембар 2014. (CET)

Odlično. Možda ću kasnije malo i sam da prčkam oko nekih trivijalnijih stvari koje nisam ni navodio, ali ono što zahteva literaturu moraš ti koji je imaš. Svi komentari su, naravno, bili dobronamerni, u želji da dobijemo zaista sjajan članak o čoveku koji to zaslužuje. --Burga (разговор) 21:42, 7. децембар 2014. (CET)

Слажем се само реци да то исправимо. Моје успомене су ми најбоља рефренца и највише сам препричавао из те књиге. Змија бгд 21:47, 7. децембар 2014. (CET)

Са закашњењем

Е извини, нисам била у прилици раније да прокоментаришем. Мислим, то су ситнице које не мењају ствар, али ипак ћу написати: мислим да што се тиче Орден светог Михајла и светог Ђорђа на огрлици, чак и кад аутор није верник, онај први светац треба да стоји са великим С, јер је то назив ордена. Немам сада времена да читам правила, верујем да то неко други боље зна. Такође бих да напоменем, да ми се не допада то што се овде за многе старе и слободне слике не наводе извори. Проналажење правих извора старих слика, бар из мог личног искуства, води такође и налажењу бољих оригинала, а често и тачнијој информацији о целој теми, увек се исплати навести што прецизније познате податке и пронаћи оригинал, овде мислим на одакле је узета слика, кад, ко где и шта је сликао, осим наравно ако слика није скинута са неког крајње чудног места.Тајга (разговор) 01:21, 14. децембар 2014. (CET)

„често је од свог народа сматран за легенду“ није баш најспретније речено, али ако се не варам, једно време су га сматрали легендом и други народи, али то све до првог ћошка наравно... исто као и сопствени народ.

Ако се орден зове „Орден светог Ђорђа“, онда је с мало, а о ће бити велико. Нешто слично као са именима улица. --Burga (разговор) 01:27, 14. децембар 2014. (CET)

А ако се орден зове Бели орао ..., онда су и о и б велика слова, зар не?

Предлажем да се од родитеља увек неведе прво мајка, јер осим, пар епруветских изузетака, сваког човека, а и жену на овом свету родила је мајка, а за оца ... може у већини случајева да се само верује на реч :))))Тајга (разговор) 01:31, 14. децембар 2014. (CET)

„Породица је узела презиме Мишић по имену деде Живојина Мишића – Миша Каљевића.“ Овде неки падеж, чини ми се не штима баш сасвим како треба, не бих да кварим, ако грешим, али волела бих да још неко погледа.Тајга (разговор) 01:35, 14. децембар 2014. (CET)

Преформулисано. Змија бгд 01:43, 14. децембар 2014. (CET)

Мислим да би било добро да се сви датуми ставе по оба календара, јер веома често се не зна заправо на који се календар мисли. Тако нпр када се креће у школу 1. октобра, по старом или новом календару?Тајга (разговор) 01:39, 14. децембар 2014. (CET)

Само ти је задања пасос у Краљевини СХС по новом календару све је остало по старом. Змија бгд 01:43, 14. децембар 2014. (CET)

Али текст почиње датумом рођења и стављен је са оба датума. Мислим да није никакав прболем претворити старе датуме у нове и ставити оба.Тајга (разговор) 01:47, 14. децембар 2014. (CET)

Много има, стављен је стари датум јер сви наши преци па и Мишић рођени до 1. јануара 1919. су рођени по старом календару а тај календар је 13 дана пре овог сада. Змија бгд 01:54, 14. децембар 2014. (CET)

Како год ти сматраш, ја сам написала шта мислим. Како се зове село из кога је Сретен Величковић, први учитељ? Бољковац или Бољковци? Може да се повеже са чланком о том селу, да не буде забуне, овде бар чини ми се да има оба.Тајга (разговор) 01:58, 14. децембар 2014. (CET)

Село је Бољковци. Бољковце су у Словачкој. Змија бгд 02:03, 14. децембар 2014. (CET)

У реченици „У почетку због свог порекла имао је силне неприлике са варошком децом која га нису прихватала, што га је узбуђивало и вређало“, мислим да узбуђење баш и није адекватан глагол. Можда је боље написати љутило или нервирало, можда евентуално разочарало, то можда јесу неке врсте узбуђења, али ... Тајга (разговор) 02:04, 14. децембар 2014. (CET)

Не знам ако сматраш да је боље тако преформулиши мени је ок. Змија бгд 02:08, 14. децембар 2014. (CET)

Мислим да зависи од тога како пише у извору... „мајоров лични ордонас“ . Мислила сам да се пише ордонанс (француска реч), у смислу ађутант? Видим да си исту реч користио и у другим чланцима, можеш ли да провериш или си већ проверио да ли постоји та реч... Тајга (разговор) 02:13, 14. децембар 2014. (CET)

Мишић је изјавио своју сагласност ... могло би се рећи, да се сагласио... Тајга (разговор) 02:16, 14. децембар 2014. (CET)

Само бих проверила још једном, једна сестра му се звала Тодора? Необично име, мада ништа није немогуће.Тајга (разговор) 02:21, 14. децембар 2014. (CET)

Тако се зове. Змија бгд 03:10, 14. децембар 2014. (CET)

„Ако добро завршите овај курс, онда ће те одмах...“ ћете (футур) ако ме сећање не вара, пише заједно?Тајга (разговор) 02:34, 14. децембар 2014. (CET)

Цитат из књиге тако се тад говорило. Змија бгд 03:10, 14. децембар 2014. (CET)

„Такве појаве у српској војсци нису биле дозвољене, јер је батинање војника било забрањено“, мислим да се ово зове понављање, довољно је написати или једно или другоТајга (разговор) 02:36, 14. децембар 2014. (CET)

Преформулисано. Змија бгд 03:10, 14. децембар 2014. (CET)

„Као одлича стрелац учествовао је у једном турниру гађања у којем је био бољи од аустријског официра, али пошто је био српски официр, и уз намештања резултата у корист својих официра, тај капетан је однео победу и награду – златни сат. Тада је одликован Аустроугарским Крстом за војне заслуге.“ У вези овог доживљаја остала сам мало збуњена, како због тога што је био бољи од ваљда једног аустроугарског официра, тако због тога што је неко намештао резултате својих официра, затим и јер се појављује и један капетан који је однео победу и награду, али је неко онда неко одликован Аустроугарским Крстом за војне заслуге... Тајга (разговор) 02:53, 14. децембар 2014. (CET)

Преформулисано, резултат је намештен за аустријског официра а Мишић је одликован. Змија бгд 02:59, 14. децембар 2014. (CET)

• „Јашите коња у пре почетка напада да будете ближе својим трупама“, мислим да овде има нека грешка, али нисам у стању да проценим шта је заправо требало да стојиТајга (разговор) 04:05, 14. децембар 2014. (CET)

Ово у документарцу кажу да је било „Јашите коња и пре почетка напада да будете близу својим трупама“

• „Похвалио је целу класу и очитао је једну строгу лекцију о потреби строгог држања и доброг владања“ строга лекција о потреби строгог држања, мало је превише строгости у само једној реченици-Тајга (разговор) 10:36, 14. децембар 2014. (CET)

Сви цитати су говор тог времена то не контролиши, све је до словце преписано из Мишићевих успомена. Змија бгд 13:57, 14. децембар 2014. (CET)

Пише се Орден Светог Ђорђа, јер Свети Ђорђе је увијек великим словом, оба почетна. Свеци се пишу тако, ријеч свети иде великим. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:47, 14. децембар 2014. (CET) с. р.

Требало би да је тако. У Правопису на стр. 68 у одељку који се тиче писања званичних назива награда, признања и одликовања као један од примера наводи се: Крст Светога Саве II реда. micki 11:03, 14. децембар 2014. (CET)

Аха, па онда би ваљда требало да стоји Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа на огрлици, рекла бих са и и не са ј код Михаила.-Тајга (разговор) 11:26, 14. децембар 2014. (CET)

• Нисам у току у делу реченице: „Врховна команда је већала где да се прими одсудна битка“, шта значи одсудна?-Тајга (разговор) 11:34, 14. децембар 2014. (CET)

Мишићеве успомене. Змија бгд 13:57, 14. децембар 2014. (CET)

• „новински часописи“ не постоје... Има новине, има часописи, неки кажу и листови.... -Тајга (разговор) 11:51, 14. децембар 2014. (CET)
• мени се чини да се пише противудар, једна реч, не две.-Тајга (разговор) 12:12, 14. децембар 2014. (CET)

Исто Успомене. Змија бгд 13:57, 14. децембар 2014. (CET)

Могуће, али текст, посебно ако није цитат, би требало да буде у складу са тренутно важећом правописом.—Тајга (разговор) 14:29, 14. децембар 2014. (CET)

• Врачарски Санаторијум ... Негде има вишак велико слово.Тајга (разговор) 12:55, 14. децембар 2014. (CET)

То је данашња студентска Поликлинка. Змија бгд 13:57, 14. децембар 2014. (CET)

• Како се звао ономад? Врачарски санаторијум или само Санаторијум?—Тајга (разговор) 14:29, 14. децембар 2014. (CET)

Ваљда Санаторијум на Врачару предпостављам незнам тачно то је био назив до 1945. године. Змија бгд 15:03, 14. децембар 2014. (CET)

Кажу овде да је Санаторијум „Врачар“, први санаторијум у Београду, основан 1912. године, а овде да се ради о двоспратној згради у Бирчаниновој улици (и Ресавској) - општина Савски Венац, данас Институт за урологију и нефрологију КЦС, док је Санаторијум „Живковић“ у који се 1936. преселила Градска поликлиника, касније Студентска поликлиника, данас Завод за заштиту зравља студената у Крунској улици 57 (Врачар).--Тајга (разговор) 23:24, 14. децембар 2014. (CET)

Ето и ја сам ново научио, то је територија Западног Врачара данас део Савског венца. Змија бгд 23:33, 14. децембар 2014. (CET)

Ако јеси научио, можеш у тексту да поправиш.--Тајга (разговор) 23:40, 14. децембар 2014. (CET)

Санаторијум „Врачар“, Политика 20. јануар 1921. и Политика 21. јануар 1921. оба на првој страни...--Тајга (разговор) 00:12, 15. децембар 2014. (CET)

Узгред, да се разумемо, гледајући документарац из јула 2012. као и Политику из времена када је човек умро, јасно видим да чланак сарджи пуууууно дословце прпеписаног текста.--Тајга (разговор) 00:15, 15. децембар 2014. (CET)

Dokumentarac je i napisan po delu Moje uspomene sve recenice su iz tog dela stavljene u dokumentarac i nije dokumentarac iz 2012 nego iz 1997 a na youtubu je iz 2012. Nisu sve recenice prepisane iz dokumentarca ali 20% citata je iz Misiceve knjige moje uspomene i stavljene su dokumntarac a ostalo je u knjizi pa su neki dodati citati samo u knjizi. Sve u clanku je radjeno po knjizi a ne po dokumentarcu. Da toga nije bilo u knjizi nebih bilo u clanku. Змија бгд 03:50, 15. децембар 2014. (CET)

Само сам хтела рећи да се неки од тих цитата, посебно они пред смрт, могу да се виде и по новинама из 1921. године, а после је све било само „преношење с колена на колено“.--Тајга (разговор) 22:54, 15. децембар 2014. (CET)

Па Скоко је управо те цитате ставио у допуну Мишићевих успомена. Змија бгд 02:38, 16. децембар 2014. (CET)

Orden Svetog Mihaila i Djordja i titula viteza bakalaureja

kako je onako rogobatno prevedeno u clanku.

Elem, prvo, Misic je odlikovan navedenim oredenom, konkretno Ordenom Svetog Mihaila i Djordja II stepena ali kao stranac odnosno neko izvan zemalja Britanskog komonvelta nije odlikovan i titulom Ser-a tj. Sir iz prostog razloga sto po Statutu tog reda, stranci odlikovani nekim stepenom tog ordena nedobijaju po automatizmu i tu titulu jer ne ulaze u regularan broj clanova po stepenima vec se tretiraju kao vrsta pocasnog, inostranog clanstva.

Izvolite link ka odgovarajucem clanku na Wikipediji i obratite paznju na deo "Precedence and privileges" gde je to vise no decidno podvuceno, https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_St_Michael_and_St_George

Uzevsi to u obzir, apsolutno je nepotrebna fusnota odnosno objasnjenje uz fotografiju navedenog reda, "јединствени примерак" jer je se radi o standarnom ordenu dodeljenom stotinak puta od osnivanja 1818 godine te isto tako, u delu gde se nabrajaju odlikovanja Z. Misica, nije bilo potrebe i apsolutno je bespotrebno onako senzacionalisticki navesti "специјалног реда".

Ja sam vise puta ovde na wikipediji, po raznim osnovama napomenuo, internet je mnogo lepa i korisna stvar ali moze biti i izvor velikih netacnosti pa cak i na granici korektnog, da ne iskoristim neki gori izraz ako se kao izvori uzimaju raznorazni novinski clanci, vrlo cesto povrsni, senzacionalisticki i netacni pa se onda, vrlo cesto, posle Vaseg pozivanja na taj neki "izvor" neko pozove na Vas clanak i eto kao neke "istine".

Istine radi, Z.Misic je 1915 godine odlikovan Ordenom Bat-a Ii reda (Honorary Knight Commander) koje isto vuce zvanje Ser-a tj. Sir-a ali samo za gradjane Velike Britanije ili zemalja Komonvelta. https://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Bath

Inace, istim stepenom Ordena Bat-a je odlikovan i Stepa Stepanovic 1918 godine ali kako nije bio toliko popularan nikome nije palo na pametu nas da i njemu prikaci zvanje Ser-a. Josip Broz Tito je 1972 godine odlikovan I stepenom Ordena Bat-a (Knight Grand Cross), da li je i on po toj logici Sir?

Dalje, za zaslige u I svetskom ratu, Ordenom Svetog Djordja i Mihajila, nizih stepena, odlikovani su i Radomir Putnik 1915. te Petar Bojivic i Pavle Jurisic Sturm 1918 godine (Honorary Knight Commander) i Milunka Savic 1918 godine (Honorary Dame Companion). Ko zeli vise da pogleda na tu temu, evo linka,

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_people_who_have_declined_a_British_honour

109.245.116.82 (разговор) 21:14, 3. март 2016. (CET)

Садржај параметара иде малим почетним словом

У десној колони, десно од одреднице Чин, садржај параметара се пише малим почетним словом. Треба војвода дакле у инфокутији, као што је и доле списак.  — Обсусер✉ 12:19, 18. јул 2019. (CEST)

Уозбиљите се мало.

2016 на овим страницама за разговор скренуо сам пажњу на оно што је написано о титули "енглеског витеза бакалауреја" којом је јелити награђен од стране "енглеског" краља Џорџа V као и за онај "Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа специјалног реда, Енглеска" као " јединствен примерак додељен Војводи Живојину Мишићу".

Па поново да скренем пажњу, елем, прво, он као странац нема право на додатак "Сер" испред имена и самим тим није никакав витез, друго, није награђен од "енглеског" краља (последња краљица Енглеске је била краљица Ана до 1.маја 1707 а после тога је била краљица Велике Британије), треће, Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа није "енглески" већ британски, или орден Уједињеног Краљевства јер је основан односно установљен 28.априла 1818 године и последње, онај примерак додељен Мишићу није никакав "јединствен" или специјалан или по ичему посебан већ стандардни примерак који се додељивао, "специјалан" је само у том смислу што се додељује странцу па носитељ нема привилегије које имају домаћи носиоци (свечана додела у капели катедрале Светог Павла у Лондону, право на грб и лична заставу са грбом те плочу са именом и датумом додељивања и грб и лична застава стоје изложене до смрти носица а по смрти се повлаче док плочица остаје) а сами британци те носиоце зову, "honorary (foreign) members" - почасни (страни) члан а напомена где се аутор чланка позива на Ацовића, "Орденски знак на орденској огрлици се назива специјална класа и изнад је прве класе или првог степена" не стоји јер једноствно, орденски знак на огрлици прве класе је апсолутно идентичан било коме додељен па тако је и преимерак додељен Мишићу идентичан било ком другом и није изнад прве класе или првог степена већ једнак.

А успут, Мишић је одликован 1916 године а Степановић и Бојовић 1918, истим тим орденом, само што не постоји доступна ни једна слика Степе Степановића са њим а Бојовић се сликао само са звездом па ваљда из тих разлога у чланцима о њима на српском није било тог фантазирања како су "витезови-бакалуреји".

109.93.203.167 (разговор) 00:45, 27. јул 2019. (CEST)

Само је Мишић одликован орденом Св. Михаила и Св. Ђорђа на огрлици. Бојовић и Степа нису. А на фотографијама се види да је Бојовић носио орден 2. степена (звезда + орден који се везује око врата). То никако не може бити орден на огрлици. --Андрејевић (разговор) 01:31, 27. јул 2019. (CEST)

Da, jeste Mišić odlikovan Ordenom Svetog Mihaila i Svetog Djordja na ogrlici (Honorary Knights Grand Cross - GCMG) a Stepanović i Bojović "samo" ordenom Svetog Mihaila i Svetog Djordja (Honorary Knights Commander - KCMG), a usput, i Pavle Jurišić-Šturm isto, i u tom smislu sam mislio "istim" jer oba stepena odlikovanja, za državljane Velike Britanije i zemalja Komonvelta, uz ime, vuku i dodatak "Ser" odnosno "viteza bakalureja" o kome se autor članka onako raspisao ali ne i za strane državljane pa samim tim ni za Mišića, ni Stepanovića, ni Bojovića, ni Jurišića a u članku i dalje, posle toliko godina i dalje stoji glupost da je Mišić "vitez bakalurej", te i dalje "dodelio engleski" kralj itd, itd... Takodje, i dalje stoji da onaj citat iz Acovićeve knjige, "... iznad je prve klase ili prvog stepena" jednostavno ne odgovara činjeničnom stanju jer tako rečeno, sugeriše da je vredniji u nekom njihovom rangiranju a jednostavno nije, to je posebna kategorija, namenjena strancima, u tom trenutku državljanima "trećih" zemalja, van Komonvelta a u ovom sada, i mnogi državljani Komonvelta, primer, Kanada, Australija, Novi Zeland koji su odlikovani ovim odlikovanjem nemaju pravo na prefiks "Sir" ili "Dame".

109.93.203.69 (разговор) 04:23, 25. септембар 2020. (CEST)