Разговор:Жикица Јовановић Шпанац/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Rehabilitacija žandarma

Žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brakovića je rehabilitovao Okružni sud u Šapcu početkom 2009. godine, u presudi stoji da su bili žrtve ideološkog terora. Žikica Jovanović ih je ubio na Ivanjdan 41.

Најпре када нешто напишеш ПОТПИШИ СЕ! А ово би требало убацити у чланак о тим жандармима, а не на овој страни! Уосталом каква држава такав и суд, а таква и рехабилитација!--Pinki (разговор) 15:17, 24. фебруар 2009. (CET)

Grešiš, ova rehabilitacija žandarma se tiče i članka o Žikici Jovanovića. To treba spomenuti u članku uz odgovarajuće reference. Svako ima pravo to da uradi, jer je ovo slobodan enciklopedija, a i time se obogaćuje vikipedija.

Док се расправљате о рехабилитацији ја морам да приметим да ми није јасна једна ствар. Како то да су жандарми дошли да растуре народни збор када се у селу дешавао сабор на Ивањдан. Дакле и овако и онако су се сељаци окупили, комунисти искористили прилику да нешто галаме, а жандарми дошли да кажу шта? "Готов је сабор, сви разлаз!" или "Ајд комунисти отале!" -- JustUser  d[-_-]b  21:16, 24. фебруар 2009. (CET)

Prilozi za biografiju

Španac nije ubio obojcu žandarma, već samo Bogdana Lončara, a Cvetin Soldatović je ubio Milenka Brakovića. U Valjevu u ulici Vuka Karadžića se nalazi bogata dvospratna kuća porodice Jovanović u kojoj je rođen Žikica. Na toj kući se nalazi mermerna ploč. Žikic Jovanović potiče iz veoma bogate porodice, pogledajte mu samo rodnu kuću. Oni su se doselilu u Valjevo sredinom 19. veka, Žikica je po jednoj liniji poljski Jevrej. Studirao književnost, putovao,bio novinar u Politici, slikao, bavio se fotografijom,pisao pesme, išao u španski rat. Razmaženi bogataški sin. Rođeni brat, Dragoljub, oficir Jugoslovenske vojske, posle Aprilskog rata bio u zarobljeništvu, posle rata završio na Golom otoku.

Žikica je nekoliko puta isključen iz Komunističke partije. Spomenik Žikici Jovanoviću u centru Valjeva septembr 1986. otkro je Slobodan Milošević. Ulica, kasarna i osnovna škola u Valjevu, koje su nosile ime Žikica Jovanović Španac, promenjena su imena devedesetih. 11. decembra 2008. Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara i kaplara Milenka Brakovića. U obrazloženju presude stoji da Lončar i Braković nisu bili narodni neprijatelji već prve žrtve građanskog rata u Srbiji.Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 66.249.90.139--Pinki (разговор) 09:11, 27. фебруар 2009. (CET)

Sumnje u zvaničnu verziju pogibije

Zvanična verzija pogibije kaže da je Žikica Jovanović Španac poginuo u obračunu sa neprijateljem, negde stoji sa nedićevcima, a negde sa četnicima. Ali postoji i druga verzija. Partizanski komandant Radivoje Jovanović otkrio je krajem osamdesetih godina kako je lično Tito naredio da se Španac ubije. Ova verzija govori da je poginuo od partizanske ruke, veliki broj španskih boraca je tokom WW2 stradalo pod sumjivim okolnostima. Smatram da i ovu verziju treba uneti u članak sa odgovarajućim referencama. Inače, razmišljam da se registrujem, ali koliko znam nije obavezno.Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 72.14.193.5--Pinki (разговор) 13:40, 27. фебруар 2009. (CET)

Заиста немаш среће пошто је братић генерала Радивоја Јовановића такође на Википедији, и то што си ти изнео је потпуна глупост. Иначе крајем 1980-тих је извршена аутопсија тела Ж.Ј. Шпоанца и утврђено је да није убијен из близине.--Pinki (разговор) 13:40, 27. фебруар 2009. (CET)

Onda to treba sve navesti u članku. Zbog čega je ekshumiran, po čijem nalogu, ko je izvršio veštačenja posmrtnih ostataka, koje godine se to desilo? Da li je ekshumiran zbog sumnje da je ubijen iz blizine? Da li je pokrenuta zvanična istraga? Postoji intervju u kome je Radivoje Jovanović izneo tu verziju smrti.Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 72.14.193.5--Pinki (разговор) 14:29, 27. фебруар 2009. (CET)

Мислим да је све то непотребно, јер овде треба да стоји биографија Жикице Јовановића, а то шта је било после, које кога сумњичио, у шта ко верује, у коју верзију и разне друге глупости, не треба уносити. А у осталом замисли када би у биографију Јосипа Броза Тита унели се оне бљувотине и глупости које су се о њему износиле почетком 1990-их! --Pinki (разговор) 14:29, 27. фебруар 2009. (CET)

Sve što je vezano za Žikicu Jovanović, zaslužuje da se nalazi u članku, pa makar bilo to i nakon njegove smrti. U članku, van dela biografije može da se napiše odgovarajući podčlanak ili više njih, koji bi se ticali događaja posle njegove smrti. Naravno, treba napraviti razliku između činjenica i senzacionalizma. A, činjenica je da je Sud rehabilitovao žandarme, koje je Španac ubio, činjenica je da postoje sumnje u zvaničnu verziju pogibije i to sa partizanske strane, činjenica je da je "prva ustanička akcija" ubistvo žandarma bila proglašena za "dan ustanka" i državni praznik, koji proslavljao veličaj.Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 72.14.193.5--Pinki (разговор) 14:29, 27. фебруар 2009. (CET)

Neutralnost

Овако. Овај чланак и чланак Богдан Лончар су у колизији. При том, одмах да кажем, да је тај други много, много гори. Не покушавам да направим некакву уравниловку. Само, ако је дотични жандарм рехабилитован, онда то припада овде. Ако у том чланку пише да је Шпанац био „беспосличар“ (што је дефинитивно ПОВ), онда би можда у овом чланку требало написати да је био незапослен. То није ирелевантно за тему чланка. Ко разуме, схватиће. Углавном, не тако страшне ствари, може зачас да се исправи и одмах уклони налепница. --Dzordzm (разговор) 09:42, 30. март 2009. (CEST)

Мислим да је цео овај случај покушај ревизије историје која се спроводи. Овај чланак је написан у веома кратким цртама, и овде се само говори да је акција коју је извео славилка као дан устанка у Србији. Нема приче о жандармима и њиховом вређању, али се зато у чланку о Б. Лончару вређа Жикица! Тамо га називају беспосличарем, а сложићеш се да беспосличар и не заполсен није исто! --Pinki (разговор) 11:00, 14. јул 2009. (CEST)

Данас је један гробар скоро убио француског навијача. Вероватно је мислио да је тиме значајно допринео спашавању Србије и Косова, иако је неповратно и непотребно нанео значајну штету сопственој држави. Гаврило Принцип се понашао у складу са духом времена и околностима, као и Жикица Јовановић, али данас убити неког физички из политичких разлога (или још горе, са политичким последицама без обзира на разлог) није уопште упоредив начин размишљања и делања. То је не само непромишљено, крајње неозбиљно и неодговорно, то је трагична грешка после које сви остају неми и немоћни. Ако ме ишта обесхрабрује после свега као Србина, јесте потпуно одсуство одговорности и пажње према сопственој историји и народу. Да ли смо у стању да минимизујемо утицај било које идеологије у оваквим и сличним стварима као неопходан предуслов да се заиста дође до нечег бољег? Зар морамо да упропастимо оне позитивне историјске трагове као што је антифашистичка борба коју многи нису имали, уместо да поштујемо и славимо оно најбоље у сваком нашем историјском периоду и искористимо оно што нам је дато? Ако се већ прави ревизија историјских чињеница, онда је за то потребно много више од пуког доношења једног штетног закона о борачким пензијама у скупштини и неког смешног мењања имена улица - ако више нису довољни очигледни докази, многи се још увек сећају која је страна доказано сарађивала са нацистичким окупатором и избегавала борбу с фашистима.--shoom013 , 19. Септембар, 2009.

Рехабилитација

Тренутно у чланку стоји:Са својом четом он је извео прву устаничку акцију у Србији, 7. јула 1941. године у селу Бела Црква (Крупањ), код Ваљева. Тада је пиштољем (носио је два пиштоља на боковима, као и сви комесари из шпанског рата) убио два српска жандарма: наредника Богдана Лончара и каплара Миленка Браковића. Окружни суд у Шапцу донео је 2009. године пресуду о рехабилитацији њих двојице.<ref>[1]</ref> <ref>[2]</ref>. Тај дан су комунисти, по свом доласку на власт, прогласили почетком устанка против Немаца. Претходно је стајало:Са својом четом он је извео прву устаничку акцију у Србији, 7. јула 1941. године у селу Бела Црква (Крупањ), код Ваљева. Тада је пиштољем (носио је два пиштоља на боковима, као и сви комесари из шпанског рата) убио два жандарма, који су дошли да растуре народни збор на коме је Жикица одржао антинацистички говор. Тај дан се у СФРЈ сматрао почетком устанка народа Србије против окупатора. Избачено је да је одржао антинацистички говор и да су они (два жандара) дошли да растуре народни збор. Зашто? Додата су имена погинулих жандара и додато је да су они 2009. године рехабилитовани. Супер. Од чега су рехабилитовани? Од убиства? Од тога да су Срби? Ако пише да су рехабилитовани, онда треба да стоји и за шта су осуђени и кад и ко је то учинио. Шта тачно фали формулацији Тај дан се у СФРЈ сматрао почетком устанка народа Србије против окупатора.? Да ли је неки његов део нетачан? Зашто је то мењано? "Нова" формулација је нетачна јер сви партизани нису комунисти, а на власт су дошли партизани и у другој Југославији је на снази био (самоуправни) социјализам, а не комунизам. Такође, то је био дан устанка народа Србије против окупатора. То је био званичан назив. Нису се они борили против Немаца зато што су Немци, већ зато што су дошли и окупирали неки простор. Црни Бомбардер!!! (†) 21:20, 12. март 2010. (CET)

Nisu svi partizani bili komunisti, slazem se, ali nisu "svi partizani" proglasili 7. jul za dan Ustanka, nego su to uradili komunisti po dolasku na vlast. Znaci, nije to uradio "narod", nego komunisti, jer oni su tada bili vlast. Dalje, nisu se oni borili protiv Nemaca "зато што су дошли и окупирали неки простор.", jer Nemci su okupirali nasu zemlju jos aprila meseca. Nisu komunisti digli ustanak tada, vec Jugoslovenska vojska u otadzbini, odnosno cetnici. Komunisti su ustanak digli tek posle napada Nemacke na Sovjetski Savez. Tako da ce pre biti da su komunisti digli ustanak protiv Nemaca kao rezultat rata izmedju Nemacke i SSSR-a, a ne da bi se borili protiv okupatora. Jer inace bi digli ustanak onda kad je zemlja i okupirana, a ne posle 3 meseca. A to i nije dan ustanka, nego je samo proglasen danom Ustanka od strane pobednika rata. DOKUMENTOVANA VERZIJA DOGADJAJA JE: ZIKICA I DRUGARI SU UBILI DVA SRPSKA ZANDARA, KOJE JE SUD REHABILITOVAO, STO ZNACI DA SU ONI NEVINE ZRTVE. Molim sve da se uzdrze od ostrascenosti i da barataju striktno cinjenicama.--Serbian (разговор) 01:05, 13. март 2010. (CET)

Види овако братац, ако ћеш да радиш, ондак ради, а ако ћеш да полемишеш, онда иди `амо. Поставио сам питања и на њих очекујем конкретне одговоре, а не да ми развлачиш пите зељанице на тему да ли жаба крастача каже КреКреКре или КреееКреееКреее. Сада удахни и још једном и натенане прочитај своју последњу реченицу, онда моју поруку, па онда и твој одговор. Ако сам те добро разумео, суд их је рехабилитовао зато што су убијени?!?! Да ли можеш да појасниш ту ствар мало. Црни Бомбардер!!! (†) 02:12, 13. март 2010. (CET)

Ne znam sta ti znaci to sa stormfrontom, jel to trebalo da bude duhovito? Ili povlacis paralelu izmedju saradnje ustasa i komunista od 1930ih do 1941.? Elem, sta ti nije jasno bre? Sud ih je REHABILITOVAO, sto znaci da su oni prve zrtve komunista u ovom ratu, znaci da je Zikica bio ubica, odnosno sud je doneo odluku da su oni bili nevini ljudi, a ne nekakvi "kolaboracionisti". Ajde uozbilji se malo bre, nije ti ovo 1945. pa da mozes da radis i pises sta hoces. --Serbian (разговор) 02:18, 13. март 2010. (CET)

Погибија

Тренутно у чланку је написано: Погинуо 13. марта 1942. године у 27-ој години живота, у борби против четника у селу Радановцу, код Косјерића. Приметио сам да је у претходним коментарима доведена у сумњу званична верзија његове смрти, односно да није погинуо у борби са четницима, већ од партизана, а као главни извор ове тврдње наведено је сведочанство партизанског команданта Радивоја Јовановића. Међутим, поред Радивоја још једно прворазредно сведочанство оставио је високи партизански функционер Владимир Дедијер, који је посведочио да је ликвидацију наредио сам Тито у складу са својим чисткама "шпанаца". Овде можете преслушати Дедијерово сведочанство [3] Тако да и Дедијер тврди да је Жикица ликвидиран од стране партизана. Ова два извора нису "четничка" већ долазе са партизанске стране. Сматрам да треба под хитно уклонити наводе који доводе четнике у везу убиства Жикице, а ако се ово не уради треба написати и другу верзију његове смрти у чланку.--Свифт (разговор) 23:18, 13. фебруар 2011. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Након недељу дана рада на овом чланку номинујем га за сјајан. Ово је још један из серије чланака о народним херојима који сам средио и потом номиновао за изабрани. Молим све заинтерсоване да погледају чланак и да овде изнесу своје примедбе, сугестије или похвале. Унапред хвала свима. --Pinki (разговор) 21:39, 14. јул 2018. (CEST)

Гласање је завршено. ()

Коментари

Сјајно, све на месту, мада ништа изненађујуће када Пинки ради. Имаће моју подршку, заслужује статус сјајног. --MareBG (разговор) 22:56, 14. јул 2018. (CEST)

Наводи се књига Митровића из 1989. као извор, али како нема књиге аутора Митровића из 1989. у литератури, јављају се грешке у поиву референци. Претпостављам да се мислим на Дојчила Митровића из 1975? -- Bojan  Razgovor  03:12, 15. јул 2018. (CEST)

@BokicaK: Да била је грешка у навођењу референци. Хвала на уочавању грешке. --Pinki (разговор) 10:16, 15. јул 2018. (CEST)

Закључујем расправу и стављам чланак на гласање. --Pinki (разговор) 22:24, 21. јул 2018. (CEST)