Разговор:Зоран Ђинђић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА У ГАЛЕРИЈИ АРТГЕТ

Шта нам све ово треба? Ово са фотографом Титом и фотографом Ђинђићем! И шта нам је чинити?

Збунила ме је позивница Горанке Матић, уметничког директора галерије АРТГЕТ, иначе врсног фотографа, на почетку њеног једногодишњег мандата као директора једине фотографске галерије у Београду. A збунио ме и сам назив изложбе ФОТОГРАФ ЗОРАН ЂИНЂИЋ. Помишљам: ето ти га сад! Како то да је др Зоран Ђинђић био члан неког од бројних фото-клубова при универзитетима, a да га нмгде нисам сретао са његовмм радовима. А, ево, сада су заслужили тако помпезно признање, да угледају светлост дана и да нам их Горанка представи. Помислих: БРАВО, ГОРАНКА! Биће ово занимљмва година за фотографију у АРТГЕТУ.
Кренем на изложбу, a на путу до галерије почиње нека сумња у мени. Да не буде ко са Титом? Када сам 1986. године путовао по Америци, као новинар- фотограф м гост владе САД, тражио сам да се у план путовања уврсти посета Музеју модернмх уметности у Њујорку. Јер, на Одељењу фотографије овог музеја је сакупљено све што је престижно у историји светске фотографије. Понео сам и списак наших великана као што су у тадашњој Југославији били: Риста Марјановић, Анастас Јовановић, Бранибор Дебељковић, Тоша Дабац и многи други из тада млађе генерације. Љубазним домаћинима дадох списак, a они дадоше задатак компјутеру да пронађе фотографска дела мојих фаворита. Убрзо стиже млада дама и рече: "Морам вас разочарати, ниједан фотограф са вашег списка нема код нас у депоу радове, али је чудно да ми имамо једног вашег фотографа заступљеног са три рада из Југославије, a да ви нисте показали интересовање за њега." Ко ли је тај? мислим се. Кад, дама вади из бескиселинске фолије (како би фотографије остале заштићене и продужио им се век трајања) три колор фотографије неког егзотичног баштинског растиња. Још увек фрапиран начином чувања те три фотографије, чујем име аутора: Јосип Броз Тито! Не треба много памети па да свако одмах схвати да је неко од Титових улизмца однео Њујоршком музеју те три слике. A Амери ко Амери: примише здраво за готово и тако Тито постаде и највећи фотограф у тадашњој Југославији. Мада, нико се у Југославији није усудио да му направи изложбу под насловом ФОТОГРАФ ТИТО.

Сада имамо фотографа Зорана Ђинђића. Када угледах Ђинђићеве фотографије са Газиместана, помислих као да је хтео да умањи значај тог догађаја са неоштрим и технички лоше изведеним фотографијама. Обично шкљоцање. A породичне фотографије! Па, људи моји, да ли су организатори свесни да свака десета породица у Београду мма бољи албум породичних фотографија? Још уз сву бруку, у предговору каталога Бранислав Димитријевић пише: "Придодати Зорану Ђинђићу фотографу, уз Ђинђића филозофа, Ђинђића политичара и Ђинђића породичног човека, не значи само још једном потврдити његову свестрану личност."

Сами закључите: шта нам све ово треба? Ово са фотографом Титом и фотографом Ђинђићем! И шта нам је чинити? Да ли мењати Историју фотографије у Срба или саветовати госпођи Ружици Ђинђић да узме озбиљног саветника како би знала што ја ваљано чинити са именом покојног председника Владе Србије Зорана Ђинђића. Не би ме изненадило уз све да ускоро добијемо и ми фотографи прву жену амбасадора. То би био пун погодак изложбе ФОТОГРАФА ЂИНЂИЋА.

Томислав Петернек

---

svaka ti cast kad ne postujes mrtvog coveka kako ces tek zivog,sram te biloDzoni 13:30, 1. фебруар 2006. (CET)

Dzoni, pročitaj tekst gore pod naslovom "Kult ličnosti". Ne bi bilo loše, možda shvatiš da si upravo sebe okarakterisao osobom povodljivom za kultom ličnosti. Pozdrav~ Дарко Максимовић 16:18, 28. август 2006. (CEST)

Stil

Jel ovo enciklopedija ili nesto drugo?

За Демократску странку је говорио да је као предузеће, никако место за дружење, појашњавајући да свако у странци мора да има производ, "а то могу бити плакат, порука, критика, наступ... и мора се знати ко тај производ користи, да ли је њиме задовољан". Објашњавао је ко може да буде политичар: "Човек, да би се бавио политиком, мора да има јак и чврст карактер, ауторитет, да уме да пресече, да се замери, каже "не" и да га мрзе, јер је то природа политике. Неко ко исувише иде на ширење симпатија, удварања и избегавања сукоба мора још много да научи да би водио једну озбиљну странку".

Бирао би једну слику, поруку, реченицу и око тога градио причу. Признавао је да нема претензија да каже несто епохално, али је сматрао да ће остати упамћен по великим стварима. Говорио је да код себе цени спремност да учи и признаје грешке, као и спремност да их исправља, а код других поузданост. Говорио је да нема порока.

BokicaK 18:45, 28. август 2006. (CEST)

У принципу, као енциклопедијски текст, овај чланак баш и није светао пример. За почетак, требало би избацити све песнички слободније реченице и оставити само голе чињенице. --Бране Јовановић <~> 02:04, 7. септембар 2006. (CEST)

Trebalo bi prevesti sa engleske vikipedije i dodati ako nešto nedostaje. Ja nemam mnogo vremena poslednjih dana, pa samo popujem ovde :) . Inače bih to već odradio --BokicaK 06:46, 7. септембар 2006. (CEST)

Evo, sredjeno. Takodje sam i sakrio i one eseje gore. --BokicaK 08:27, 4. октобар 2006. (CEST)

Да ли је ово енциклопедија или политички памфлет? Зашто се покушавају прикрити чињенице? Nedodirljivi

Подметања

Ево, колико видим, није се угасила жеља за извртањем речи и навођењем потом својих речи као туђих, па још онда навођењем тога као извора који се цитира, а референци у ствари нема али и овај тзв навод је референца и тако у круг. Проблем је у томе што се мисли да је сећање кратко и да су сви заборавили речи и дела Милошевићевог ДБ-а. Има један проблем. Не могу се туђе речи изврнути па потом навести како је сопствено мишљење у ствари чињеница и још рећи "на терет стављају и чињенице да је својим изјавама..." што ствара слику да јесте чињеница да постоји чланак у којем је речено "бомбардовање Србије треба наставити" и онда се о томе расправља. Чланак у коме је речено "бомбардовање Србије треба наставити" не постоји! Постоји чланак у коме је речено "Колико дуго још Србија може да издржи? Још 7 дана! А Милошевић може много дуже, јер се сакрио и на њега бомбе не падају." у Џерусалем Посту. Ово је прво ДБ дохватио у руке, прерадио и убацио у други дневник РТС као реченицу "Зоран Ђинђић препоручио бомбардовање још 7 дана и Србија ће пасти!". Нисам очекивао реченице са другог дневника РТС овде. ТО се зове пропаганда аналитичког одељења тајних полицијских служби (и тако би ваљало навести чак и овде). Коме се свиђа рад дотичних аналитичара, нека их проучава и даље. Чланци који су наведени као референце немају ни сличне изјаве оној која се овде наводи као чињеница. Томе и служи рад тајних и политичких полиција! Ако постоји референца ка ТОЈ ИЗЈАВИ, молио бих да је видим! Хвала унапред. --  JustUser   JustTalk 15:22, 15. новембар 2006. (CET)

Изгледа да почиње „рат предизборних кампања“ за парламентарне изборе у Србији, преко Википедије.... Надам се да ће се већина тих ратова одвијати по форумима и не на пројекту... --Славен Косановић {разговор} 15:28, 15. новембар 2006. (CET)

Било би корисно кад би неки корисници своје параноје о ДБ и сличним стварима држали даље од енциклопедије. Ја сам приложио 4 од укупно 5 референци колико постгоји у тексту који је иначе више налик ондашњим песмицама о другу Титу него озбиљном енциклопедијском чланку.

Ако се намерава бити објективан реченица покојног премијера "If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue." може се протумачити на само један, логички конзистентан начин:

1. Претпоставка - Ђинђић је против насиља и трагедије 2. Изјава - "Ако се бомбардовање прекине а Милошевић је на власти - трагедија и насиље ће се наставити" 3. Закључак - Ђинђић DE FACTO (како сам и навео у измени) подржава наставак бомбардовања.

http://www.hri.org/news/balkans/rferl/1999/99-05-10.rferl.html http://www.mediaclub.cg.yu/arhiva1/english/Press/stetements/milo-djindjic-e.htm

Даље, Ђинђић открива да кампања напредује добро, да је бомбардовање "веома ефикасно", да је Србија пред сломом и да ће Милошевић моћи да настави са отпором још највише десетак дана. ”There's no logic to a ground campaign and a formal conquest of Serbia. That would lead to a conflict between NATO and Russia and China and an international crisis. The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective. They have destroyed the infrastructure in Serbia and in 10 days to two weeks it will be very difficult to live here without gas, electricity, bridges, communications. Milosevic won't be able to conduct the war for more than 10 days, or two to three weeks.„ Чланак се може наћи у архиви листа Haaretz: http://www.haaretz.com/ http://img163.imagevenue.com/img.php?image=02422_djindjic_haaretz_1999_122_509lo.jpeg

Дакле остаје дилема - бити објективан или не? Nedodirljivi

Фаза 2 расправе

---

Прво, какав терет? Зашто би то био икакав терет? Спомињање ,,терета" је политичка пропаганда. Анализирање шта је де факто је такође политиканство. Даље, може се протумачити на само један, логички конзистентан начин: - то ти тумачиш на свој начин што није енциклопедијски. Дакле, овде се фалсификују референце и тумаче са своје тачке гледишта. --Поки |разговор| 16:30, 15. новембар 2006. (CET)

Мени није јасно у чему је проблем, па нисмо слепи поред очију, више је него очигледно да је Ђинђић у овом интервјуу од 8. маја који је дао Њујорк Тајмсу изразио став да бомбардовање не треба прекидати докле год је Милошевић на власти, јер јелте, нико нормалан не жели да се трагедија и насиље наставе. Стварно треба бити крајње пристрасан па порицати нешто овако очигледно. У крајњој линији може да се стави и буквалан превод, као и буквалнамн превод изу интервјуа Харецу од 3.5.1999. где се каже "The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective.", па да не буде никаквог погрешног тумачења. Него, шта је то фалсификовано? Убацио сам референцу директно са сајта Њујорк Тајмса, а за овај интервју Харецу, ако не верујеш у веродостојност скриншота уплати неке ситне паре па се лепо сам увери на Харецовом сајту, то бар није никакав проблем. Такође исти тај интервју је пренела и ДПА следећег дана (4.5.1999.) тај чланак на немачком сам својевремено виђао на више различитих сајтова, па изволи потражи, не можеш промашити ;) --Дарко

Дакле, проблем је у следећем: Ђинђићу се на терет ставља да је.... Ко, када, где и како му је „ставио на терет“? У референцама се не помиње да му је неко нешто ставио на терет, преноси се његова изјава. Е сад, ако му то ти стављаш на терет, онда је то оригинално истраживање. А оригинално истраживање не иде на Википедију. Дакле, наведена тврдња овим референцама није поткрепљења. --Бране Јовановић <~> 16:51, 15. новембар 2006. (CET)

Из ових референци је више него очигледно да је ЗЂ у бомбардовању препознао могућност да лакше дође на власт и да се са власти скине СМ. Е сад како ћеш се ти изразити, да ли му то иде на терет или на част то је мање битно. Питаш ко га терети? Део јавности, велика већина њих која је дошла до ових података, а међу њима и ја. Ево може се додати испред да га терети "део јавности", сад ћу да иправим, то у сваком случају ни најмање не утиче на суштину, а она је из референци више него јасна. --Дарко

Не може да стоји „део јавности“, „ја лично“ и сличне паушалне оцене. Ти лично, без увреде, ниси релевантан извор информација за Википедију, као што нисам ни ја ни други уредници. У сваком случају, не довољно да стоји „ја лично сматрам“ у чланку. А ако део јавности сматра, онда претпостављам да имаш референцу на неко истраживање јавног мнења које показује да је то тако? Ако немаш, онда бојим се да немаш ни референцу. --Бране Јовановић <~> 17:05, 15. новембар 2006. (CET)

Као што чини ми се Славен помену, ово није место за предизборну кампању! Измене договорити овде па тек онда мењати! --¡¿Кале?! 17:07, 15. новембар 2006. (CET)

Фаза 3 расправе

Ево преправио сам у "део јавности". Одреднице попут "јавност" или "део јавности" јављају се и на другим местима - попут странице о Образу па то никоме не смета. Јасно је да свако ко игнорише или негира чињеницу да бар "део јавности" Ђинђићу ставља на терет његово понашање током бомбардовања, а које је документовано, има тежак расцеп са реалношћу. недодирљиви

Бомбардовање СРЈ уопште није имало за циљ промјену власти у СРЈ. Косово и Рамбује су били само изговори за „војно и економско онеспособљавње СРЈ, а о промјени власти и у којем правцу ће да иде СРЈ“, говорили су силници, „треба да одлуче грађани СРЈ“ (СРЈ на челу са Милошевићем, је тада сматрана извором међународних криза на Балкану). Силе на Западу да би привукле масу да подржи напад на СРЈ, исфабриковали су пропагандну машинерију која је имала за циљ придобијање властите масе и која је била детаљно разрађена у припремању масе на оно што је већ било испланирано. Прво се почело са пуштањем документараца о ”репресији МУП-а” на Косову, затим о ”часној” борби Албанаца (терориста типа ОВК и других) за свој народ, о неодрживој ситуацији на Косову због ”репресије” Милошевићевог режима, итд... Тако да, утицај Ђукановића и Ђинђића на тадашња догађања је био потпуно ирелевантан. --Славен Косановић {разговор} 17:27, 15. новембар 2006. (CET)

Ова двојица, Ђинђић и Ђукановић као опозиција, су покушали да приволе Западне силе да помогну „и промјену власти“, након што је почело бомбардовање, чињеница која им не иде на част, али политика је ”курва”. Никако се из тога не може закључити да су подржавали бомбардовање, али је чињеница да су покушали да наговоре, (или су испипавали терен и расположење на Западу на тему), Западне силе да траже и абдикацију тадашње власти приликом потписивања примирја, то им се може замјерити са моралне стране (иако сличне замјерке немају мјеста на енциклопедији, пошто се енциклопедија не бави ”оригиналним истраживањем”)... Такође, што се тиче „копнене војне кампање“, та изјава се може интерпретисати као покушај да се иста спријечи, јер би имала катастрофалне посљедице по тадашњу СРЈ..., огромних жртава би било на обе стране, а понајвише на нашој и данас би Србија личила на Ирак у случају да је спроведена у дјело..., мада су на Западу били сигурни у ефекат ваздушне кампање, јер су ту били у апсолутној предности... --Славен Косановић {разговор} 17:27, 15. новембар 2006. (CET)

Затим све то су изјаве спекулативне природе које се могу интерпретисати на различите начине и више су за неки аналитичко-историјско-политички есеј, него за енциклопедију. Из „политичких изјава“ се немогу вадити „логични закључци“, јер су огромном већином спекулативне природе и све зависи од контекста и околности у којима су изречене --Славен Косановић {разговор} 17:27, 15. новембар 2006. (CET)

Можемо бити сведоци невероватних ствари. Корисник BraneJ, који овде заступа тезу да су "јавност" или "део јавности" неприхватљиве одреднице - врши потпуно супротне измене на страници Отачаственог покрета образ! недодирљиви

„Корисник БранеЈ“ ће о сваком чланку да расправља на његовој страни за разговор, где и води расправа о чланку. А иначе, ово шти си сад извео се назива ad hominem нападом. Толико о твојој најбољој намери. --Бране Јовановић <~> 17:34, 15. новембар 2006. (CET)

Шта причаш, ad hominem је напад на личност, ја не нападам твоју личност већ твој начин рада и то и документујем. Исту ствар против које се као бориш на овом чланку - ТИ ЛИЧНО примењујеш на једном другом. недодирљиви

Ево сада сам га свео на чисту фактографију без икаквих коментара. Значи наводи се шта је, када и где рекао, све са референцана да свако може да провери. Ако ово склоните онда стварно немам речи... --Дарко

Ово шта се овде дешава је чисто политиканство и убијање истине зарад очувања нечијег "лика и дела". недодирљиви

Не могу да верујем да су и ово склонили:

У интервјуу Израелском листу Харец 3.5.1999. године Зоран Ђинђић је изјавио је да је "потпуно логично да се бомбардовање настави, јер се оно показало као веома ефикасно" [1] [2]. Неколико дана касније, у заједничком интервјуу са Милом Ђукановићем, датом Њујорк Тајмсу изнет је став да би "прекид бомбардовања изазвао трагедију и насиље ако Милошевић остане на власти" [3] [4] [5].

У чему је сада проблем код ове верзије?!? Не свиђа вам се превод? Да оставимо на енглеском онако како је наведено у референцама? Шта је ово, дикаттура пролетеријата? Заводите једноумље и сакривате истину? --Дарко

Ја сам мислио да ДС и ЛДП имају своје партијске сајтове. Ово је чист безобразлук и насиље. недодирљиви

Шта сад показује овај навод пола реченице ван контекста? --Бране Јовановић <~> 17:45, 15. новембар 2006. (CET)

А шта би то требао да покаже? Ето, нека посетиоци сами просуде о значењу тих речи. Или вам и то смета? недодирљиви

Ево још безобразлука у тексту - Слике његовог руковања са Клинтоном у време бомбардовања је искористила Милошевићева пропаганда да га прикаже као издајника, као и опозиција да прикажу његово и самим тиме могуће међународно признање Србије. Као Милошевић је имао пропаганду а опозиција није... Страшно. недодирљиви

Тачно је да не стоји та реченица у енциклопедији, а нема ни извора за њу. --Славен Косановић {разговор} 18:02, 15. новембар 2006. (CET)

Ја изгледа стварно не знам да читам (већ сам оптуживан за то) али никако да видим реченицу на енглеском која ни у ком, ма колико слободном, преводу може да значи "прекид бомбардовања изазвао трагедију и насиље ако Милошевић остане на власти" и "потпуно логично да се бомбардовање настави, јер се оно показало као веома ефикасно". Биће да ми фали креативни набој да замислим како то пише... --¡¿Кале?! 17:49, 15. новембар 2006. (CET)

Кале ево реченица које као не можеш да нађеш: If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue. и The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective. They have destroyed the infrastructure in Serbia and in 10 days to two weeks it will be very difficult to live here without gas, electricity, bridges, communications. Milosevic won't be able to conduct the war for more than 10 days, or two to three weeks.„ недодирљиви

Кале замолио бих те да ти лично преведеш реченице: "The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective" i "If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue" и да свој превод убациш у текст. --Дарко

Хехе, заборависте реченицу пре и после. Али дешава се... --¡¿Кале?! 18:02, 15. новембар 2006. (CET)

А како би те реченице промениле суштину цитираних реченица?

Нико од ликова у чланцима није „недодирљив“. Али, постоји јасна разлика између „оригиналног истраживања“ и чињеница релевантних за енциклопедију. Енциклопедија се не бави суђењима, пресудама, или навлачењима на ”истинске интерпретације”, властитим анализама, реинтерпрртацијама контекста чињеница у циљу наметања неке одређене тачке гледишта, итд. --Славен Косановић {разговор} 17:51, 15. новембар 2006. (CET)

Није ми јасно о чему причате кад се овде не дозвољава ни објављивање огољеног превода и линкова - што је понудио корисник Дарко. недорирљиви

Википедија:Оригинално истраживање је чланак у којем се детаљно разглаба о теми. --Славен Косановић {разговор} 18:02, 15. новембар 2006. (CET)

Само што ово нема никакве везе са "оригиналним истраживањем".

Неко други је пре тебе рекао „Пребацујем Ђинђићу што је подржавао НАТО бомбардовање, што се види из интервјуа у "Харецу"“? Нема проблема, дај референцу. Али, ако си ти то први закључио, онда је оригинално истраживање. У томе је проблем.

Да се разумемо - није овај чланак без проблема, али немојте да разуђујете расправу сада; нека се ово прво расправи, да може да се крене даље. --Бране Јовановић <~> 18:12, 15. новембар 2006. (CET)

Није проблем, може да се формулише са "политички опоненти су га теретили" итд. што се надам није спорно. Мада не верујем да ће се уопште стићи дотле видевши колики се отпор јавља увођењу чак и огољених цитата, без икаквих квалификација. недодирљиви

Nedodirljivi, ti si tipičan POV pusher. Citata može biti svakakvih, ja sam pogledao ove reference koje si dao, ali ne vidim jasno gde se spominje to što navodiš (možeš li dati tačan URL za tu rečenicu ne samo URL na početnu stranu novina), čak i onda je pitanje koja je relevantnost te pojedine rečenice i konteksta. Imali smo već posla sa takvima kao što si ti, čuju ljudi za neki citat na nekom forumu ili u nekoj stranci i onda nam dolaze ovde da šire "istinu" koju samo oni izvoleju znati, i smatraju druge za potpune morone. Dakle, zlonamerno si došao ovde da se svađaš i dodaješ svoju verziju, a takve ovde ne tolerišemo. Dakle, primeti da se ljudi ovde trude da se objasne sa tobom, i to smatram samo njihovom dobrom voljom, jer ne moraju, mogli bi jednostavno i da te odmah blokiraju kad ovako nastupaš. --Rainman 18:23, 15. новембар 2006. (CET)

Линкове сам постовао изнад, као што су и реченице цитиране. Не зам како бих ти другачије помогао, али ти је помоћ дефинитивно потребна ако не можеш то да нађеш. Ајде сада мало и да се правимо блесави, "ма ништа ја то не видим", "шта измишљате", "где су те реченице" :lol: Па треба бре да вас је стамота, чисто је губљење времена са вама се расправљати. --Дарко

Држе прсте у ушима и дерњају се "ништа не чујеееемо! ништа не чујеееееемо!". хахахаха енциклопедисти шатро... недодирљиви

Rainman, није ми само јасно како те није срамота да тако нешто кажеш. Ево их сви линкови, а ако не знаш енглески то је већ други проблем - [6] [7] [8], чланак из Haaretz-a се не може директно линковати већ му се мора приступити из претраге архиве и платити [9] али за све који не желе да одвоје пар долара за чланак ту је и слика [10]. Што се тиче блокирања и сличних ствари не бих се изненадио, само ми није јасно шта би се тиме постигло, зар неко заиста мисли да ће успети да прикрије истину? недодирљиви

Screenshot! Vidim da je makar jedan od vas dvojice dobio veći broj upozorenja na engleskoj wikipediji zbog vandalisanja stranice, izgleda se sad oprobavate i ovde... --Rainman 18:50, 15. новембар 2006. (CET)

О чему ти то, ја сам се јуче регистровао? И шта би са линковима - тражио си их и добио и шта сад? Јеси успео да пронађеш реченице или ти треба помоћ? недодирљиви

Ma juče si se registrovao.... Dakle, screenshot tvog (ili nekog) računara je referenca. Fino, fino, izuzetno proverljivo. Deder mi donesi taj tvoj računar da vidim hoće li i kod mene tako da piše (što naravno ne znači da zaista i ne piše, ali ja to ne mogu proveriti, a da dajem pare da bih proverio tvoje navode nemam namere) Ćao! --Rainman 19:09, 15. новембар 2006. (CET)

Тај screenshot је само једна од 5 референци и свако може проверити веродостојност истог. Ћааааао. недодирљиви

Ма уопште није битно да ли га је и ко теретио, то уопште не мора да стоји, битно је шта је он изјавио и то се недвосмислено види из референци. Ако мислите да је нешто истргнуто из контекста, обзиром да на референцама имате читаве интервјуе онда лепо тај контекст проширите и објасните шта је ту суштина, а не овако да једноставно бришете чињенице са веома јасним доказима у виду референци сајтова еминентних светских новинских агенција на којима су те чињенице презентоване. Ово што радите је класично замазивање очију формом да би се сакрила суштина. Прилично јадно, морам да признам да сам згрожен количином идолопоклонсва и неспремношћу да се прихвати истина. --Дарко

Дакле, чињенице које треба објашњавати, правдати њихово постојање у чланку, вадити суштину, вршити интерпретацију да би биле одрживе у чланку, итд., нису за енциклопедију, а ове двије конкретне реченице су извучене из (кон)текста, баш као кад се праве „наслови за новине” :). --Славен Косановић {разговор} 18:43, 15. новембар 2006. (CET)

Наведене цитате уопште није потребно објашњавати и могу се у "сировом" облику наћи на страници. Молио бих да ми се демонстрира како било шта из понуђених текстова мења смисао предметних цитата. И још једном - ово шта се овде ради чист је безобразлук, отимачина и приватизација Wikipedia-e. Мислим да је свима јасно да је овде у питањуз најобичнија политичка игра и да је неко одлучио да се не сме дирнути у лик и дело. недодирљиви

Славене, нешто "истргнуто" из контекста значи да то има другачије значење него што му је значење као делу целине. Замолио бих те да прочиташ читав интервју Њујорк Тајмсу и да прокоментаришеш које је то значење цитиране реченице које она има као део целине читавог интервјуа. За интервју Харецу би се можда могло рећи да се добија малкице другачији утисак када се прочита читав интервју, могло би то да се правда као ЗЂ је лукав па жели да их одврати од копнене инвазије, али бре ко нормалан може да каже "Логично је да нато настави са ваздушним ударима..." уместо да тражи прекид агресије на своју земљу и народ?!? У који год контекст да га ставиш, више је него компромитујуће. --Дарко

Али зашто би се било ко упуштао у тумачење било чега? Цитати су ту, линкови су ту и корисници могу сами расуђивати својом главом. недодирљиви

Све је овде јансо, нажалост ;) Него где су оно те реченице :лол: Убих се тражећи их, нигде тако нешто не пише :лол: Бука :) --Дарко

Линкови, цитирање и остало

Дакле, мени је досадило да читам једно те исто, без икаквог помака. Елем, овако.

1. ово је Википедија, слободна енциклопедија;
2. ми се бавимо бележењем чињеница, не тумачењем. Дакле, ако је наведена изјава битна за нешто, онда стоји у чланку објашњавајући то нешто; такође, обавеза је онога ко нешто додаје, да покаже да је то нешто битно укључити, никог другог.
3. пре него што наставите да инсистирате да овде неко „замазује очи“ или да се неко клања неким идолима против којих ви тако очигледно имате нешто против, прочитајте следеће текстове: Википедија:Пет стубова где је експлицинтно наведено шта Википедија јесте, Википедија:Шта Википедија није (назив говори сам за себе), Википедија:Неутрална тачка гледишта, Википедија:Викиетикеција (правила понашања на Википедији). Ако вам је све то преобимно, прочитајте Википедија:Поједностављена правила.

Када прочитате правила, видећете колико сте правила само лепог понашања на Википедији горе прекршили, а камоли друге основне принципе рада на Википедији. Ако после читања ових правила ни даље није јасно и осетите настављену потребу за прозивањем неистомишљеника, бојим се да сте погрешили место - ово није никакав форум, ово је енциклопедија. Ко жели да дебатује летњи дан до подне, нека нађе себи одговарајуће место. Толико од мене. --Бране Јовановић <~> 19:08, 15. новембар 2006. (CET)

Нажалост ова страница најмање личи на енциклопедију а више на некакав маузолеј или храм у који би идолопоклоници са страхопоштовањем требали да кроче. Једноставно овде очигледно није могуће уврстити чињенице, потврђене из више навода, јер постоји опасност да укаљају лик вође. недодирљиви

Значи траже се чињенице, ја сам обележио делове са којима се или не слажем или нисам знао, а које немају референце. Молио бих ауторе да их убаце. Nen 01:35, 16. новембар 2006. (CET)

Да се задржимо на тачки 2. Чињеница је да је ЗЂ дао та два интервјуа, чињеница је да у њима пише то што пише, као што је чињеница да тим чињеницама очигледно нема места у "слободној" енциклопедији јер се то администраторима не свиђа и у супротностима је са њиховим политичким ставовима. У последњој верзији апсолутно нема никаквог "тумачења" него се ради о голој фактографији, где је, ко, када и шта изјавио без икаквог коментара и тумачења изјаве. Кажеш да треба да покажемо да је битно да се ове чињенице укључе? То не разумем најбоље. Зар је могуће да неко сматра да став једног политичара и изјаве које је давао за време бомбардовања његове земље, могу да буду небитни? --Дарко

Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница --Бране Јовановић <~> 19:34, 15. новембар 2006. (CET)

Дакле овде се очигледно неко прави луд. И како они цитати крше било коју од ставки наведених под "Википедија није говорница"??? Ово више нема смисла. Господо, имате Б92 и ЗамислиСрбију и низ других форума и своје политичке ставове тамо можете бранити до миле воље - овде је реч о фактима и чињеницама којима не дозвољавате да се наћу у енциклопедији. недодирљиви

Прерађивање

Део о убиству бих отприлике окарактерисао као „играла се деца енциклопедије“, јер немам ништа лепо да кажем о њему. Детаљно прерадити, за почетак потпуним одбацивањем и писањем од почетка. --Бране Јовановић <~> 17:08, 15. новембар 2006. (CET)

Уфф...

Занима ме, из почетка, шта је спорно у изјави коју је дао Ђинђић и по чему није релевантна за текст о њему? (Ако то није решено.) Изјаве се и ја добро сећам и то из времена кад ју је дао. Мислим, ко му је крив кад је то рекао? --Милош Ранчић (р|причај!) 02:08, 16. новембар 2006. (CET)

Релевантност извора

Само и то да напоменем: У конкретном случају, извор је релевантан колико и нпр. Политика из 1978, која сигурно није на Интернету. Није једноставно доћи до извора, али свако ко жели да оповргава тачност извора, може сам да то провери. Чак и Википедија (тачније ко год као сарадник српске Википедије) може упутити питање конкретном листу да ли то стоји тамо и тамо, тј. да ли је референца валидна. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:30, 16. новембар 2006. (CET)

Прилози релевантним изворима

• Наводи угледног (љевичарског) новинара и писца Јиргена Елсасера о односу Ђинђића са НАТО службеницима, немачким политичарима и лобиистима (--Kaster 02:39, 16. новембар 2006. (CET))

Непотребна реченица

Мислим да је ово

2001. године, у време док је био премијер Србије, Влада Србије је потписало уговор са Мајкрософтом око конскултанских услуга и експертских анализа за владине електронске иницијативе

сасвим непотребно у чланку. Налази се у пасусу Бомбардовање .... Молио бих некога да кажем зашто је ово битно за чланак --Јован Вуковић (р) 22:16, 16. новембар 2006. (CET)

Јест да у пасусу „бомбардовање“ не стоји, али ако је он потписао/или иницијативом владе у којој је он био, сличан уговор не видим зашто не би стајало. Мислим то је дио биографије која се тиче његовог дјеловања/биографије као премијера, ваљда... --Славен Косановић {разговор} 22:28, 16. новембар 2006. (CET)

Долазак МС у Србију је лична Ђинђићева заслуга. Он је говорио да Србија не може да се ослања на класичне привредне гране јер у њима превише заостаје за европским земљама и да јој треба индустрија у којој могу брзо да се праве кораци напред, а да су то компјутери. ОК, то је можда била ”мало” демагогија, но како било Ђинђић је лично преко својих веза у СУЦ-у и ОССИ-ју издејствовао отварање МС кацеларије у Београду. --Dzordzm 22:34, 16. новембар 2006. (CET)

Добро, а да ли је то довољно битно за чланак. Мислим јесте било тад битно, али сада је већ скоро скроз небитно (и што време више буде пролазило биће мање битно). Он је као државник заслужан за увођење многих ствари (као и сваки државник) међу осталима колико се ја сећам и веронаука у школе (лично мислим да је то био један од његових најбољих потеза). У сваком случају ово није нешто што је "спорна тема", и не смета да остане, али мислим да је то беспотребно --Јован Вуковић (р) 22:53, 16. новембар 2006. (CET)

Па не треба свака заслуга неког политичара да се биљежи у чланке, али неколико најбитнијих свакако не шкоде, између осталог и та о увођењу вјеронауке, будући да је вјеронаука била забрањена скоро 50 година у Србији... Дакле, само оне које су довеле до неких „значајних“ промјена у друштву. --Славен Косановић {разговор} 23:14, 16. новембар 2006. (CET)

ОК мада ја ово представништво не сматрам неком великом променом у друштву. Фирма ко фирма :). По мени је нпр. ово за веронауку много битније (и то представља ђинђића у добром светлу иако ја не мислим да је он био нека "цвећка") мада за то немам извора и не знам колико је он заиста заслужан за то. Сећам се само да се причало да он има неких заслуга. И вероватно има још ствари за које је заслужан, мада ок није толико битно, а ја одох на спавање, тако да не смета ни да остане :) --Јован Вуковић (р) 23:26, 16. новембар 2006. (CET)

djindjiceva je mnogo veca zasluga sto je prethodno isporucio milosevica hagu nego to sa veronaukom, sto je bio inace, los potez. ono sto je neuspeh djindjica moglo bi recimo da bude nesprovodjenje lustracije, ali tu i drugi snose odgovornost, mozda i vecu od njega

Легија

Недавно је суђен на 40 година затвора за прекршаје који укључују убиство и покушај убиства.

Да ли је ово било због убиства и покушаја убиства Ђинђића или неког другог човека. Ако је за Ђинђића онда молим неког да потврди, ако није због тога онда треба избацити из чланка. --Јован Вуковић (р) 22:26, 16. новембар 2006. (CET)

Влада

Нелогично је да нема одељка о влади Србије у којој је Ђинђић био премијер а то је најважнијаполитичка функција коју је обављао.--Vojvoda 11:49, 10. јул 2007. (CEST)

Споменик

Има ли неко фотку новооткривеног споменика покојном премијеру у Прокупљу? Да се стави слика и дода која реченица о томе, датум исл. Дарко Максимовић 04:43, 3. август 2007. (CEST)

Па може се поменути да је добио споменик. Нешо типа Зорану Ђинђиђу је 1. августа у Прокупљу подигнут споменик. То треба ставити поред реченица где се спомиње да булевар у Београду носи његово име и сл. Е сад било би лепо добити и слику --Јован Вуковић (р) 17:20, 3. август 2007. (CEST)

Овај чланак ми је мало нелогичан. Убиство заузима скоро подједнак простор као и политичко деловање. --Vojvoda 19:48, 3. август 2007. (CEST)

Prevod

U odeljku o bombardovanju SRJ stoji: Nekoliko dana kasnije, u zajedničkom intervjuu sa Milom Đukanovićem, datom Njujork Tajmsu iznet je stav da bi "prekid bombardovanja izazvao tragediju i nasilje ako Milošević ostane na vlasti". U referentim izvorima koji se navode stoji:

1. If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue. [11]

2. If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue. [12]

Obe rečenice su prilično slične, a prevod glasi:

Ako se rat završi mirovnim sporazumom, a isto političko vođstvo ostane na vlasti na čelu sa Slobodanom Miloševićem, tragedija i nasilje će se nastaviti.

Stoga bi trebalo da stoji:

Nekoliko dana kasnije, u zajedničkom intervjuu sa Milom Đukanovićem, datom Njujork Tajmsu iznet je stav da će se "ako se rat završi mirovnim sporazumom, a isto političko vođstvo ostane na vlasti na čelu sa Slobodanom Miloševićem, tragedija i nasilje nastaviti.". --loshmi 00:15, 25. август 2007. (CEST)

U stvari i prethodna rečenica je sporna: U intervjuu Izraelskom listu Harec 3. 5. 1999. godine Zoran Đinđić je izjavio je da je "potpuno logično da se bombardovanje nastavi, jer se ono pokazalo kao veoma efikasno"

U navedenom izvoru [13] stoji da je za NATO potpuno logično nastavi s bombardovanjem, jer je ono veoma efikasno.

The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective. --loshmi 00:23, 25. август 2007. (CEST)

Проширење

Туга је какви су нам поднаслови: Биографија, Бомбардовање, Убиство. Дакле, недостаје пуно тога: Ђинђић – вођа протеста 1996/97, Ђинђић – градоначелник Београда, Ђинђић – вођа 5. октобра, Ђинђић – премијер, Ђинђић после атентата... Не треба овако да се називају поднаслови, него текста у вези са свим тим мора бити пуно, пуно више. --Matija 19:44, 11. март 2008. (CET)

Јел имаш одакле да додајеш?--Војвода разговор 19:58, 11. март 2008. (CET)

Pa to ne bi trebalo da je toliki problem, treba početi bar sa pretumbacijom sadržaja po podnaslovima. Postoji sigurno sasvim dovoljno kojekakvih podataka po sajtovima, a i u štampanom obliku i 100% se može naći materijala da članak postane bar dobar. Meni je problem što, čim počnem da nalazim podatke, smorim se zbog svega i više nisam raspoložen da piskaram po Viki :S --Matija 13:44, 12. март 2008. (CET)

Мислим да биографија Бојана Димитријевића може да послужи за фундаментално побољшање чланка. Можда не би било лоше да се обратимо Задужбини или Финду, нисам сигуран како се зове, да питамо да ли су вољни да нам уступе неколицину фотографија како би могли да илуструјемо текст.--Војвода разговор 18:29, 13. март 2011. (CET)

Исправке

Обратите пажњу на ову измену, као и на речи „Колакоwски“ и „Wалтер“ у чланку. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 00:58, 22. септембар 2008. (CEST)

Списак дела

Предлажем да се списак дела издвоји на посебну страницу Списак дела Зорана Ђинђића.--Војвода разговор 18:25, 13. март 2011. (CET)

Не би било лоше.--Vlada ^talk 18:31, 13. март 2011. (CET)

Пребацио сам, надам е да ће се и остали корисници сложити са оваквим потезом.--Војвода разговор 07:15, 14. март 2011. (CET)

Булевар у Нишу носи име Зорана Ђинђића. Требало би негде да се убаци. --Алекс (разговор) 09:02, 4. мај 2012. (CEST)

Култ личности?

Не улазећи у неспорне аспекте личне трагедије убијеног премијера и његове породице, овде бих се осврнуо на нешто друго, на онај део који се тиче свих нас и o којем имамо право да дискутујемо. Живели смо пола века у једном систему у коме је постојало само једно допуштено мишљење, у коме је владао један човек са својим сатрапима и лакејима; само један који се смео и морао обожавати. Погађате - комунизам, Тито и другови. To je био тоталитаризам. Шта су посадили, то одавно жањемо! Онда се појавио други човек, који је нудио спас и сви су били дужни да му верују и да га уздижу. Био је аутократа, нешто мекши од првог па су се могли чути гласови протеста - и то јавно, многи су критиковали стварање „култа личности" којм нам се већ једном обио o главу. Онда је и тај пао, a и ми c њим. После њега на корммло долази трећи човек, који доноси „демократију" и са њом „власт закона и државних институција". Њега нисмо били дужни да хвалимо и обожавамо, све док га насилна смрт постхумно није учинила звездом (феномен Џимија Хендрикса), када се свака дискусија o битним друштвеним питањима па и улози дотичног и његовмх сарадника проглашава непристојном и грубо санкционише. И то од истих индивидуа које су се у претходној подели карата најгрлатије буниле против „култа личности"! Из чисте принципијелности. Или им можда карте са непарним бројевима доносе више среће?
A шта ако је неко од оних који се усуде да кажу реч критике у праву? Какво је то друштво у коме се кажњава онај који говори истину? Неко ће помислмти: „можда не говори?" И то је могуће. Али како ћемо то знати, ако његов глас заглушује хор хистеричних поклика чланова секте чији је лидер погинуо борећи се за оно за шта се борио? То се зове демократија!? Па и Источна Немачка је у званичном називу носила име „Демократска", и то великим словом - да се зна. Ствари се мењају да би остале исте!

Зоран Богдановић, Београд (привремено у Чикагу,САД

Izložba u Arhivu Srbije

U četvrtak 12. marta 09. u 14 sati, u Arhivu Srbije biće otvorena izložba Đinđićeve zaostavštine i trajaće do 16. aprila. Biće izložena Đinđićeva radna soba, kućna biblioteka koja broji 1.500 knjiga, lična dokumenta,porodične fotografije, njegov mobilni, ručni satovi, naliv pera, brojne nagrade i dr. Mogao bi neko iz bg da najzanimljivije stvar sa izložbe fotografiše i da ih potom stavi u članak.

Ulaz je slobodan.

Покварене спољашње повезнице 6

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

• http://www.ldc.upenn.edu/Catalog/docs/LDC2006T19/TDT2004-topic_profiles.html (archive)
  • In Зоран Ђинђић on 2016-01-13 18:54:39, 404 Not Found
  • In Зоран Ђинђић on 2016-01-23 05:03:29, 404 Not Found

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [14].--BokimBot (разговор) 06:04, 23. јануар 2016. (CET)

Покварене спољашње повезнице 7

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

• http://djindjic.nb.rs/scr/ (archive)
  • In Зоран Ђинђић on 2016-01-13 18:54:35, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Зоран Ђинђић on 2016-01-23 05:04:09, Socket Error: 'getaddrinfo failed'

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [15].--BokimBot (разговор) 06:04, 23. јануар 2016. (CET)

Netačni podaci

Biografija Zorana Đinđića, ko god je pisao, prepuna je neistina. Nikakvo imanje Alije Izetbegovića ne postoji, gde je kao radila njegova žena. To su izmišljotine političkih protivnika. Takođe on nikada u intervjuu nije tražio da se nastavi bombardovanje SRJ, to je izmišljotina Miloševićevog režima. Ima još sitnijih netačnosti, ali je stvarno nekorektno da se premijer Srbije koji je ubijen u atentatu, koristi za politička razračunavanja. Uopšteno, tekst je slab, dosta netačan i sa nedovoljno podataka46.240.193.178 (разговор) 15:11, 19. август 2016. (CEST)