Разговор:Коњува

Први поднаслов

Konjuva je selo u opstini Kursumlija nalazi se na obroncima Muljevske cuke sa njene severne strane.Za путнике намернике који желе да виде ово село удаљено је од свог административног центра Куршумлије десет километра а од оближње варошице Блаце тринаест километра. Село се налази на 550метара надморске висинине, има умерену климу и изузетно плодну земљу.Као и сва села у општини Куршумлија и ово село је насељено после ослобађања од Турака крајем 19 века.Село је насељено махом становништвом из Старе Србије- Рашке, Копаоника и Црне Горе. Сама помен села десила се у попису Бранковића и путопису Феликса Каница крјем 19 века. У новијој историји село се помиње у Топличком устанку у време првог светског рата и другог светског рата као део општине Барбатовац као територијалне јединице која је биле у саставу општине Блаце.Село је изузетно богато рудом креча који је био главна делатност становништва половином двадесетог века. У другој половини двадесетог века изаражена је миграција према већим центрима у Србији Београду,Нишу,Крушевцу и Куршумлији као најближем месту. Школство је почело да се развија насељавањем становништа крајем деветнаестог века и школа је имала ђака до деведесетих година двадесетог века.Колико је миграција утицала на пад броја становника види се у податку да је село имало 933 становника 1960 године а 2010 године село има 200 становника. У селу се налази цркава СВ.Лазара Четвородневног која је саграђена 1937 године а освећена 1977 године обновљена је 2007 године. Три пута у току године црква слави Лазареву суботу, Бели Петак литије и сабор Светог пророка Илије. Село има великог потенцијала за сеоски туризам, воћарство и сточарство. Село Коњува је типичан пример небриге државе према селима у Србије и пример уништења српских села од стране Комунистичке власти која је у последњих педесет година систематски успела да уништи село, сељака и Србију. Проблеми села Коњува су проблеми свих села у Србији а то су неразвијени инфраструктурни објекти односно асфалтни пут који је неопходан да народ остане у селу и живи од пољопривреде и воћарства.