Разговор:Краљевина Југославија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Чишћење?

Овом чланку је неопходно детаљно и темељно чишћење тј. анализа исписаног(ја заиста немам времена).

Зашто?

Зато што се прича о уједињењу краљевине СХС са самом собом,о МАСПОКу у краљевини СХС,малолетном кнезу Павлу итд исл. Црни Бомбардер!!! (†) 05:26, 7. октобар 2006. (CEST)

---

Ево и ја позивам људе да помогну да се ово среди како треба. Истина ја се не размијем пуно у Историју (знам ствари онако уопштено, али не ”енциклопедијски”, а и немам литературе при руци), али пошто Црни каже да овдје има инкозистентности, ја му вјерујем. --Славен Косановић {разговор} 06:19, 7. октобар 2006. (CEST)

Грб

Који је био грб Краљевина Југославије ? овај или овај. --СашаСтефановић • 01:15, 15. октобар 2006. (CEST)

• У принципу,то је исти грб,само што је једно велики,а друго мали грб државе.Као и са грбом Србије данас.Дакле свеједно је који стоји,најбоље је видети који(са или без крзна) стоји на чланку о Србији,па тај ставити и овде,као измислили смо неки стандард.

Црни Бомбардер!!! (†) 15:44, 15. октобар 2006. (CEST)

Ко унакази чланак овако??? Какве силе осовине у настанку и овако насумично убачен попис...ја мислим да се врати на старо, беѕ свега тога, јесте да је било кратко али је било конзистентно...Велимир85 22:56, 16. октобар 2006. (CEST)

Саша, оба грба су службена само што се овај први (мањи) углавном користи на застави, а овај други (са крзном - већи) самостално. Зато ћу да ставим тај велики као грб К. Југославије, а овај мали се већ налази на застави :) У осталом тако је и на чланку Србија. ----_Стеван _-- 12:39, 27. октобар 2006. (CEST)

П.С. Велимире шта није у реду са пописом? Не бих рекао да је баш насумично убачен... појасни мало шта ти смета у вези њега... ----_Стеван _-- 12:41, 27. октобар 2006. (CEST)

Ма попис као попис је ок, само по мом мишљењу не може да стоји тако ту после настанка и нестанка...слажем се да буде у оквиру живота у краљевини, али ми је логичније да онда нестанак буде после живота у краљевини...обично иде настанак,живот,нестанак зар не? И требало би онда додати још неке статистичке податке (економија, географија и тсл.) овако оставља снажан утисак недовршености.Велимир85 19:15, 27. октобар 2006. (CEST)

Престанак званичног постојања Краљевине Југославије (29. XI 1945. а не 17. IV 1941. године)

Не слажем се са констатацијом да је Краљевина Југославија нестала потписивањем војне капитулације 17. априла 1941. године. КЈ је овим чином престала да постоји на терену односно de facto, али су краљ и избегличка влада у Лондону у току рата и даље били легално признати од стране савезника. Чак је и ДФЈ (Демократска Федеративна Југославија) након рата имала представнике из краљевске владе и није експлицитно негирала монархију. Краљевина Југославија је de iure престала да постоји проглашењем ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија) 29. новембра 1945. године, када је званично укинута и монархија (после ће остале земље препознати ФНРЈ као нову државу). Дакле, Краљевина Југославија је нестала de facto капитулацијом 17. IV 1941., али је de iure нестала 29. XI 1945.--Трајан 06:51, 28. новембар 2006. (CET)

Музика А музика гимна на Югославия?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.128.182.43 (разговор • доприноси) | 17:47, 15. август 2007

Занимљиво питање

Имамо различите чланке о СРЈ и СЦГ,а спојени су нам чланци о краљевини СХС и Југославији.У чему је разлика? Црни Бомбардер!!! (†) 19:31, 1. децембар 2008. (CET)

Ја мислим да би требало да се раздвоје чланци о К.Ј. и К.СХС, ипак није реч о истом. Нпр. КСХС је била другачије регионално подељена, главни град јој је био Загреб, итд...

Краљевина Југославија

Корисник:Драган Јањушевић , Разговор са корисником:Драган Јањушевић 16:58, 17. октобар 2011. (CET)

Прерађивање

Чланак је углавном помиње српске политичаре и странке и дешавања везана за Београд. То је разумљиво јер је написан на српском језику, углавном од стране Срба. Међутим, он мора укључити и друга становишта да би био добар чланак. Пре свега, потребно је обрадити следеће теме:

• Ситуацију у Црној Гори (противници уједињења, устанци, итд.)
• Ситуацију у Македонији (србизација, ВМРО, оружане борбе за ослобођење Македоније)
• Ситуацију у Хрватској (укидање сабора, „просиначке жртве“, бојкот хрватских посланика и непризнавање српске монархије)

- Као референца бр.8 се користи линк http://amac.hrvati-amac.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1122&Itemid=252 Постављам питање да ли је то ваљан извор? Конкретно, да ли можемо да добијемо поткрепу за "Наредне, 1919. године, хрватски политичари су уручили Конгресу примирја у Паризу захтев за самоодређењем хрватског народа, који је потписало чак 157.000 Хрвата."

• Ситуацију на Косову и Метохији (противљење и оружани устанци Албанаца)

У чланку Марсејски атентат постоје нека поглавља која могу бити корисна за овај чланак, али се тренутно не могу убацити пошто је овом чланку пре тога потребно темељно прерађивање. --Дамјан /разговарајмо/ 20:29, 27. мај 2009. (CEST)

Само да напоменем да би требало утврдити терминологију која се користи у чланку тј. да ли се она користи са данашњег или ондашњег становишта.Уколико се користи тадашња терминологија,што би било логичније,пар поглавља би требало преименовати (Ситуација у Хрватској, Славонији и Далмацији (пошто је то Аустро-Угарска терминологија ([1]) која је коришћена на почетку) тј. Ситуација у Вардарској Македонији),у супротном би било добро мало средити те две формулације (Ситуација на тлу данашње републике Хрватске тј. Ситуација на тлу данашње републике Македоније).

Такође би предивно било,када би били коришћени објективни извори,а не пристрасни извори који извлаче ствари из контекста или изворе приказују крајње селективно (конкретно Монтенегрина,остале нисам гледао).Црни Бомбардер!!! (†) 06:48, 9. јул 2009. (CEST)

Zvanični jezik

je bio srpsko-hrvartsko-slovenački. --79.101.196.43 (разговор) 16:27, 27. мај 2010. (CEST)

Ustav Kraljevine Srbije, Hrvata i Slovenaca, Odeljak I, Opšte odredbe, Član 3 [2]:

„ Службени језик Краљевине је српско-хрватски-словеначки. ”

--79.101.196.43 (разговор) 16:29, 27. мај 2010. (CEST)

Македонија

Читав поднаслов о Македонији је апсолутно кршење НТГ и заснован на пристрасним и неадекватним бугарским изворима информација. Велича се улога ВМРО која има намеру да изврши ослобођење и да спречи србизацију и реши македонско питање. А ВМРО је управо организација која је била (у периоду о којем се говори у чланку поготово) пробугарска и залагала се за припајање Македоније Бугарској и бугаризацију становника која је већ деценијама спровођена помоћу бугарске егзархије и бугарских школа. Постоје бројни извори информација о томе да су управо македонци у четницима (Јован Бабунски и његови летећи одреди на пример) имали највећу улогу у борби са пробугарским комитама као и извори у којима се описују масовна убиства цивила које су вршили пробугарски комити.

Читаво ово поглавље је тако једнострано написано да сам искрено зачуђен како је ово уопште могло да опстане у овој форми до сада. Предлажем корениту промену текста. --Antidiskriminator (разговор) 00:13, 7. август 2010. (CEST)

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5 Након Балканских ратова се показало право лице братских савезника, Бугарске и Србије ( Грчка је још у време Отоманске империје вршила геноцид над македонским живљем). С битном разликом, Бугарска је користила софистициране методе, утицај на истакнуте македонске лидере, док је Грчка примењивала груб геноцид. Чак и Србија у немоћи против спремније бугарске пропаганде, која кад треба помаже и аутономаше, врши терор над цивилним житељима, види горе Тиквешко востание. Јован Бабунски је спаљивао чак и децу у фурунама након Тиквешког устанка. Србија је по неким резонима (Душаново царство) након протеривања Отоманске империје требала добити бар добар део Егејске Македоније (где је доминирао славенски живаљ), па и излаз на Егеј, код Катеринија. Али велике силе су исфорсирале Грчку, која добија ову територију са словенским становништвом.Под притиском Карнегијеве комисије Грчка 1925 издаје и АБЕЦЕДАР, али на латиници, буквар славенских македонаца, написан на основу дијалекта који се говорио у Флорини, Битољу и Прилепу, отвара и школе на македонском језику. Али то кратко траје, Грчка се окреће масивном насељавању Егејске Македоније с грцима из Мале Азије - т.з.в. маџири. Малобројни турци су протерани у Турску, а велики број аутохтоних македонаца је још тада протеран, највише у Бугарску. За разлику од Србије, Бугарска није сакривала своје амбиције у Егејској Македонији и Тракији, а то је показала и за време В.В.2 — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 46.217.128.136 (разговор • доприноси) | 22:25, 10. децембар 2012.‎

Podela

Šta je bio razlog za podelu kada je to ista država, samo je ime promenjeno i zašto u članku Kraljavina SHS (koji pokriva period do 1929)kao poslednji premijer stoji Ivan Šubašić? -- Bojan  Razgovor  02:49, 26. септембар 2010. (CEST)

То је била једна држава у континуитету, али с различитим уставним уређењима. Те двије државе су имале различита уставна уређења, територијалну подјелу итд. Оне су биле истих граница, али су ипак носиле различита имена, и мислим да је то важно истакнути. Било би безвезно да Народна Република Бугарска преусмјерава на данашњу Бугарску, јер је то једна држава у континуитету, с промјеном имена и устава, баш као и Краљевина СХС и Краљевина Југославија: различита уставна уређења и различита имена. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:14, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

To je jos uvek jedna drzava. Drugo je mozda SRJ i SCG. -- Bojan  Razgovor  20:20, 26. септембар 2010. (CEST)

Примјер СЦГ и СРЈ је скоро па идентичан с Југославијом и СХС. Исте границе, републичко уређење, али другачије уставно-правно устројство. Прва је имала Устав, а друга Уставну повељу којом је промијењен назив држави, и која је успоставила неке нове институције. Скоро па исто као и код преласка са Краљевине СХС на Краљевину Југославију. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:30, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

Pa bas i nije. SRJ je bila federacija, SVG je neka unikatna drzavna zajednica. Kod kraljevina je ostala centralizovana monarhija, samo drugo ime. Ni datum proglasenja ustava i promene imena ne poklapa. -- Bojan  Razgovor  20:39, 26. септембар 2010. (CEST)

Питање федерације или унитарности спада у унутрашње уставно-правно уређење. Што се тиче промјене имена, рекао сам скоро па исто. СЦГ је правни насљедник СРЈ, тј. усвојила је нови Устав, ново име, ново унутрашње уређење, али правно насљедство старе државе је остало. На исти начин је и Краљевина Југославија наслиједила СХС. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:44, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

Ne, ne, nije Jugoslavija nije nasledila SHS, SHS je Jugoslavija. Kada drzava promeni ustav, tu nema prica o nasledjivanju. -- Bojan  Razgovor  20:50, 26. септембар 2010. (CEST)

Управо. СЦГ је СРЈ, а опет имамо два чланка о њима. Таквих примјера је много. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:19, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

Onda treba spojiti SRJ i SCG, jer bi onda i FNRJ i SFRJ trebalo razdvojiti. -- Bojan  Razgovor  21:35, 26. септембар 2010. (CEST)

Па и јесте раздвојено. Потребно је о свим називима држава имати посебан чланак, пошто су све отприлике имале своје засебно уставно уређење. Изузетак би представљале државе, које нису мијењале устројство, већ само име. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:17, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

Нисам видео да је подељено. Не разумем те. Уставном повељом из 2003. је промењено унутрашње уређење државе од федерације у у неку државну заједницу. Тако би вероватно било Аустријско царство/Аустро-Угарска. Али промена административне поделе није промена уређења. -- Bojan  Razgovor  22:33, 26. септембар 2010. (CEST)

Није само управна подјела у питању, било је промјена и у кључним стварима. Добијени су лабави органи који нису ништа могли контролисати, предсједник државне заједнице је био уједно и премијер, односно предсједник Савјета министара (што је изузетак у нашој уставно-правној материји, не рачунајући Титу), добијен је Савјет министара гдје су се министри и замјеници ротирали сваке двије године на положају итд. Постоји много још уставно-правних одредби које не знам напамет, али суштина је у томе да није у питању само управна подјела. Код Краљевине Југославије: добила је Сенат, другачије одредбе о Намјесништву, повећане су надлежности краља, постао је још доминантнији, Устав из 1931. се често називао као најреакционарнији устав у српској историји, Министарски савјет је добио други задатак (није био типична влада) итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:55, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

Ipak, razlika između Kraljevine SHS i KJ ili FNRJ i SFRJ i dalje nije toliko drastična kao u slučaju SRJ i SCG. -- Bojan  Razgovor  23:03, 26. септембар 2010. (CEST)

Разлика се толико не прави јер није многима позната уставна историја Југославије. Разлике су драстичне, што се тиче управне подјеле, која је потпуно нова у српској уставној историји, али и што се односи на уставно-правне одредбе које се тичу надлежности државних органа и томе сл. Краљевина Југославија је попримила потпуно другачије уређење од Краљевине СХС. Гледано површно, лаици те разлике не уочавају пошто се радило о једном краљу, о једној династији, о истој гарнитури политичара итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:13, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

Kako misliš da je upravno podela na banovine potpuno nova u srpskoj istoriji, kao da dotad nisu postojale oblasti, srezovi? Svaki ustav donosi nešto mnogo drugačije (jer inače nema smisla cimati se oko usvajanja). Promena imena države je samo kozmetika. -- Bojan  Razgovor  23:31, 26. септембар 2010. (CEST)

Није у питању била само козметика, то ти све вријеме говорим. Ја не знам колико ти познајеш уставно уређење Краљевине, али сматрам да га не познајеш довољно. Разлике су можда чак и веће него код СЦГ и СРЈ. Бановине су концепт који није био никада заступљен у том облику. Прије су постојале области, на челу с обласним жупанима, отприлике концепт округа ит Краљевине Србије. Бановине су постале уједно управне и самоуправне јединице, имале су своје самоуправне органе, али такође и бана који је био представник краљевске власти у бановини. Банови су скоро па били изједначени с министрима у Министарском савјету. Срезови су други ниво управне подјеле, не треба мијешати бабе и жабе. Многе су разлике биле у устројству државног апарата, али мислим да не треба сада да их објашњавам. Тачно је да сваки Устав доноси нешто ново, али онда би требали и ФНРЈ и СФРЈ сравнити у једно, а такође рецимо и Краљевину Бугарску, НР Бугарску и садашњу Бугарску. То су исте државе, исти континуитет, ето само што су имале уставчиће који су драстично мијењали уставно-правна уређења, укључујући и републиканска и монархистичка. То се не може тако посматрати, мора се добро познавати разлика између СХС и Југославије, познавати законе из доба шестојануарске диктатуре, како би се темељно схватило шта је то толико драстично, шта је то измијењено, и зашто је уопште тај нови Устав и доношен, када су бановине и промјена имена већ били предвиђени у закону. Зашто само краљ није измијенио Видовдански устав у том дијелу, уколико ништа друго није дирао? Дакле, мора се добро познавати уједначавање законодавства у шестојануарској диктатури, тада установљен систем, правосудна реформа, војна реформа, реформа државне управе итд. Те су све реформе (које су биле драстичне, због тога што је требало бити уведена диктатура ради њиховог спровођења) на крају потврђене у Уставу Краљевине Југославије, који је одредио коначно уређење, које се умногоме разликовало од пређашњег, само што је краљ остао исти, али не и његова власт, која је знатно увећана. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:46, 26. септембар 2010. (CEST) с. р.

Nema drastičnije promene uređenja od republika/monarhija. Uvođenje bana, guvernera, Kurte i Murte su nijanse, promena imena države je kozmetika. Stanje u državi je ostalo isto, i dalje je Aleksandar ostao na vlasti, i dalje su srpsko-hrvatske podele kipele, a komunisti bili u ilegali. Isto tako i za FNRJ/SFRj. Sad ćemo imati predsednika, sad ćemo imati predsedništvo, pa vladu, pa izvršno veće. Da nema te kozmetike od promene imena, mogao bi da napišeš 10-15 članaka o modernoj Srbiji od 1904. Komplikovanje života. -- Bojan  Razgovor  00:13, 27. септембар 2010. (CEST)

Очигледно да не познајеш законодавство шестојануарске диктатуре и стање послије тога. Баш оно што сам рекао, лаик не види разлике јер је краљ био исти. То би се могло тако одокативно посматрати, јер је краљ био све и свја, остали државни органи и политичке партије су биле небитне. Али, онај ко познаје довољно правни систем тадашњег времена може спознати разлике. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:13, 27. септембар 2010. (CEST) с. р.

Ti samo porediš pravni sistem, a zanemaruješ istoriju. A to je bespotrebno komplikovanje. Prva Jugoslavija lepo od 1918. do 1945. Druga jugoslavije od 1945. i 1992. i Treća Jugoslavija od 1992. do 2003. ili 3006. Kod FNRJ,ona menja ime 1963. i postaje SFRJ. Imaš ustu tu SFRJ 1974. sa presedništvom. Koliko bi napisao članaka o drugoj Jugoslaviji, dva ili tri? Ja bih samo jedan, da ne izmišljam toplu vodu. -- Bojan  Razgovor  16:10, 27. септембар 2010. (CEST)

Није ту ствар колико би ти написао, ти чланци већ постоје, два или три чланка. Као и о трећој Југославији. Једино је прва Југославија остала у пакету, иако се може одвојити по истом принципу као и Друга и Трећа Југославија. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:18, 27. септембар 2010. (CEST) с. р.

Naravno, ni clanak FNRJ ne treba da postoji. To sve treba da stoji u SFRJ. -- Bojan  Razgovor  05:43, 28. септембар 2010. (CEST)

Прилике у Црној Гори

Ако занемаримо нејасност самог наслова (није јасно да ли се односи на тло данашње републике Дукље или на предратну Краљевину Црну Гору),читав пасус је написан крајње пристрасно,уз тенденциозно и нетачно коришћење референци,чије порекло је такође врло,врло,врло анти-неутрално.

Конкретно,реченица гласи:

...србијанска војска је продрла у Црну Гору са наредбом „да се на окупираној територији угуши свака агитација“ за рестаурацију Црне Горе.

Извор за ово је Мишићев цитат наведен на Монтенегрини.Ако занемаримо тенденциозност и селективно коришћење извора на дотичном сајту,сегмент који је тамо цитиран је све осим неутралан.И поред тога,тамо се јасно наводи да део његове наредбе гласи да се на територији коју је наша војска окупирала угуши свака агитација.Даклем,сам цитат,који је стављен под наводнике чиме се требало истаћи да су то наводне Мишићеве речи,није тачно пренет.Суштина је,практично,иста,али ако се његове речи преносе уз наводнике,онда их треба пренети онако какве су.Поред тога,немамо читаву наредбу,већ се ради о пола реченице читаве наредбе која је можда извучена из контекста.Ми то не знамо,јербо нам она није доступна,а оно што нам је доступне,заправо је неки тенденциозни пасус у коме се наводи део једне реченице његове наредбе.Чак и да занемаримо све горе наведено,а свака од ставки би,сама по себи,била довољна да се тај део избаци,у том делу се нигде не помиње да Мишић говори о агитацији за рестаурацију краљевине Црне Горе,како је овде наведено.Он само каже сваку агитацију,а није нам познато (на основу приложеног) да ли је мислио на апсолутно сваку агитацију (аустро-угарску,албанску,жабарску итд исл итр) или на неку конкретно.

Поред тога,треба истаћи да сукоб који је довео до Божићне побуне у Црној Гори,иза које (готово је то непотребно нагласити) директно стоји Краљевина Италија са својим јасним претензијама на источни Јадран,није био да ли Црна Гора и Србија треба да се уједине,већ на који начин,због чега је било бесмислено тврдити да се неко залагао за обнову краљевине Црне Горе. Црни Бомбардер!!! (†) 09:45, 6. јул 2011. (CEST)

Istorija

Ljudi skontajte da sada ne mozemo da nadjemo o Srbiji nesto a ne o Jugoslaviji... :/ jbg takvo je vreme a i svest ljudi...®--93.87.224.155 (разговор) 19:40, 18. април 2012. (CEST)

Привреда

Линк за светску економску кризу и последице у КРаљевини Југославији. [3] , [4] --Алекс (разговор) 16:15, 18. јул 2012. (CEST)

Химна?

Е,ево од мене једно питање: зар химна краљевине није била Боже правде? први пут чујем за химну коју сте горе навели! свугде ће те наћи да је химна била Боже правде,али је то била мешавимаБоже правде,Лијепа наша домовино и Напреј застава славе. Промените ову горе наведену глупост!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Православац (разговор • доприноси)

Неутралност?

Може ли неко да неутралише делове чланка о новонасталој ситуацији у Црној Гори и на Косову и Метохији? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.56.7 (разговор • доприноси) | 14:40, 13. јул 2013.‎

Шта рећи

Штета, али немам утисак да чланак у овом облику може да буде користан.--Тајга (разговор) 22:28, 7. јул 2013. (CEST)

Премештање садржаја

На крају ћете, претпостављам, пренети читав садржај у чланак Историја Краљевине Југославије, а овде оставити само кутијицу са најосновнијим подацима. Краљевина Југославија не постоји данас. Она је, према томе, део историје.--Нимча (разговор) 16:12, 13. новембар 2013. (CET)

Нису само Краљевина Србија и Држава Словена, Хрвата и Срба претходиле Југославији (како стоји у кутијици). Шта је са Црном Гором, шта је са Банатом, Бачком и Барањом? Иако је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи ad hoc скупштина, једнако је заслужна као Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба у стварању Краљевине СХС. То исто важи и за Српско национално вијеће Црне Горе.--Нимча (разговор) 16:21, 13. новембар 2013. (CET)

Пардон, Црногорски одбор за народно уједињење.--Нимча (разговор) 16:27, 13. новембар 2013. (CET)

Што се тиче премјештања садржаја из поднаслова Историја у чланак Историја Краљевине Југославије, вјероватно и сам можеш претпоставити зашто сам то урадио. Вјероватно сам тај дио (поднаслов Историја) сад "прекртако ошишао", али мислим да се то може лако поправити и да је то боље рјешење него да остане онако. Било је превише опширно за један енциклопедијски чланак. Ако мислиш да чланак Историја КЈ не треба да постоји, зашто се онда не буниш за нпр. Историју старог Египта, Историју Византије, Историју СССР-а итд?

Зар Црна Гора и ББиБ нису прогласиле уједињење са Краљевином Србијом прије њеног уједињења са Државом СХС? Ако су у састав Краљевине СХС ушле као дио Краљевине Србије, онда не видим потребу за тим.--Слободни умјетник (разговор) 18:10, 13. новембар 2013. (CET)

Članak Istorija Vizantije predstavlja direktno prekopiran tekst iz Šarl Dilove Istorije Vizantije. To, dakle, nije članak, to je nesrećni plagijat. Njemu je mesto u izvorniku. Nisam ga primetio do sad. Nisam ni primetio istoriju starog Egipta, ali ni taj članak nije ništa srećnije napisan. Samo bespotrebno množite članke pod nejasnim izgovorom.: "vjerovatno i sam možeš pretpostaviti zašto sam to uradio". Ja Narodno vijeće u Zagrebu, Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu, Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje doživljavam kao ravnopravne subjekte (faktore) u stvaranju Jugoslavije, isto kao što neki doživljavaju Srem pod NDH okupacijom, Bačku i Baranju pod mađarskom okupacijom kao naslednike Dunavske banovine.--Нимча (разговор) 23:11, 13. новембар 2013. (CET)

И ја сам примјетио да има доста чланака чији су дијелови текста једноставно преписани, али не бих сад о томе да не ширимо тему..

Што се тиче "изговора", у другој реченици послије те (цитиране) написао сам конкретан разлог премјештања. Не може један енциклопедијски чланак да има хиљаду страница. Немам ништа против тога да се чланци о историјама бивших држава избришу, али мислим да овај (Историја КЈ) треба да остане ту бар привремено, тј. док се у чланку КЈ не напише неки сажетији текст у поднаслову Историја, јер је онај стари био преопширан и имао је превише поднаслова, а овај садашњи је прекратак.

Када је ријеч о кутијицама, тј. о државама и покрајинама претходницама и насљедницама, стварно више немам воље да се натежем око тога на сваком чланку појединачно. Како сада ствари стоје, то питање је тотално недефинисано и изгледа да то свако може да доживљава и тумачи како хоће. Мислим да то под хитно треба дефинисати или на тргу или на страницама за разговор о тим шаблонима. За овај конкретан случај сам већ рекао шта мислим и поновићу још једном: Ако је КСХС настало уједињењем двије државе, тј. ДСХС и КС (у чијем саставу су већ биле ЦГ и ББиБ), онда мислим да је сувишно наводити ЦГ и ББиБ у шаблону као (државе) претходнице КСХС. Толико од мене на тему (држава) претходница у овом чланку.--Слободни умјетник (разговор) 15:42, 14. новембар 2013. (CET)

Isto tako, ne može Vikipedija imati gomilu stranica, koje dele jedan te isti sadržaj. Taj članak, siguran sam, ostaće večno. Niko ne želi da se uhvati u koštac sa toliko zahtevnom temom. Svi bi hteli da budu teoretičari. Za tebe su, izgleda, suvišne CG I BBiB u šablonu, makar i kao kvazidržave, a nisu ti suvišne razne naslednice Dunavske banovine (Mađarska okupacija Bačke i Baranje, NDH okupacija Srema). Hm, zanimljivo. Uzgred budi rečeno, ko kaže da je KSHS nastala ujedinjenjem dve države? Država SHS nije bila međunarodno priznata. Na Versajskoj mirovnoj konferenciji, koliko ja znam, nije bila zastupljena nikakva Kraljevina SHS, nego Kraljevina Srbija. Veličanje uloge Države SHS na uštrb Crne Gore, koja je daleko više iskrvarila za narodnu stvar, za mene je negiranje uloge crnogorskih Srba u stvaranju Kraljevine SHS.--Нимча (разговор) 16:59, 14. новембар 2013. (CET)

Људи јел можемо ово да решимо ПЛИЗЗЗЗ?

Дакле, латио сам се посла писања делова овог чланка....неке допуњујем, неке додајем наново....надам се да ћемо га једном направити за сјајан.......елем, приметио сам да је чланак поприлично исецкан разним преусмерењима за даље чланке, што наравно није ништа неуобичајено, али у овом случају поприлично прави конфузију, и нервира (бар малкице, мене лично)...почео сам да пишем о управној подели државе и стварно немам појма где шта да уписујем и да мерим на кило колико иде у посебан чланак, колико у овај начелни, иако су ствари од велике важности за овај начелни чланак о држави....мој предлог је да се садржаји из ових посебних чланака пребаце на овај главни, јер је сав њихов садржај релевантан овде...ствар је стварно конфузна и ае више да је решимо да направимо врхунски чланак....--Иван92_VA (разговор) 04:28, 15. новембар 2013. (CET)

А да нема мало превише поднаслова? За сваких неколико (ријетко кад више од 5) реченица правиш посебан поднаслов, тако сигурно неће постати сјајан. Гледај брате да овај чланак личи на друге чланке о бившим државама из новије историје! Ја нигдје у таквим чланцима нисам видио поднаслов Правна квалификација државе, а поготово не подијељен на још 6 под-поднаслова.--Слободни умјетник (разговор) 10:10, 15. новембар 2013. (CET)

Ево доброг примјера како треба да изгледа чланак о једној бившој држави из новије историје: [5].--Слободни умјетник (разговор) 10:36, 15. новембар 2013. (CET)

Ovaj deo o pravnoj kvalifikaciji je ekstremno važan jel se bavi o pravnim konsekvencama ( pitanjem porekla države)...a kako države čini pravo, to je ključno....ipak stvar nije toliko uobičajena....evo primera npr: https://de.wikipedia.org/wiki/DDR#Historisch-politologische_Einordnung ....istorijsko-politikološko određenje Istočne Nemačke....takođe primeri pravnog položaja nemačke između 1945 i 1949....stvar je komplikovana zato mora diferencirano da se posmatra--Иван92_VA (разговор) 11:20, 15. новембар 2013. (CET)

Не кажем да је тај дио сувишан у чланку, већ да не би требало да има толико поднаслова и под-поднаслова, а треба водити рачуна и да не буде превише опширан. Не смијемо заборавити да је ово само енциклопедијски чланак о КЈ, а не докторат на тему правног положаја КЈ.--Слободни умјетник (разговор) 14:00, 15. новембар 2013. (CET)

WTF

Zašto si izbrisao ove podnaslove i ubaciuješ delove članka u delove koji ne trebaju da stoje zajedno??? WTF....ja ovo vraćam odmah!--Иван92_VA (разговор) 23:50, 21. новембар 2013. (CET)

Ајд полако. Да видимо у чему је проблем. Не кажем да је сада чланак савршен, али је много много уреднији него што је био. Стварно сам се потрудио да га доведем у ред. Боље је да разговарамо и расправљамо овдје мјесецима, него да ратујемо измјенама, а вјеруј ми да ми није свеједно послије силног труда који сам уложио. Једноставно је било превише поднаслова, као што сам рекао. Погледај мало како изгледају сјајни чланци, на њих треба да се угледамо.--Слободни умјетник (разговор) 23:58, 21. новембар 2013. (CET)

I ja sam se potrudio da ga dovedem u red itekako...i još nastavljam sa tim, iz vrhunske literature da ga doređujem....Ti kažeš da je bilo previše podnaslova i da to nije po tvom estetičkom ukusu izgleda članka i odmah si to promenio, a što je najgore promenio si kako ne treba....ovakvi pod naslovi su, prema mom mišljenju, skroz ok i ništa im ne fali...tačno su postavljeni tamo gde treba i označavaju ono što treba....uostalom nije džaba unesena funkcija različitih podnaslova na vikipediji, baš iz razloga da se diferencirano razluči i odredi gde šta ide...--Иван92_VA (разговор) 00:03, 22. новембар 2013. (CET)

И ја сам користио врхунску литературу. Шта сам промијенио како не треба?--Слободни умјетник (разговор) 00:07, 22. новембар 2013. (CET)

О каквим научним неистинама говориш? Упорно ревертујеш, а још ниси рекао шта је спорно. Ја сам рекао да твоја верзија има превише поднаслова, што чланак чини непрегледним и зато сам направио измјене. --Слободни умјетник (разговор) 00:11, 22. новембар 2013. (CET)

У којем си то сјајном чланку видио поднаслов "Закључак"?--Слободни умјетник (разговор) 00:14, 22. новембар 2013. (CET) Нисам ништа у тексту мијењао, само сам избацио сувишне поднаслове, да знаш.--Слободни умјетник (разговор) 00:16, 22. новембар 2013. (CET)

Pod jedan, šta fali podeli koju sam ja izneo???????...ona je naučna, zasnovana na ustavima i diktaturi po kojima je došlo do podele zemlje...i tako treba i da ostane.....

pod 2, podnaslovi su tačno iskorišteni da se diferenciraano razgraniči o temi pisanja....i to je sve jasno kao suza, za šta je podnaslov veliki župan, banovinski odbor...itd itd....to što to estetički tebi ne odgovara to je nešto drugo...

Pod 3...uneo si podnaslove koji opasno pojednostavljuju tematiku, što nije prihvatljivo....prvo zemlja nije podeljena samo na oblasti, a kasnije banovine...nego i na druge teritorijalne celine koje su lepo navedene dole u podnaslovima i koje si ti izbrisao ( i unifikovao), zato je ova podela koju sam ja uneo, koja se oslanja na pravne i političke akte NAJTAČNIJA i naučno najkorektnija....

Pod 4...ovo iz pravne kvalifikacije, ponovo proizvoljno brišeš kada je čisto napisano....

Gore si mi napisao da ti koristiš stručnu literaturu....ali očigledno se to odnosi na delove članka koje si ti uređivao, a ne na one koje sam ja uređivao, i onda sa kojim pravom brišeš, bar bez prvobitnog konsultovanja....poptuno bezobzirno...i evo ti u kakvu si nas sad situaciju doveo....--Иван92_VA (разговор) 00:19, 22. новембар 2013. (CET)

Понављам још једном да текст нисам мијењао, већ само поднаслове. Поднаслов бановине се понавља два пута, иако за тим нема никакве потребе, јер се у њиховој суштини ништа није промијенило доношењем новог устава, осим што су постале дио устава. Срезови су постаојали и за вријеме области и за вријеме бановина. Што се тиче под-поднаслова "велики жупан", "бановински одбор" и слично, таквих у овом чланку можемо направити на стотине, а сложићеш се да би то било превише. Ниси ми одговорио на питање у којем сјајном чланку си видио поднаслов "Закључак".--Слободни умјетник (разговор) 00:33, 22. новембар 2013. (CET)

Lepo si napisao, banovine su postale deo ustava....dakle iz položaja nametnutog ukaza kralja, koji nije demokratski ničim legitimiran, postale su deo demokratski legitimisanog poretka zemlje...to je OGROMNA RAZLIKA....da to može lepše da se u naslovu uobliči, sa tim se slažem...al je to deo konsultacije ( inače tu je bio moj rut šablon koji si ti, onako sa strane, sklnio)....

Što se tiče nižih teritorijalnih jedinica uprave...ako čitaš članak, po podeli u po vidovdanskom, postoje i okruzi...po septembarskom nepostoje..( to je jedno)...

pod, 2 funkcija srezova i opština se promenila, novim uređenjem....dakle kad se donosi novi vrhovni, najznačajniji pravni akt u zemlji i nova teritorijalna podela u skladu sa njim, to sve (nove nadležnosti) mora diferencirano da se opiše....

Stavljanjem podnaslova koji si ti ubacio pojednostavljuju se stvari....daje se privid da je samo to razlika u teritorijalnoj organizaciji (koja je nesporivo, naizgled, najočiglednija)...zanemaruju se dalji dole organi koji postoje.... (zamisli da sad Srbiju, u upravnoj podeli, samo napišemo za okruge....a opštine i gradove, i grad Beograd...ko šiša...nedopustivo pojednostavljenje)....(ovime branim da je ova mreža podnaslova, kojima se teritorijalna podela diferencirano obrazlaže iz vrhovnih akata u kojima je uređena, najbolja...te naravno i mogućnost čitaocu da, upoređujući, prati kako se teritorijalna organizacija menjala ( na koji način, i svrhom) promenom u celom političkom sistemu zemlje....))

Poslednje za podnaslove....ne postoje džaba u opcijama za unošenje na vikipediji...i to baš iz ovog razloga upotrebljenog u članku...dakle da se diferencirano navede unutar drugog naslova šta opisiuju....i mislim da je to ovde uspešno odrađeno...pregledno...

...ovo za zaključak...priznajem, malčice je nemušto urađeno, to ću promeniti...i imam već ideju i kako....ali postojanje tog podnaslova se ne dovodi u pitanje....vidi se iz samog dela članka koji se tu opisuje....--Иван92_VA (разговор) 00:59, 22. новембар 2013. (CET)

Окрузи не постоје ни по видовданском уставу. Они се само помињу у њему јер су постојали прије његовог доношења и у уставу се само објашњава како их треба укинути. Имаш лијепо чланке "Админстративне поделе Југославије", "Области КЈ", "Бановине КЈ", "Видовдански устав", "Септембарски устав". Ти чланци управо и служе за то да се овдје не би превише детаљисало, јер за чланак о Краљевини Југославији ти детаљи нису толико битни. Тамо, брате, штанцај те поднаслове до миле воље..--Слободни умјетник (разговор) 01:18, 22. новембар 2013. (CET)

Jel ti misliš da se u vrhovni pravni akt neke zemlje turaju kojekakve gluposti, čisto iz nečijeg hira...posebno ako se ovaj donosi na demokratski način....da malo poznaješ tematiku ne bi tako govorio....uređenje po vidovdanskom ustavu je stvarano kao trajno, zato što je njemu prthodila ustavnotvorna skupština u kojoj se sve ovo diskutovalo ( btw...iz tog razloga su i pre ustava postojale ove gore u čl. pomenute pokrajine)...( inače koristim literaturu profesora ustavnog prava na pravnom fakultetu beogradskog univerziteta...)

Očigledno da si se ti samoproglasio za vrhovnog arbitra pa ovde po svojoj volji određuješ šta je bitno a šta nije, šta sme a šta ne sme u članak....simpatično....već ti je neko u razgovoru gore upućivao na previše seckanje ovog članka na kojekakve deliće i parčiće... smatram da ovakva podela treba da ostane...i nepada mi napamet da naučne činjenice štelujem po nekakvom tvom ukusu i nekakvim kvazi formulacijama....uosalom iznećemo zajednici da pogleda i odluči....--Иван92_VA (разговор) 01:31, 22. новембар 2013. (CET)

Једва чекам ту одлуку. Садржај тог текста, који си углавном копирао из рада тог професора, нити оспоравам, нити ми то пада на памет. Ако се некоме уопште да читати ово, схватиће већ да само тролујеш без икакве жеље да ријешимо спор. --Слободни умјетник (разговор) 01:49, 22. новембар 2013. (CET)

I ja je čekam....a naravno, ja torlujem....da te malo podestim, prvo si na svoju ruku promenio članak, bez kosnultovanja, onda nisi izneo nikakve dokaze za ono što tvrdiš, nego da ti se , eto, mnogo podnaslova ne sviđa....i naposletku prebacuješ meni da ne zelim da rešim spor...a ja se ubio pisajući zašto to što ti uporno radiš nije prihvatljivo ( još sam gore u diskusiji izneo mogućnost kompromisa u određenim delovima koje si ti napomenuo)....osvrni se malo na admin tablu...vidi šta ti je tamo neko poručio, pa razmisli....--Иван92_VA (разговор) 01:59, 22. новембар 2013. (CET)

Управна подела

Одвојићемо овако, пошто је сада само овај дио чланка споран. Не знам зашто је то битно ко је први почео, али си то у сваком случају ти. Овај дио чланка је био нормалан док ти ниси направио ову [6] и наредних неколико измјена. Оставио сам те твоје безбројне поднаслове неко вријеме јер си ставио шаблон РУТ, иако сам овдје на разговору већ био написао да има превише поднаслова. Пошто ниси правио никакве измјене 6 дана, онда сам шаблон наравно уклонио и вратио поднаслове у нормално стање.--Слободни умјетник (разговор) 09:37, 22. новембар 2013. (CET)

Људи, чита ли ово ико? У поднаслову "Подела према септембарском уставу" у првој реченици пише: "Устав од 1931. задржао је административно-територијалну поделу земље предвиђену Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929." Значи направљен је поднаслов за нову подјелу, а у првој реченици пише да је подјела остала иста!? (Да не причам о томе што је та реченица, као и скоро све које је Иван убацио у овај чланак, копирана из рада проф. др Милана Јовановића: ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ СРБИЈЕ, који се може наћи на интернету)--Слободни умјетник (разговор) 10:07, 22. новембар 2013. (CET)

Ne može ovako....opasno se pojednostavljuju stvari....vraćam na ono kako je bilo...( literaturu koju navodim u članku se koristi za spremanje ispita i kolikvijuma na faksu -FPN, ovaj lik što ga ti navodiš je samo pripremio literatutu za predmet, nije on autor)--Иван92_VA (разговор) 11:07, 22. новембар 2013. (CET)

Ponavlajm svoje stanovšte da si se ti proglasio za vrhovnog arbitra, koji sad ovde proglašava šta je noramalno stanje a šta nije i kako ovde šta treba da izgleda....takođe je i očigledno kad se gleda u istoriju izmena da si ti u celom članku, presipao iz šupljeg u prazno, otvarao neke nove podčlanke, spajao ove i one...a da pritom nijedna tvoja izemna nije u suštinskom smislu obogatila ovaj članak novim informacijama ( osim ovo za demografiju)...i sada se našao još bezobrazan da opstruira rad nas što iole želimo da napišemo nešto ovde....dok ja nisam uzeo da napišem ovaj deo o upravnoj podeli i nije bilo mnogo čega napisanog u tome delu....--Иван92_VA (разговор) 11:15, 22. новембар 2013. (CET)

Oko ove primedbe koju si naveo gore, sam se već sinoć izjasnio i rekao da postoji mogućnost da se taj deo u podnaslovu drugačije uobliči, i + sam ti naveo gore što i kako (kostur podele u podnaslovima, ostaje naravno sličan)...ali očigledno da ti ne čitaš šta ja ovde iznosim, nego te interesuje provođenje sopstvenog hira...to ovde ne prolazi--Иван92_VA (разговор) 11:33, 22. новембар 2013. (CET)

ОК, ајде да пробамо једно по једно. Поднаслов "Подела према септембарском уставу" је сувишан, јер је тај устав задржао ранију административно-територијалну поделу земље, што у тексту лијепо пише. Сад ћу покушати да поправим само тај дио, а ти немој враћати, већ напиши овдје шта није добро у мојој измјени.--Слободни умјетник (разговор) 16:15, 22. новембар 2013. (CET)

nemoj pokušavati da išta „popravljaš“, nego prvo iznesi svoj predlog ovde kako si zamslio da urediš umesto ternutnog....--Иван92_VA (разговор) 16:58, 22. новембар 2013. (CET)

Да ли се слажеш да бришемо поднаслов "Подела према септембарском уставу"?--Слободни умјетник (разговор) 17:04, 22. новембар 2013. (CET)

Slažem se da ova podela za vreme diktature i za vreme novog ustava može da se spoji u jedan podnaslov....ali msilim da ovo rešenje koje si postavio nije to....odlučujući su pravni akti ( kao u iznad podnaslovu), a ne godina donošenja....moj predlog je “Подела за време диктатуре те новим Септембарским уставом” ili neko slično ovom ( priznajem da je ovo malo podugačko, al jbg* ;( )...tačnije je...tekst mogu ja da prekombinujem u skladu sa podnaslovima...tj. ovaj novi redosled teksta koji je nastao spajanjem....imaš neki bolji predlog?--Иван92_VA (разговор) 17:33, 22. новембар 2013. (CET)

tj. jel se slažeš sa ovakvim podnaslovom?--Иван92_VA (разговор) 17:35, 22. новембар 2013. (CET)

Мислим да је "моје" рјешење са годином практичније, јер је краће, али немам ништа ни против твог приједлога. Промијени то тако како си замислио па да расправљамо даље шта је спорно.--Слободни умјетник (разговор) 17:39, 22. новембар 2013. (CET)

Promenio sam....sekst unutar ću kasnije prilagoditi novom podnaslovu ( tekst nije sporan?)....šta je dalje po tebi sporno?--Иван92_VA (разговор) 17:47, 22. новембар 2013. (CET)

Напредујемо, хвала богу. Компликовано ми је да објашњавам, па ћу покушати сада да урадим једну измјену са којом мислим да ће обје стране бити подједнако (не)задовољне. Ако будеш имао примједби, ти их напиши овдје, па ћемо их разбистрити. Наравно, све ћу образложити ако буде потребно.--Слободни умјетник (разговор) 18:04, 22. новембар 2013. (CET)

Избрисао сам само поднаслове четвртог нивоа. Они су углавном ОК, али то треба да буду наслови у чланцима "Области КЈ" и "Бановине КЈ". Покрајине нећу дирати и трећи ниво нећу дирати. Надам се да је то прихватљив компромис. Може?--Слободни умјетник (разговор) 18:12, 22. новембар 2013. (CET)

Без да улазим шта сад треба селити на неке друге чланке, а шта не...нека та дискусија остане када се овај чланак евентуално буде нашао на неком гласању за сјајни или добар....у начелу прихватам овај твој потез, али са малом модификацијом, која се не тиче поднаслова....погледај, па изнеси мишљење...--Иван92_VA (разговор) 18:40, 22. новембар 2013. (CET)

Па прије ће бити да га не прихваташ уопште, ако је судити по томе како си га модификао.--Слободни умјетник (разговор) 19:02, 22. новембар 2013. (CET)

Поднаслов четвртог нивоа "Територијала подела" је свакако вишак (чак и овако "модификован"), јер "Управна подела" у овом чланку значи управо управно-територијалну или административно-територијалну подјелу. Набрајање области се може пребацити испред обласне скупштине и обласног одбора.--Слободни умјетник (разговор) 19:08, 22. новембар 2013. (CET)

Може ли овако?--Слободни умјетник (разговор) 19:13, 22. новембар 2013. (CET)

Слажем се са тим да тај наслов може да се преименује...у типа, контертна подела, области у појединостима...чак је можда и боље да се уради како си ти рекао, и да се стави изнад појединачних органа, уз наравно преформулисање реченице ( са тиме се слажем)....ово што се тиче поднаслова, ту се не слажем....сложио сам се са тобом да се избришу поднаслови 4ог нивоа, и то је уреду...таблица на почетку чланка није више оптерећена и ствари су постале прегледније....али се не слажем са тиме да се ови сада квази поднасловчићи потпуно избришу јер тачно стоје уз оно што означавају, без њих ставри би биле непрегледне и неразумљиве....не капирам зашто те сада буне....нити видим да уопште у естетском смислу оптерећују чланак, како су чинили то они поднаслови 4ог нивоа....--Иван92_VA (разговор) 19:26, 22. новембар 2013. (CET)

Може!...--Иван92_VA (разговор) 19:26, 22. новембар 2013. (CET)

Копипејст

Избацио сам делове који су дословно пренесени из Ратко Марковић, Уставно право и политичке институције, ИПД Јустинијан, Београд, 2006.--Владимир Нимчевић (разговор) 01:44, 20. фебруар 2015. (CET)

Коначно! Хвала богу да се неко и тог сјетио. Писао сам о томе и овдје и на администраторској табли, али узалуд.--Слободни умјетник (разговор) 09:17, 20. фебруар 2015. (CET)

Напомене поред имена државе

Може ли ова "потреба" да се објасни овдје на страни за разговор?--Слободни умјетник (разговор) 09:40, 28. јануар 2016. (CET)

То је непотребно. Исти корисник је у још неким чланцима стављао непотребне напомене. Па и нетачне, произвољне, као у шаблону у чланку Босна и Херцеговина. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:34, 28. јануар 2016. (CET) с. р.

Који су аргументи за „непотребно” и како могу два или пет корисника одлучити шта је потребно а шта не потребно? Пре враћања води се расправа, а ако се не постигне концензус гласање, а не да се на основу нечије (било моје било нечије друге) воље ишта брише... — Обсусер✉ 19:36, 28. јануар 2016. (CET)

Не, него се прво чланак врати на стабилну верзију, па се онда води расправа о спорним измјенама. Још увијек чекам објашњење зашто је ово неопходно.--Слободни умјетник (разговор) 20:06, 28. јануар 2016. (CET)

Glavni grad

London nije nikada bio glavni grad Kraljevine Jugoslavije...glavnim gradom *se postaje* proklamacijom, zakonom o glavnom gradu, ustavnom normom...ne fizičkim bitisanjem nekog državnog organa u njemu...to se zove vlada u egzilu ili kako već...Poljska vlada izbegla posle 1939 je do 1989 bitisala u Londonu (za razliku od Jug gde je postojao sporazum Tito-Šubašić, ona je bila nosilac pravne sukcesivnosti poljske države..da bi je predala prvim demokratskim izborom 1989)..premda je zasedala u Londonu, on nikada nije bio gl. grad Poljske ( čak ni *duplo* gledajući slične primere u svetu (Kina-Tajvan)...dakle gl. gradom se postaje, ozvaničuje zakonom, ustavom...sedištem drž organa NE..--ANTI_PRO92 (разговор) 15:34, 4. фебруар 2016. (CET)

Иначе, ове накарадне напомене које корисник Обсусер поставља су пуне произвољних квалификација. Не само у овом чланку већ у још неким. Офрље се нешто пише, по личном сазнању или чувењу, често и правно и фактички нетачно. То је доста неозбиљно за енциклопедију и стога све додате напомене у шаблону треба брисати. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:50, 4. фебруар 2016. (CET) с. р.

То је писало и сада пише на енглеској Википедији и нису моји ставови. Могу тамо питати ако желите зашто су ставили да је био (вероватно јер је влада била у егзилу). Сада стоји само Београд, а напомене нису ту онако безвезе већ да појасне укратко о чему је реч, поготово када се наводио и Лондон па опет Београд што је збуњујуће.

Покренуо сам и тамо питање да сазнамо више па да се исправи и на енглеској када је погрешно. — Обсусер✉ 00:24, 5. фебруар 2016. (CET)

Не може се нешто образлагати са главним аргументом „да је тако и на енглеској википедији“. То може бити само помоћни, споредни аргумент. Свака википедија је самостална заједница и баш нас брига шта је одлучила енглеска заједница у вези са неким чланком. А камоли да нам „Енглез“ соли памет о „нашој“ Краљевини Југославији. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:51, 5. фебруар 2016. (CET) с. р.

Википедија јесте самостална, али не може одступати од других у толикој мери или уопште (зависно од случаја). Идеална поставка је да када промениш језик добијеш апсолутно исти садржај, само преведен (слике на истом месту, све слике исте итд.). Откуд разлике онда? Неко очито лаже ако „једна” историја прича једно, „друга” друго, „трећа” треће, а у стварности је само једна историја. Чијој нашој? Ово је језички пројекат, а ми смо Википедијанци. Не видим како Југославија припада српском језику и Википедијанцима?! — Обсусер✉ 02:41, 5. фебруар 2016. (CET)

Ако је Лондон био главни град Југославије током Другог светског рата, онда је Крф био српска територија током Првог светског рата.--Владимир Нимчевић (разговор) 01:59, 5. фебруар 2016. (CET)

Нисам историчар и уопште се не разумем у историју. [Сада ће неко рећи како ћеш уређивати о историји ако се не разумеш у историју, а ја одговорити да на Википедији може свако уређивати све пружајући референце, а да нико не може (не би требало да може) да пише шта жели јер је у стању развући историјски трактат потпуно небитан за Википедију тврдећи како је он историчар хеј, као са сигурношћу каже да је историчар и да има веће право од другог уредника; властита мишљења о садржају се не пикају већ само се пикају мишљења о методама поштовања правила (зато и служе СЗР, а не за изражавање властитих ставова и шоу-оф знања).] — Обсусер✉ 02:41, 5. фебруар 2016. (CET)

Бајдвеј, то што је влада била у Лондону, не значи, а поготово из њене визуре не, да је устав престао да важи..из простог разлога јер је управо тај устав био главни гарант њене политичке позиције као *владе (у егзилу)* (унутарлегитимацијски/уставно правно)...а тај исти устав је све време експлицитно наводио који је гл. град Краљевине...дакле, док год говоримо о чланку Краљевина Југославија и специфично о овој држави, питање гл. града је непобитна тема..такође и за време другог светског рата...у чланцима о политичким ентитетима/државама који су настали на њеној територији током рата, тамо у тим чланцима да се уноси (од Вардара до Триглава, са свим успутним станицама)..ал овде је то бесмислица...паметније да се референцира тврдња о гл граду (Београду) одг. чланом из Устава...

Никакве напомене или референце и не треба да стоје у шаблону. Проблем је настао што се шаблон беспотребно попунио неким паушалним тврдњама. Еј! Проблематика владе у егзилу се образлаже у чланку, у историјату Другог свјетског рата, какав црни шаблон?! --Жељко Тодоровић (разговор) 15:33, 5. фебруар 2016. (CET) с. р.

Ne vidim razlog zašto bi u onoj napomeni vezanoj za jezik, stajalo kako se to prevodi na engleski?..Kakve to ima veze sa člankom i sa tim jezikom...pa nije se na engleskom standardizovao taj jezik...takođe, očigledno nam fali članak o tom standardu srpsko-hrvatsko-slovenački...ono dole objašnjenje u napomeni, zbunjuje, nije odgovorajauće...postoji razlog zašto je taj jezik trodelni, tj. zašto je tako nazvan, iako je kasnije, ali kasnije slovenački izbačen...objašnjenje zvuči kao nakdadno čitanje iz sasvim druge istorijske vizure..--ANTI_PRO92 (разговор) 04:35, 8. фебруар 2016. (CET)