Разговор:Михаило Обреновић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Називи

Netacna je tvrdnja da je stariji brat Kneza Mihaila Obrenovica bio Milan I Obrenovic. Taj, nazalost kratko vladajuci, srpski knez je bio stariji sin Kneza Milosa (Knez Mihailo je bio mladji sin Kneza Milosa) i u istoriografiji je nosio titulu Knez Milan II Obrenovic. (Knez Milos je zvanicno bio Knez Milos I Obrenovic a Knez Mihailo je zvanicno bio Knez Mihailo III Obrenovic). Zvanican naziv sledeceg vladara iz loze Obrenovica (ali ne direktnog Milosevog potomka vec potomaka Milosevog brata Jevrema) je bio prvo Knez Milan IV Obrenovic. Ista osoba , dakle Knez Milan IV Obrenovic (znaci da je bio cetvrti vladar iz dinastije Obrenovic sa titulom kneza) je kasnije (tacnije 1882.) postao prvi kralj iz dinastije Obrenovica pod nazivom Kralj Milan I.Njegov naslednik je Kralj Aleksandar I Obrenovic s kojim se i zavrsava dinastija Obrenovica.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.30.143.63 (разговор • доприноси) | 13:43, 5. септембар 2009.

• Прецизније речено, број је ишао иза презимена, на пример Михаило Обреновић III. --Ђорђе Стакић (р) 19:07, 5. јануар 2010. (CET)

Михаилов гроб

Ставио сам {{чињеница}} на реченицу: Кнез Михаило је сахрањен на тадашњем гробљу код цркве светог Марка, јер бих волео видети извор за ту тврдњу. Према књизи „Записи старог Београђанина“ Косте Христића (1852-1927), кнез Михаило је одмах сахрањен у Саборној цркви, у гробници кнеза Милоша, а није ту касније пренет. --Ђорђе Стакић (р) 19:07, 5. јануар 2010. (CET)

Датуми

Рекао бих да се у чланку мешају датуми по старом и новом календару. -- Bojan  Razgovor  22:10, 4. април 2015. (CEST)

Ubistvo i suđenje

Prvo, oko ubistva, i ovde pišete o nekim kočijama i atentatorima koji su prišli kočijama te o Svetozaru Garašaninu koji je pao sa nekog konja!!!

Imate veliki broj opisa atentata u delima savremenika, dohvatite se knjiga, fizičkih primeraka knjiga objavljenih u XIX i XX veku i pročitajte a manite se nekih nazovi izvora sa interenta, internet je lepa stvar ali je problem što je većina prihvata nekritički ili da pojednostavim, jednu neistinu neko negde postuje, drugi je prepiše pa potom treći i onda to postane neka "istina" i "činjenica"! On je ubijen dok su bili u šetnji Topčiderom, peške.

Na kraju krajeva, korisnici wikipedie iz Beograda, a i ostali kada navrate, neka nađu vremena da prošetaju po Košutnjaku pa odozdo, od Rakovice kad priđu, iz rupe, umesto da produže uzbrdo putem neka skrenu levo kroz šumu, posle par stotina metara poljskom stazom naićiće na ograđeno mesto ubistva kneza Mihaila.

Dalje, govorite o nekom skrivanju dokumenta sa saslušanja a u tekstu spominjete i suđenje. Nikakvog skrivanja i tajni nije bilo, tadašnja štampa je detaljno pratila suđenje a po okončanju suđenja, 1868 izdat je zbornik "Sud ubicama Kneza Mihaila" i dva toma gde su objavljene i stenogramske beleške toka suđenja. Navedena knjiga je i kasnije izdavana kao reprint prvog izdanja i jedno izdanje posedujem ali nije problem ga ni sada fizički naći a i dostupno je i u PDF formatu na internetu pa koga interesuje može da potraži.

62.193.155.244 (разговор) 21:56, 26. октобар 2015. (CET)

O čemu sam gore govorio, neko negde na internetu nešto napiše a potom to neko iskopira i to je onda istorijski "tačno" i to su "činjenice". Istovetan tekst, od reči do reči... http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-knez-mihailo-obrenovic-t21631.html

62.193.155.244 (разговор) 22:32, 26. октобар 2015. (CET)

Posle vise od cetiri meseca i dalje u clanku stoje one netacne informacije o nacinu kako je ubistvo izvrseno kao i o tome da su "Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Пресуда је била — смрт. Завереници су стрељани у поноћ на Карабурми" te "Због поверљивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт Љубе Радовановића, влада је сакрила документа са салушања и узроке атентата. Јавности је само речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су кажњени смрћу"...

Evo link u prilogu ga knjizi koju sam spominjao pre nekoliko meseci i koju je ocito bilo strahovito tesko autoru clanka naci pa da konacno jednom ispravi neistine iznesene u clanku.

https://archive.org/stream/KnezMihailo1/knez%20mihailo%201#page/n7/mode/2up

Obratite paznju prvo na godinu izdanja, 1868 godina, odmah posle atentata i sudjenja jer je vladalo veliko interesovanje u Srbiji i to nije bila stvar koja se mogla tajiti, ponajmanje je narodu sve saopsteno na nacin koji je u clanku naveden.

Onda obratite paznju da datume sa sudjenja. Sudjenje jeste bilo brzo obavljeno ali daleko od toga da se nesto preko noci radilo, ponajmanje da je policija sama odradjivala.

Dalje, pazljivo procitajte stranu 6, od drugog pasusa nadalje, opis pred sam atentat,

"... S ovom rodbinom svojom uputi se pravo k obicnom mestu, gde ga zlikovci ocekivahu, ne imajuci u pratnji svojoj nikog vise do adjutanta jednog g. kapetana Svetozara Garasanina i jednog posluzitelja Mitu Timarcevica. Knez izadje napred sa gdjicom Katarinom. Malo za njima isla je gdja Anka, za ovom na dvaestinu koraka g-dja Tomanija koju zbog starosti njene vodjase pod ruku adjutant g. Garasanin. A posluzitelj Mita bese iza njih zaostao jos za desetinu koraka."

Gde se ovde spominju ikakve kocije, i sa kog je to konja Garasanin pao u nesvset?

Dalje, ide sam opis atentata, pri cemu se verzija iz clanka bitno razlikuje.

Ako ste vec opisivali sam cin atentata, cemu onda "pesnicka sloboda" jer ovo ne pretenduje da bude prozno delo vec jedna enciklopedijska odrednica.

" Лакеј који је возио кочију је преклињао браћу да не чине лудост.", "Кнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза за време пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се", "Катарина је покушала да се наслони на кнеза и да не да Радовановићу да пуца", " Његов брат Павле Радовановић је био с њим за време атентата" itd, itd...

Procitajte, sve je lepo do tancina opisano... i obdukcioni nalaz Kneza Mihaila, sa 4 hica je pogodjen a potom vise puta uboden nozem od strane Koste Radovanovica i da Pavle Radovanovic nije bio prisutan prilikom atentata itd, itd...

U cemu je problem isparaviti clanak sabrazno utvrdjenim i nespornim cinjenicama umesto sto se traze izvori za netacnosti?

109.245.116.82 (разговор) 22:01, 3. март 2016. (CET)

mihailo obrenovic

stvarno je dobro uradeno. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.79.16.114 (разговор • доприноси) | 13:24, 21. март 2012.

Прилике у Србији или Михајло Обреновић

Завређује Кнез Михајло текст у којем ће бити написано мало више о њему. Не шта је радило и зашто завереништво њему иза леђа. Имам утисак читајући овај текст да Кнез Михајло можда не заслужује ону улицу и споменик у сред Престонице!

Закон је највиша воља у Србији

Wikiped (разговор)

Atentat u Košutnjaku

Prvo, oko ubistva, i ovde pišete o nekim kočijama i atentatorima koji su prišli kočijama te o Svetozaru Garašaninu koji je pao sa nekog konja!

Imate veliki broj opisa atentata u delima savremenika, dohvatite se knjiga, fizičkih primeraka knjiga objavljenih u XIX i XX veku i pročitajte a manite se nekih nazovi izvora sa interenta, internet je lepa stvar ali je problem što je većina prihvata nekritički ili da pojednostavim, jednu neistinu neko negde postuje, drugi je prepiše pa potom treći i onda to postane neka "istina" i "činjenica"! On je ubijen dok su bili u šetnji Topčiderom, peške.

Na kraju krajeva, korisnici wikipedie iz Beograda, a i ostali kada navrate, neka nađu vremena da prošetaju po Košutnjaku pa odozdo, od Rakovice kad priđu, iz rupe, umesto da produže uzbrdo putem neka skrenu levo kroz šumu, posle par stotina metara poljskom stazom naićiće na ograđeno mesto ubistva kneza Mihaila.

Obratite pažnju. "poljskom stazom" koja je iste širine i sada kao što je i bila tada pa zamislite količka bi to mala kočijica bila da se provuče tamo?!

Dalje, govorite o nekom skrivanju dokumenta sa saslušanja a u tekstu spominjete i suđenje. Nikakvog skrivanja i tajni nije bilo, tadašnja štampa je detaljno pratila suđenje a po okončanju suđenja, 1868 izdat je zbornik "Sud ubicama Kneza Mihaila" i dva toma gde su objavljene i stenogramske beleške toka suđenja. Navedena knjiga je i kasnije izdavana kao reprint prvog izdanja i jedno izdanje posedujem ali nije problem ga ni sada fizički naći a i dostupno je i u PDF formatu na internetu pa koga interesuje može da potraži.

O čemu sam gore govorio, neko negde na internetu nešto napiše a potom to neko iskopira i to je onda istorijski "tačno" i to su "činjenice". Istovetan tekst, od reči do reči... http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-knez-mihailo-obrenovic-t21631.html

Što je najgore, i posle skoro dve godine dalje u clanku stoje one netacne informacije o nacinu kako je ubistvo izvrseno kao i o tome da su "Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Пресуда је била — смрт. Завереници су стрељани у поноћ на Карабурми" te "Због поверљивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт Љубе Радовановића, влада је сакрила документа са салушања и узроке атентата. Јавности је само речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су кажњени смрћу"...

Evo link u prilogu ga knjizi i koju je ocito bilo strahovito tesko autoru clanka naci a još teže bar u PDF formatu pročitati pa da konacno jednom ispravi neistine iznesene u clanku.

https://archive.org/stream/KnezMihailo1/knez%20mihailo%201#page/n7/mode/2up

Obratite paznju prvo na godinu izdanja, 1868 godina, odmah posle atentata i sudjenja jer je vladalo veliko interesovanje u Srbiji i to nije bila stvar koja se mogla tajiti, ponajmanje je narodu sve saopsteno na nacin koji je u clanku naveden.

Onda obratite paznju da datume sa sudjenja. Sudjenje jeste bilo brzo obavljeno ali daleko od toga da se nesto preko noci radilo, ponajmanje da je policija sama odradjivala.

Dalje, pazljivo procitajte stranu 6, od drugog pasusa nadalje, opis pred sam atentat,

"... S ovom rodbinom svojom uputi se pravo k obicnom mestu, gde ga zlikovci ocekivahu, ne imajuci u pratnji svojoj nikog vise do adjutanta jednog g. kapetana Svetozara Garasanina i jednog posluzitelja Mitu Timarcevica. Knez izadje napred sa gdjicom Katarinom. Malo za njima isla je gdja Anka, za ovom na dvaestinu koraka g-dja Tomanija koju zbog starosti njene vodjase pod ruku adjutant g. Garasanin. A posluzitelj Mita bese iza njih zaostao jos za desetinu koraka."

Gde se ovde spominju ikakve kocije, i sa kog je to konja Garasanin pao u nesvest?

Dalje, ide sam opis atentata, pri cemu se verzija iz clanka bitno razlikuje.

Ako ste vec opisivali sam cin atentata, cemu onda "pesnicka sloboda" jer ovo ne pretenduje da bude prozno delo vec jedna enciklopedijska odrednica.

" Лакеј који је возио кочију је преклињао браћу да не чине лудост.", "Кнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза за време пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се", "Катарина је покушала да се наслони на кнеза и да не да Радовановићу да пуца", " Његов брат Павле Радовановић је био с њим за време атентата" itd, itd...

Procitajte, sve je lepo do tancina opisano... i obdukcioni nalaz Kneza Mihaila, sa 4 hica je pogodjen a potom vise puta uboden nozem od strane Koste Radovanovica i da Pavle Radovanovic nije bio prisutan prilikom atentata itd, itd...

U cemu je problem isparaviti clanak sabrazno utvrdjenim i nespornim cinjenicama umesto sto se traze izvori za netacnosti?

109.93.204.5 (разговор) 05:26, 15. јануар 2018. (CET)

• Слободно можете унети измене у чланак наводећи изворе за њих. Није неопходно ни налог да отворите за то. --Ђорђе Стакић (р) 15:00, 28. јануар 2018. (CET)