Разговор:Радован Караџић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Питање

Удружење руских писаца је доделило Радовану Караџићу највећу руску и међународно цењену књижевну награду Михаил Шолохов за 1994. за његов огроман књижевни допринос.

Да ли имаш податке за које дело је добио? Или линк ка неком сајту који то наводи? Да не остане само на твојим речима, него да поткрепимо линком? --Бране Јовановић <~> 21:34, 4. септембар 2006. (CEST)

Тражити ћу и ја сад свуда доказе. Чим ја нешто напишем тражиш доказ, а ово смеће што је сам Чанак о себи писао то је као ОК.

Није, а доказ ћу наћи.--Djuranovic 21:36, 4. септембар 2006. (CEST)

Извини, какав Чанак? Ово је страна за разговор чланка о Радовану Караџићу и причамо о том чланку. Ако имаш примедбу на неки други чланак, молим те да је изнесеш тамо. Хвала. --Бране Јовановић <~> 21:38, 4. септембар 2006. (CEST)

• Мислим да је радован ту награду добио за цјелокупно дјело а не за неку појединачну књигу --Makso 00:02, 24. децембар 2006. (CET)

Враћање

Докази се износе пред судом, тврдње и оцене у новинама. --Бране Јовановић <~> 01:16, 7. септембар 2006. (CEST)

Па што онда враћаш, кад је објашњено и то вашим линковима, које сте сами ставили.--РадованК 01:20, 7. септембар 2006. (CEST)

Шта је објашњено? Молим те појасни? --Бране Јовановић <~> 01:21, 7. септембар 2006. (CEST)

Једни га оптужују. А други дају објашњење да није крив и то доказују на исти начин, као што ови доказују да је крив. Није крив док нема пресуде. Дотад се износи и оптужница и обрана.--РадованК 01:23, 7. септембар 2006. (CEST)

Не на енциклопедији! --Кале 01:24, 7. септембар 2006. (CEST)

Као што сам горе рекао, доказује се пред судом. И одбрана се износи пред судом. Написи у новинама, блоговима, веб сајтовима нису докази, него тврдње, слободне процене и лична мишљења. --Бране Јовановић <~> 01:26, 7. септембар 2006. (CEST)

Па онда би морали и уклонити из чланка да је оптужен. Он је оптужен за нешто. Али да би били неутрални морамо објаснити што каже његова обрана.--РадованК 01:28, 7. септембар 2006. (CEST)

Како то мислиш, да уклонимо оптужницу? Оптужница је званичан документ - прво се износи оптужница, па се на основу ње покреће поступак. А имамо среће што је јавна, па може свако да је прочита. И како би то била неутралност када би прећутали оптужницу? --Бране Јовановић <~> 01:35, 7. септембар 2006. (CEST)

Е реци му тамо да оде сам да се брани, па ћемо видети праву одбрану. Ајд` уздравље. --Поки |разговор| 01:30, 7. септембар 2006. (CEST)

Овај задњи се руга. Мора се навести да постоји читава листа наредби да се поштују ратне конвенције. Постоји читав низ таквих наредби. Постоји читав низ доказа да он често није често могао бити командно одговоран. То је документовано. И то се мора налазити у чланку, јер је јако битно и мало је људи упознато с тим због сталне пропаганде.--РадованК 01:33, 7. септембар 2006. (CEST)

Дакле, нека то изнесе на суд, па ћемо видети стварну одбрану. Званична одбрана је на суду, а не на Википедији. Ајд` уздравље. --Поки |разговор| 01:35, 7. септембар 2006. (CEST)

Dakle, moze i to u clanak, ali napisan na enciklopedijski nacin. Jedna recenica tipa: sve je to pravno pobijeno nije ni iz daleka dovoljna. Ko je pobio, zasto, kako, ko je to ratifikovao, ko to misli, itd, itd.. --Rainman 01:37, 7. септембар 2006. (CEST)

Добро, онда може овако: "Чавошки је то правнички побио и дао доказе такве и такве ...". Шта ме замлаћујете, кад се може написати.--РадованК 01:40, 7. септембар 2006. (CEST)

Није он ништа побио, нити је изнео доказе - то се ради на суду, не у новинама. --Бране Јовановић <~> 01:44, 7. септембар 2006. (CEST)

Изнио је документе, који показују да Караџић то и то...--РадованК 01:48, 7. септембар 2006. (CEST)

Скоро, али не сасвим. Ево једног предлога са ИРЦ-а

Караџићеви браниоци, међу којима се издваја проф. Коста Чавошки, побијају ове оптужбе, наводећи да он често није имао командну одговорност, те да је издао више команди о поштовању ратног права.

--Бране Јовановић <~> 01:53, 7. септембар 2006. (CEST)

То је већ ОК.--РадованК 01:56, 7. септембар 2006. (CEST)

Постављено. --Бране Јовановић <~> 02:02, 7. септембар 2006. (CEST)

Скинуо сам заштиту. Молио бих новог корисника да има разумевања. --филип ツ 02:08, 7. септембар 2006. (CEST)

Link na „odbranu“ Čavoškog

...postoji dole u „Spoljašnjim vezama“. --Бране Јовановић <~> 16:22, 7. септембар 2006. (CEST)

Херој

Корисниче РадованК, када понудите извор у коме се стварно спомиње некаква анкета или истраживање, онда ће Ваша измена бити прихватљива. До тада немате основ за такву тврдњу. --Кале 02:30, 8. септембар 2006. (CEST)

[[1]] прочитајте једном што пише "Prema anketi koju je sprovela banjalučka agencija "Partner" u junu ove godine za većinu građana RS Radovan Karadžić je heroj, a ne ratni zločinac. Beta". На крају је текста. па прочитајте већ једном.--РадованК 02:35, 8. септембар 2006. (CEST)

Пошто сте очито лаки на обарачу, уместо да сте писменији, ево још [[2]]

Оћито.--Dzordzm 02:40, 8. септембар 2006. (CEST)

Очито да се волиш ругати, а не гледати што пише. Знаш ли ти читати и ако нетко погреши при куцању, није знак неписмености, као она коју видим код три корисника.--РадованК 02:42, 8. септембар 2006. (CEST)

И начин на који радите, најприје пуцате, па онда питате ко је. Неучтиво је нешто мењати тако како радите.--РадованК 02:44, 8. септембар 2006. (CEST)

Стварно да питам, вас тројица, па ниједан није могао то прочитати, или сте се правили да не видите.--РадованК 02:45, 8. септембар 2006. (CEST)

Ја ћу сад ово вратити, јер је исти администратор неоправдано ревертовао твој чланак о Ирени Жолио Кири. Могуће да није прочитао. А и ови одозго нису се трудили да читају. Касније то расправите.--Verlor 12:25, 8. септембар 2006. (CEST)

ПОВ

"Успешан је песник и књижевник награђиван највећим наградама. Оптужен је 1995. од стране Хашког трибунала. Већина Срба га сматра херојем, па се подржан од народа од 1996. успешно сакрива."

У интересу Википедије је да имамо неутрално формулисане чланке, без трунке субјективности. Цитирани дио би требало неутрализовати. Мислим на сл. наводе:

• "успешан песник" ?
• "већина Срба" ?
• "скрива се подржан од народа" ?

Предлози ? --Kaster 03:50, 9. септембар 2006. (CEST)

• Успешан песник је доказано наградом Шолохов.
• Већина Срба Републике Српске је тачније, за Србију треба наћи податке. Иако се мени свиђа та прва формулација
• Да је подржан од народа, то су тврдили многи медији, па ако треба можмо наћи цитате и за то, ако је потребно

--Djuranovic 03:54, 9. септембар 2006. (CEST)

• И Мирјана Марковић је успешан географ, као што је доказано чланством у Руској академији наука. И Богољуб Карић је успешан "нешто", пошто је академик у Украјини.
• У тој чувеној анкети је учествовало 850 грађана непознатог националног састава. Оно што знамо, јесте да га више подржавају грађани нижег образовног статуса, што упорно уклањаш, кад си већ навр'о да уврстиш те несрећне податке.
• "подржан од народа" није енциклопедијска формулација пошто се не односи, у основи, ни на шта. --Dzordzm 04:00, 9. септембар 2006. (CEST)

Почасни академици нису исто што и награда Шолохов.--Djuranovic 04:15, 9. септембар 2006. (CEST) Подржан је био од народа, или друга формулација може бити "са огромним бројем јатака међу Србима"--Djuranovic 04:18, 9. септембар 2006. (CEST) Само 25% грађана вишег образовног састава га не сматра херојем.--Djuranovic 04:32, 9. септембар 2006. (CEST)

Svima je jasno da je POV zato što se ne prenose činjenični podaci, već se pravi jedan imidž narodnog miljenika i hajduka.

• Što se ankete tiče, pravilna formulacija je: Prema anketi agencije Partner iz Banja Luke u Republici Srpskoj na osnovu 850 ispitanika, 60% ispitnanika ga smatra herojem, veći broj onih sa nižim obrazovanjem... Dakle, ono što se ustanovi anketom ne može jednostavno da se stavi kao apsolutna i potpuna istina, već se mora navesti i tačan izvor i način do kojih se do podataka dovelo, a i navesti kredibilitet agencija koja je radila istraživanje. Naravno da i ja mogu sutra napraviti anketu u kojoj bi sa 80% ispitnika ustanovio bilo šta.
• Uspešan pesnik je ponovo kvalifikacija koja ulazi u imidž a ne činjenična stvar. Dakle, dobio je priznanje to-i-to i gotovo.
• Skriva se podržavan od naroda, kao što Dzordzm kaže apsolutno ništa ne znači. I ako ga samo jedna osoba skriva, onda se skriva podržavan od naroda, pošto je svako deo naroda. Skriva se sa ogromnim brojem jataka među Srbima: za to ne vidim nikakve dokaze, osim nekim sumnjivih retorika. Na kraju, ko ga skriva mi ni ne znamo, niti možemo znati, tako da taj deo treba potpuno izbaciti.

--Rainman 14:37, 9. септембар 2006. (CEST)

Било ко ко успешно бежи од закона "скрива се подржан од народа" јер се не може доказати супротно. :) --  JustUser   JustTalk 14:51, 9. септембар 2006. (CEST)

Истина је да постоји "широко разграната мрежа јатака" јер га јуре по силним чукама, селима и забитима по целој источној Босни. Та мрежа не мора садржати ни 30 људи, али јесте разграната. Истина је да снаге које га јуре целокупно цивилно становништво сматра јатацима Караџића и зато су се десили случајеви пребијања попа и његовог сина, уништавања имовине, привођења, малтретирања, физичке и друге тортуре над произвољно похватаним цивилима без извињења и јасног става у смислу претеране употребе силе према цивилима. По мени треба у делу о хватању поменути пар спектакуларних епизода све са будалаштинама и силеџијством које се том приликом десило. Тај детаљ није небитан. моја 2 дин --  JustUser   JustTalk 14:59, 9. септембар 2006. (CEST)

---

Ево мало је сређено. Недостаје још пар навода:

• у којој сарајевској болници је радио? (без тога је тај навод ирелевантан и површан)
• и можда за стране читаоце најважнија информација: Гдје се тренутно крије? ;-) --Kaster 16:46, 9. септембар 2006. (CEST)

Мислим да је важно да се реченица о угледу који Караџић ужива у „народу“ промени. Спровођење анкета има своја правила а ниједан озвиљан човек који се тиме бави не би дозволио да се резултати његовог истраживања на овај начин генерализују. Дакле, уколико желите да у чланку стоје резултати анкете, потребно је да се наведе какав је био узорак (случајан, репрезантативан), која је била његова величина али и структура и коначно да се наведу потпуни резултати, а не само делови, или да се пружи место где читаоци могу да сагледају потпуне резултате (јер није погрешно издвојити само део уколико неко ко хоће, може да види целину...). Јасно је да се на овоме не инсистира у сваком чланку, али је ово врло осетљива тема, и на НПОВ се овде мора посебно устрајати. Повезнице на резултате ове анкете воде до листа Данас (где постоји само једна, крајње новинарска реченица) или до другог сајта (Дурмитор) где је те резултате поставио неки Паја... Први линк се може сматрати веродостојним али он не пружа довољно информација... --Кале 18:02, 9. септембар 2006. (CEST)

1. Реченица о угледу стоји и тачна је и без прикључене реченице о анкети. Напоменом "у народу" се релативира колика је то подршка и то је мислим у реду да остане.

2. Политичар је занимање а председник је привремена функција једног политичара. Дакле, политичар и бивши председник је правилан опис за дотичног. --Kaster 22:20, 9. септембар 2006. (CEST)

1. Овај текст и све што се око њега догађа је срамота за српску Википедију. До пре два дана овај текст је описивао једног медицински образованог песника, а и сад није пуно другачији. Мој најважнији коментар јесте да је чланак писан тенденциозно; позитивне ствари су подигнуте у небеса, негативне пригушене, условљене и слично. Пошто се са неким уредницима овде једноставно не може сарађивати, ја сам за сада одустао од директног уређивања чланка. --Dzordzm 22:36, 9. септембар 2006. (CEST)
2. Политичар у сваком случају није његово тренутно занимање, и то последњих десет година. Песник, можда. --Dzordzm 22:36, 9. септембар 2006. (CEST)
3. И други људи се налазе у бекству од Хага, нпр. Ђорђевић у Русији. Али Караџић је један од двојице најтраженијих, што се овде погодно прећуткује. Такође је избачена реченица да Србија и Република Српска значајно трпе у међународним односима због изостанка његове предаје (што је потпуно неспорно и поткрепиво било којом случајно одабраном изјавом западних званичника у последњих 5 година, а жао ми је набрајати све конкретне последице). --Dzordzm 22:36, 9. септембар 2006. (CEST)
4. Никакав опис не постоји о Караџићевој улози у рату. Није садио шљиве и писао песме. --Dzordzm 22:36, 9. септембар 2006. (CEST)
5. Из те несрећне анкете мање од 1000 људи извучено је шта се хтело и презентирало како се хтело. --Dzordzm 22:36, 9. септембар 2006. (CEST)
6. Награду Шолохов је Караџић добио у време унезверене, збуњене Русије, у исто време када су додељиване академске титуле српским политичарима, покушавано враћање СССР државним ударом (што је пак из званичног Београда поздрављено и подржано - заборавили сте?), и слично. То не мења чињеницу да ју је добио, али то га не чини успешним песником нити припада његовом опису у првом параграфу. --Dzordzm 22:36, 9. септембар 2006. (CEST)

Pa dobro dzordzm, zbog cega nesto od ovog ne uneses u clanak? Mislim da Republika Srpska trpi zbog karadzicevog bekstva, a da Srbija gubi zbog Mladica. Za ostalo se manje vise slazem, ako se normalno formulise. --Манојло 22:40, 9. септембар 2006. (CEST)

---

"Тејк ит изи Џорџ". Бар се надам да овдје нико нема интерес да чланак буде пристрасан, било на једну, било на другу страну. Баш у смислу википедије. А ако би било другачије, имамо инструменте да то сузбијемо. Пошто је чланак био прилично пристрасан, од мене је урађен покушај да постојећи текст (не кажем да је он супер) неутрализујем. Мислим да ми је то и успјело. Наравно, никакву свету краву нисам донио на свијет нити је она непромјењива или не дај Боже табу. Што се твојих промједби тиче:

1. Позитивне ствари су управо мало спуштене са небеса. Не пише да је писао добре књиге и пјесме. Не пише да је био добар политичар или предсједник. Шта је још у небесима?
2. Не каже се да се тренутно бави политиком него да је политичар, бивши председник РС, психијатар и књижевник. Шта је ту проблем?

   Бивши политичар. Караџић се 1996. јавно обавезао да се више неће бавити политиком. Од тада се бави више практичном географијом или спелеологијом, ако баш морам тако грубо да објасним. --Dzordzm 01:24, 10. септембар 2006. (CEST)

   Хајде добро ... бивши политичар. У реду. Још само нам недостаје извор за ту његову изјаву и имамо консензус по том питању. --Kaster 23:35, 10. септембар 2006. (CEST)

3. То да је он један од двојице најтраженијих је субјективно (по потреби презентирана) статистичка информација која се сваки дан "пумпа" на западу и служи за попуњавање "љетњих политичких рупа" у тамошњим медијским и политичким круговима. Да ли је он тренутно први, десети или стоти на ранг листи тражених тамо некакве организације, суда или тајне службе је енциклопедијски ирелевантно. Важно је да је оптужен и да га траже. Што се тиче навода да Србија и РС трпе у међународним односима због изостанка његове предаје - тачно. Само, те информације треба да се налазе, гле чуда - на чланку о међународним односима Србије и РС.

   То извини, али томе је и те како место у овом чланку, јер његова предаја не зависи само од власти ове две државе - довољна би била, рецимо, и његова лична одлука. Ако ја одлучим да једем 100кг шаргарепе дневно и због тога остану гладна деца у Гамбији, томе је место не само на чланку о деци у Гамбији, него и на чланку о мени. --Dzordzm 01:24, 10. септембар 2006. (CEST)

   Хмм. То за шаргарепу се слажем. За Караџића не. Мислим да се то не може поредити. --Kaster 23:35, 10. септембар 2006. (CEST)

4. Опис о рату недостаје, тачно. Ту треба више информација.
5. Као и свака анкета - наручена, интерпретирана, погрешна. Што се мене тиче - то може и да лети напоље.

   Такође, али само пробај да је избациш, да видиш како ће Радован/Ђурановић реаговати. --Dzordzm 01:24, 10. септембар 2006. (CEST)

   Ја подржавам избацивање свих анкета из Википедије. --Kaster 23:35, 10. септембар 2006. (CEST)

   Не слажем се са избацивањем анкете, јер анкета често може да докаже тврдње, које су расплинуте, попут да је нетко популаран или није. Иако се може узети у обзир и тко је радио анкету. За Караџића је видимо било више анкета, укључујући и ону од Стејт Департмана УСА. Нема говора о намештености.--Djuranovic 23:59, 10. септембар 2006. (CEST)

6. Нигдје не пише да ју је "заслужено" добио од "релевантних фактора" за додјељивање таквих награда државе "у којој је тада све било супер". Једноставо - награду је добио. То је чињеница. А да ли та информација треба да стоји на почетку или на крају чланка препуштам теби :-)

--Kaster 23:47, 9. септембар 2006. (CEST)

1. У првом параграфу дефинишемо субјекат. Да ли награда Михаил Шолохов дефинише Радована Караџића, извини, али одговор је не, ни из далека. --Dzordzm 01:24, 10. септембар 2006. (CEST)

   Као што сам горе напоменуо. Моје промјене и неутрализовање чланка је извршено на основу постојећег текста. Из стилских разлога сам напомену да је Караџић књижевник и писац проширио, у даљем тексту већ постојећом информацијом о награди. Можда то сада изгледа политички некоректно, али описује "субјект" као "једна од информација". То није ПОВ. Мада не условљавам да тај навод остане у првој реченици. --Kaster 23:35, 10. септембар 2006. (CEST)

   То је чест случај, да се висока награда спомиње на самом почетку, јер она заиста описује субјекат, а слично се ради са Нобеловим наградама.--Djuranovic 00:02, 11. септембар 2006. (CEST)

Кастер се показао као много непристраснији Администратор. Али да нагласим и покажем са још неколико линкова да је Караџић најпопуларнија личност у српском народу : " http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0029/index.htm Prema istraživanju Stejt departmenta Radovan Karadžić je i dalje najpopularnija ličnost u srpskom narodu, dok je kod Hrvata neprikosnoven Ante Jelavić. Jedina novost u ovom delu je što je Zlatko Lagumdžija izgubio primat među Bošnjacima, koji su se ponovo opredelili za Aliju Izetbegovića.

http://www.bhdani.com/arhiva/134/inter.htm Prema rezultatima istog istrazivanja, Radovan Karadzic je i dalje najpopularniji politicar medju Srbima u Republici Srpskoj. Ne cini li Vam se ovo poraznim? " То су све подаци, које не можете да побијате, заједно са анкетом. Имате да је Стејт департмент радио анкету. Реченице би требале стајати мало јаче, да је међу Србима најомиљенији.--РадованК 00:00, 10. септембар 2006. (CEST)

Ја сам пристрасан Википедији. Ни мање ни више. Што се тиче анкета, нагињем више позицији да се комплетно избаце пошто нису релевантне. --Kaster 00:05, 10. септембар 2006. (CEST)

Манојло питао си зашто не унесем нешто у чланак, ево ти одговор горе. --Dzordzm 01:24, 10. септембар 2006. (CEST)

Опаске на чланак

Да би било могуће схватити улогу Радована Караџића у дешавањима деведесетих и њихове посљедице потребно је вратити се двадесетак година уназад. Распад СФРЈ, онако како се одвијао, је учинио Босну и Херцеговину апсолутно нестабилном државом, у којој су постојала три различита национална ентитета са потпуно различитим виђењем како би она требала да изгледа. --Славен Косановић {разговор} 00:45, 10. септембар 2006. (CEST)

Свима који смо тада у њој живјели је било потпуно јасно да побједа националистичких странака на првим вишестраначким, али не бих се усудио да кажем и демократским изборима, ће да претвори ту новонасталу државу у ратно жариште. Ипак, националистичке странке су побједиле, чак није ни било, било какве друге алтернативе. Политички програм сваке од тих националистичких странака, је био јасно дефинисање властите нације, територије која би била под њеном контролом унутар Босне и Херцеговине и улоге коју свака од тих нација треба да има. Било која држава у свијету не би могла да мирно издржи такве промјене и процесе, а још мање једна новонастала држава која је имала прилично крваву историју и у којој није постојала, ни данас не постоји једна доминантна нација која би могла да се наметне као стабилизирајући фактор, те трауматични прелаз између једнопартијског комунистичког режима у вишепартијски и назови га, демократски систем. Народи који живе у Босни и Херцеговини су дубоко подијељени историјиским, културним, политичким и економским наслијеђем и интересима. --Славен Косановић {разговор} 00:45, 10. септембар 2006. (CEST)

Избијање рата и умјешаност страних сила у тај рат је само још више продубило јаз који чине разлике међу њима. Значајно је поновити да је апсолутна већина грађана била опсједнута националним идеалима идеалне позиције за своју нацију унутар те државе на рачунајући на реалну ситуацију у БиХ, а то је да је састављена од три конститутивна народа за чије функционисање је потребан високи компромис сва три народа. Сами грађани су били потпуно незрели за стварање нове државе, преплављени пропагандом о високим националним идеалима, без икакве дозе реалности, економски угрожени до аутентичне биједе у појединим секторима друштва, као посљедица корупције бивше комунистичке власти. Нови лидери су обећавали поправак економске ситуације, нова радна мјеста и бољи живот, али под условом да се сваки појединац придружи свом националном ентитету. Потпуно ван памети са било коквог рационалног економског становишта, али не и за људе који долазе из једног система (комунистичког) у којем су се ”други” бавили твојим проблемима. --Славен Косановић {разговор} 00:45, 10. септембар 2006. (CEST)

Радован Караџић, као лидер Српске демократске странке и људи који су с њим били главни актери странке, су били потпуно свијесни те сложене ситуације и радили су у правцу стварања ”независног” ентитета у којем би Срби могли да граде своју будућност као и преко којег би могли да бране своје националне, политичке и економске интересе. У политичкој и економској ситуацији у којој се тада налазила БиХ и будући да су друга два ентитета, Бошњаци и Хрвати, кренули већ у том правцу и није било никакве другачије алтернативе. Дакле, то је била једина реалистична опција тада за Србе. Рат није била опција коју су исфорсирали Срби у Босни, него посљедица свих горенаведених чињеница. --Славен Косановић {разговор} 00:45, 10. септембар 2006. (CEST)

Какве све ово има везе са чланком о Караџићу? Има, директне и индиректне везе. Директна веза се састоји у томе да је Караџић био један од три главна актера политичких и касније ратних збивања у БиХ, као и један од главних актера дефинисања националног ентитета Срба у БиХ и то су главни разлози зашто постоји чланак о њему у енциклопедијама (не само у Википедији). Његову улогу у појединим догађањима у то вријеме, као и вредновање тих догађања са историјског, политичког, правног, еконосмког и других аспеката, је и треба да буде предмет истраживања стручњака из сваке од наведених области и не људи који треба да раде, или ће радити на овом чланку. --Славен Косановић {разговор} 00:45, 10. септембар 2006. (CEST)

Мој приједлог је, да се размисли зашто постоји чланак о Радовану Караџићу на Википедији, те да се на основу закључака уносе одговарајуће чињенице његове биографије. У противном, чланак ће да остане предмет разних полемика, налик на оне дискусије у форумима, крив - није крив, херој - није херој, злочинац - није злочинац, анкета - није анкета. Дакле, без било каквог пристрасног, као и без претенциозно непрестрасног вредновања његове биографије, навести оне чињенице који имају енциклопедијски значај, поткријепити их одговарајућим изворима и прескочити оне који исти немају. --Славен Косановић {разговор} 00:45, 10. септембар 2006. (CEST)

У праву си 100%. --Dzordzm 01:24, 10. септембар 2006. (CEST)

Притисак враћам јер имам извор

Покрајац је без обавештења избацио део о притиску. "Наша породица под сталним је притиском са свих страна. Наш живот и егзистенција угрожени су" http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Cyrl/features/setimes/features/2005/07/29/feature-01 Дакле Караџићева жена га је позивала да се преда и говорила је да су под притиском.--Djuranovic 23:51, 10. септембар 2006. (CEST)

За тај ПОВ није потребно обавештење. Нигде не пише да му је суприга под присилом апеловала. --Поки |разговор| 00:01, 11. септембар 2006. (CEST)

Супруга је у самом апелу рекла "Наша породица под сталним је притиском са свих страна. Наш живот и егзистенција угрожени су". То је сасвим довољно да се квалификује да је апеловала под притиском, јер каже, под притиском смо, па те зовемо.--Djuranovic 00:05, 11. септембар 2006. (CEST)

То није довољан разлог, јер није рекла да апеловала под присилом/притиском. Каквим притиском? Крвним? --Поки |разговор| 00:07, 11. септембар 2006. (CEST)

Рекла је да је тај притисак толики, да јој је живот угрожен.--Djuranovic 00:08, 11. септембар 2006. (CEST)

Верујем ти на реч, али није нигде рекла да је под притиском/присилом тражила да јој се муж преда. --Поки |разговор| 00:10, 11. септембар 2006. (CEST)

И на енглеској википед. стоји On July 28, Karadžić's wife, Liljana Zelen Karadžić, made a call for him to surrender [3] after, in her words, "enormous pressure" had been put onto her[4].--Djuranovic 00:15, 11. септембар 2006. (CEST)

И даље нигде не пише, нити је доказано да је свом мужу апел упутила под присилом или притиском. Овде "притисак" може имати тросмислено значење, јер није описан тако да би се дефинитивно закључивало, како то чиниш. --Поки |разговор| 00:19, 11. септембар 2006. (CEST)

Па можеш да се правиш да ништа не видиш, али човек лепо има извор за тврдњу да је Караџићевој жени угрожен живот. Осим тога и на енглеској Wikipediji се налази иста тврдња, а ти би ту заводио цензуру. То да има оних што би Рашу продали за шаку долара јасно ми је. Издајника има међу свим народима, али срећом су Срби ту много бољи од Ирачана, који су предали Садама зачас. Али да се жели уводити цензура није ми јасно. --РадованК 18:48, 11. септембар 2006. (CEST)

Каквом Раши??? Могао би да покажеш бар мало поштовања према господину Радовану Караџићу. Стварно нема смисла! Djus ^reci 19:14, 11. септембар 2006. (CEST)

Не Ђус, не господину, мало поштовања према др Радовану Караџићу :) Али, наш сарадник је сигурно у врло присним односима са доктором када га тако ословљава, а и ПОВ говори у прилог томе :)) --Кале 22:57, 11. септембар 2006. (CEST)

Етничко чишћење

"Свирао је гусле, двојнице и типле." А израз "етничко чишћење" којим је "прославио" и себе и нас у целом свету чак се ни не помиње. Ни једном. Приличан чланак о - па, ни о чему. Готово да имају право они на Б92 Блогу. Овде смо пали на испиту. --Gorran 00:45, 7. јун 2007. (CEST)

"Др Радован Караџић је политичар и бивши председник Републике Српске. " "Др Радован Караџић" илити Раша је један од светских гига-злочинаца 20 века, уз Хитлера, Стаљина, Ајхмана, доктора Менгелеа, Пола Пота, Иди Амина (надам се да се нико неће увредити ако сам га заборавио). Он и његова весела дружина су након референдума у БИХ 1992. изјавили да Срби више не могу да живе заједно с Муслиманима (пази кад су то јавно говорили целом свету: а - да они не могу с Муслиманима, и б - да је практично сва територија Босне њихова), и лепо су замолили ЈНА за оружје, наоружали своје СДС одреде, запосели 2/3 БИХ и систематски истерали сваког до једног Муслимана до којих су доспели. Додуше, неки су чак морали дебело да плате да им се "одобри" "молба за исељавање". Хиљаде су при том побијене. 1202 џамије динамитом сравњене са земљом. Остало на територији РС = 0. Хајде, људи, нек се јави добровољац да упристоји овај чланак. --Gorran 01:01, 7. јун 2007. (CEST)

Такви као ти су гори од њега. --nicr

30.јун

Otkud ovaj podatak da je na funkciji predsjednika bio do 30.juna 1996? Na bbc stranici "BBC on this day" http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/july/19/newsid_4521000/4521063.stm, piše da je podnio ostavku 19. jula, a taj podatak je i na engleskoj wikipediji!—TheMiner (разговор) 01:16, 6. јул 2008. (CEST)

pa sta onda? bas ima vezu..

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 193.95.239.100 (разговор • доприноси) | 10:34, 5. август 2008

Lik i delo

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=687865

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.1.191.161 (разговор • доприноси) | 21:57, 20. новембар 2009

Распад СФРЈ

Треба додати шаблон {{Распад СФР Југославије}}. --5.43.75.78 (разговор) 19:15, 12. јун 2017. (CEST)

  Урађено .  — Обсусер✉ 06:05, 10. јул 2017. (CEST)