Разговор:Сунце/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Креационисти о Сунцу

Нема никаквих проблема да то стоји у чланку на одређени начин и уз напомену. Са друге стране, у оквиру енциклопедијског чланка није дозвољен полемички тон. Може се направити посебан чланак са целом том причом и назначити у оквиру чланка да постоји и креационистички поглед, али ово није дозвољено на овај начин. --Милош Ранчић (разговор) 3 јул 2005 21:40 (CEST)

СУНЧЕВ СИСТЕМ ЈЕ МЛАД

(У редакцији члана Руског друштва физичара Евгенија Лукјанова)

И у нашем сунчевом систему постоје свједочанства о његовом младом узрасту. Размотримо неке од њих.

1. Комете

Комете су прилично мала астрономска тијела која се окрећу око Сунца по веома растегнутим, "на кобасицу налик" елиптичним орбитама. Када пролази у близини Сунца, комета, која се углавном састоји од смјесе смрзнутих гасова и паре - метана, амонијака, угљених киселина и др. сваки пут губи дио своје масе, која формира карактеристичан свијетлећи "реп" (Сл. 7). Комете са малим периодом окретања, губећи масу истим таквим темпом, каквим га губе данас, у потпуности би испариле за отприлике 10 хиљада година, а за комете великог периода ротације та цифра износи не више од једног милиона година. У Сунчевом систему је избројано већ више од неколико стотина комета.

Да би се спасила теорија по којој је Сунчев систем стар неколико милијарди година, изнијета је претпоставка да изван његових граница постоји као некакав облак комета који непрестано попуњава њихов недостатак. Међутим, ништа ни налик на такав облак није пронађено, иако максимална удаљеност комета од Сунца и није толико велика - отприлике као радијус Плутонове орбите. Једини излаз је - да се призна да комете не постоје толико дуго.

2. Метеорска прашина

Са вјештачких сателита који су пуштени у орбиту око Земље добијени су подаци о томе колико прашине свеке године пада на Земљу и какав је њен састав. За 4,5 милијарди година, колико се претпоставља да је стара Земља, морало би да се накупи 18-метарски слој такве прашине. Атмосфера и вода, наравно, би морале смести ту прашину и помијешшати је са свим осталим слојевима Земљине коре. Међутим, показало се да у земљиној кори постоји огромни недостатак никла - основне компоненте космичке прашине. Стварни садржај никла на Земљи је сто пута мањи од онога који би морала донијети само космичка прашина само за једну милијарду година.

На Мјесецу, пак, нема нити воде, нити атмосфере. Космичку прашину са површине Мјесеца нема, практично, ко да помете. Приликом искрцавања космичких станица на Мјесец претпостављало се да ће станица у потпуности утонути у прашину. На апарат који се спуштао биле су уграђене широке "шапе", да не би превише утонуо у прах. Али предострожност се показала као сувишна. Слој прашине на Мјесецу је мјерен на разним мјестима, и креће се од једног до три милиметра, што за данашњи темпо таложења прашине одговара старости мјесеца од око 10 хиљада година.

При томе треба имати у виду да се општа количина прашине у Сунчевом систему мора само смањивати са временом. Прашина се под дејством гравитације непрекидно креће пут Сунца, планета и астероида, као и под дејством свјетлосног притиска. На тај начин она мора бити стално "издувавана" или "пометена" из Сунчевог система. Мале величине њеног талога, па и само њено присуство у Сунчевом систему (прашина још није "пометена") - свједоче да Сунчев систем није старији од 10 хиљада година.

3. Мјесец је млад

О старости Мјесеца индиректно свједоче сљедећи подаци. Као прво, Мјесец наставља да се хлади, његова површина лучи више топлоте него што је од Сунца прима. Као друго, Мјесец има магнетно поље, а апарати које су оставиле космонаутске експедиције су забиљежили мјесецотресе. О томе нас информише чак и уџбеник астрономије, не правећи, ипак, очигледни закључак - да Мјесец има усијано течно језгро, које не би могло постојати у тако малом тијелу које нема заштитни топлотно-изолациони слој атмосфере, када би том тијелу заиста било око милијарду година.

Осим тога, откривено је да се Мјесец удаљава од Земље брзином отприлике 5 cm за годину. Двије милијарде година уназад са таквим темпом удаљавања он би морао бити толико близу Земље, да би или пао на њу, или би се тако брзо окретао око Земље, да би уништио сав живот на њој џиновским деформацијама које би изазивале плима и осека.

4. Сажимање Сунца

1979. године познати астроном Џек Едн из опсерваторије "Хај Олтитјуд" (Колорадо, САД) открио је да се Сунце сажима, и то таквим темпом, да ће оно, ако му се сажимање не прекрати, ишчезнути у току пар стотина хиљада година. То је било потврђено добро познатом ријеткошћу количине Сунчевих неутрина, чије одсуство говори о томе да горење Сунца не потиче од процеса термонуклеарне синтезе, него захваљујући енергији гравитационог сажимања.

Касније је факат сажимања Сунца био више пута потврђен, иако се брзина сажимања узима што је могуће мања - јер, треба већ некако, јел'тен, спасити његове толике милијарде година! Али и при најмањим брзинама сажимања, које се прeтпостављају данас у науци, милион година уназад Сунце је на нашем небу морало бити два пута веће него што је данас, и то - обратите пажњу - на врхунцу претпостављеног леденог доба!

Једина шанса да се спасу милијарде година историје Сунца била је претпоставка да Сунце пулсира, тј. да се час сажима, час надима, иако нико не може ни да претпостави шта би могло да изазива то пулсирање. Ипак, у посљедњих 300 година, откако има података о Сунцу, оно се непрекидно сажима, тако да идеја пулсирања Сунца - то није ништа више од покушаја да се оно о чему се машта прикаже као стварно.

чланак преузет од Свештеника Тимотеја Алферова

Sazimanje

Iskreno vecu glupost nisam skoro procitao kao ovu o sazimanju Sunca,bavim se astrofizikom,i verujte mi Sunce sve radi ali se ne sazima,docice i do tog procesa ali ima jod dugo vremena da prodje mada sam video da je tekst delo nekog svestenika,sto samo po sebi dovoljno govori...

Цитати

Убацићу неке цитате у чланак. Ако ови цитати не одговарају,избришите их. Nova korisnica (разговор) 17:11, 1. мај 2013. (CEST)

Sunny Effect around the Galaxy

auto-reply@uros-susa.report — PLUTON-055 (разговор) 02:13, 2. април 2023. (CEST)

ZAŠTITA LJUDSKE RASE I ŽIVLJA

KODIRANI ŠTETNI UTICAJI NA PLANETU — PLUTON-055 (разговор) 02:15, 2. април 2023. (CEST)