Разговор:Тотила

Летопис попа Дукљанина

Зашто не напишете нешто о томе што говори Поп Дукљанин о Тотили у свом Барском родослову? И на чешкој википедији има редака о томе, мислим да би било неквалитетно да се нешто не напише и о томе, па небитно да ли је Летопис попа Дукљанина општеприхваћен историјски извор или не — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Srdjantodorov93 (разговор • доприноси)

Iz istog razloga zasto ne koirstimo da Vincijev kod za pisanje clanka o Isusu Hristu ili Merovinzima. -- Bojan  Razgovor  16:42, 27. август 2013. (CEST)

1. Да Винчијев код је ауторско дело Ден Брауна из 2003. године и то је бестселер, а ово је историски извор из 12. века. Надам се да схваташ разлику

2. Ако чешка Википедија пише о једној алтернативној теорији о пореклу и историји Тотиле по Дукљанину, не знам какав би био проблем то за нас, а управо се Дукљанинова историја нас тиче, а не Чеха. Не спорим ја то да је сам Барски родослов субјективан и непоуздан, али мислим да би могао као један информативан одељак да се направи о тој алтернативној причи (као што постоји и на неким другим местима на нашој Википедији), са нагласком да то званична наука не признаје - то је сасвим у духу енциклопедије и просто је смешно такав један податак изоставити, обзиром да исти постоји на Википедијама других језика. Нисам ја неки Деретићевац, баш напротив, али је заиста тоталитаристички тако цензурисати (да не употребљавам јаче термине, јер је заиста неукусно). — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Srdjantodorov93 (разговор • доприноси)

LPD je autorsko delo (ne izvor) nekoga iz srednjeg veka, koji je sastavljao kompilaciju necega, pisao o dogadjajima kojima nije mogao prisustvovati i ljudima ciji nije mogao biti savrmenik (i o nekima koje istorija ne poznaje). -- Bojan  Razgovor  05:16, 11. октобар 2013. (CEST)

1. Јесте ауторско дело, као и извор. Не знам зашто тим истим правилом не бисмо оспоравали Константина Порфирогенита?

2. А зар наша званична историја није компилација нечега? Све је компилација

3. А зар је Константин Порфирогенит присуствовао Сеоби Словена 300 година пре његове владавина? А зар је Константин Порфирогенит могао да присуствује крунисању Отона Великог три година након своје смрти (а описује га у "свом" делу "De Administratio Imperio"). 99% извора можеш на тај начин да побијеш, а онда не бисмо имали историју као науку, заиста смешан и крајње неозбиљан "аргумент" са твоје стране

4. Историја познаје добар део владара које описује Дукљанин, питање је ком су етносу и држави ти владари припадали. Зато треба ово ставити као могућу релацију, јер је спомињу и други, а камо ли ми који смо предмет те релације.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Srdjantodorov93 (разговор • доприноси)

Зато што знамо ко је Константин и што његов рад није у тоталном клешу са другим хроничарима. Дукљанин каже, док је Византијом царевао цар Анастасије, а Римом папа Галезије, Готима су владала три брата Брус, Тотила и Остројило. Заправо је Готима владао Теодорих Велики, не знам како неки хроничар може да просто игнорише такву личност, као и прву фазу Готског рата. -- Bojan  Razgovor  05:25, 13. октобар 2013. (CEST)

А који су други извори и хроничари тога доба који говоре исто што и Порфирогенит? Баш ме живо интересује да то чујем. Е па видиш да ниси управу, довољно је узети арапског хроничара Ал-Масудија који иде у мој прилог против Порфирогенита. Такође је довољно узети да Порфирогенит говори о крунисању Отона I Великог 962., а "писац" Порфирогенит је умро 959. (што је ван сваког мозга, а камо ли неког дубљег питања сатисфакције одређеног историјског извора). Друго - питање је коју верзију ЛПД гледамо, на пример, Орбинијева се знатно разликује од оне коју је пласирао Ватикан и баш иде раме уз раме са, на пример, Прокопијем Цезарејским и другим историчарима тога времена. У Орбиниовој верзији се спомиње само Тотила, без ове браће и оца Сенубалда/Свевлада, тако да кад говорим о ЛПД обично говорим о Орбиновом јер има итекаквог смисла, а овај ЛПД који је пласирао Ватикан свакако не вреди ни крајцаре.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Srdjantodorov93 (разговор • доприноси)

Могуће да је неко наставио Порфирогенитов рад. Ја само знам за ЛПД са Монтенегрине. -- Bojan  Razgovor  04:39, 14. октобар 2013. (CEST)

Не сумњам да није могуће, али док се то не истражи, не открије, не може се узимати као објективан извор (а то наша историографија ради), исто као што се и аутохтонисти позивају на ЛПД, апсолутно је исто и крајње научно субјективно. Што се тиче ЛПД-а, постоји неколико верзија (ја сам читао три), ове "ватиканске" (Ватиканска и "Краљевство Далмације и Хрватске" од Ивана Луцића) се драстично разликују од на пример Орбинове (у "Краљевству Словена"). Треба бити јако опрезан са свим тим изворима (ту се наравно обојица слажемо), ја ћу у скорије време додати тај одељак о томе шта каже ЛПД са нагласком да историја доводи меродавност ЛПД-а у питање, а навешћу и Ватиканску верзију (која је на Монтенегрини), и Орбинијеву верзију (која је у Краљевству Словена, поставићу линк ка фототипском издању руског превода из 1722.), а ви касније модеришите, тј. поправите ако штогод није добро речено, мислим да је то најобјективније урадити. Свесрдачни поздрав! SrdjanTodorov93 (разговор) 22:55, 14. октобар 2013. (CEST)

Овде неко мора бити жешће неук, да не употребим неке теже речи да не зна, или игнорише, или једноставно не потиче из српског или блиског етничког круга и да не зна да су имена типа; Тотило, Атило, Брусило, Оштојило, Владило, Борило, Бранило, Војтило, Вучило и слична заправо српска етничка имена, врло разумљива и данашњим Србима, као и већини других тз словенских народа. Неки ова имена као што су зап. Словени и они у Панонији изговарају као Атила, Војтила, Тотила и тд у женском роду, слично што типични Срби кажу Саво, Васо, Ђуро, а не Сава, Васа, Ђура. Заиста не знам и не знам да ли да се смејем или плачем, али ово ми је идиотски смешно да су ова имена тз германска и да се разумеју германском лингвистиком, иако знам немачки и имам представу о шведском и холандском језику и знам да имена овог типа немају апсолутно никакво значење у тим и сличним језицима и да очигледно нису сродни именима типа Херман, Херолд, Рудолф, Олаф, Јирген, Ерик, Хермунт и слично. Ова имена и ако не разумете имате представу да су германска, али она прво набројана засигурно не. Такође се овде игнорише чињеница да су новија археолошка, антрополошка и етнолошка истраживања доказала да заправо не постоје никакви Готи, већ да су у питању степски народи Гети, које описује и Херодот у 5ом веку пре нове ере. Свака будала зна да Германи нису степљаци, тј степски народ и ову разлику је направио још Тацит. Не постоји никакав готски језик и сви германски језици су познати и записани од 10ог века, а у том периоду су писали латински и грчки та за њих туђа имена. Заправо се данас зна да се овде ради о потпуно различитим народима и племенима која су стављена под ове дебилне категорије неких шатро Визигота и Острогота. Ови народи на апенинском полуострву су заправо били различити народи или племена, све једно и нико у Повјести Попа Дукљанског не прескаче Тодора Великог, већ се описује врло позната прича коју ја знам као дете и верујем да је већина моје генерације зна, а то је да је владар старих Срба негде у некадашњој префектури Дакији имао три сина који су наследили народ и који су дошли из Бојке, што је чињенично подручје и етногрупа у данашњој Украјини слична Гуцуљима и ову причу наводи чак и Порфирогенит, иако не спомиње имена браће и њиховог оца. У Повести Попа Дукљанског се они по тз Барском родослову зову Свевлад и синови му Брусило, Оштројило и Тотило или Тоцило, зависи од транскрипције. За најстаријег сина је прича ишла да је остао у земљи којом је владао њихов отац, а друга два брата су повела друга два дела народа у поход на опустеле ромејске провинције после Атилових пустошења. За овог средњег брата Оштројила се зна да је населио српским племенима опустеле провинције Далмацију и Превалис, а за овог најмлађег трећег брата нам нису ништа говорили. Међутим, касније сам разговарајући са мојим оцем дознао да је њима лично професор у основној школи говорио да је та трећа група Срба преко Италије стигла чак у Шпанију и да су то заправо данашњи Каталонци. Мени је ово било изузетно необично, али се човек куне да су то учили тада у школи. Иначе ми је отац рођен још у време ФНРЈ, а ја у време СФРЈ, да не буде забуне да цитирам овде неке квази историчаре или још горе љотићевце на које сам све алергичан. Нема ово везе ни са каквим Деретићем и сличним будалама, да не буде забуне и кад сам ово знао они нису ни постојали на јавној сцени и таквим квазијима није даван медијски простор. Желим рећи да ова прича о насељавању Срба у провинције Илирика, или преко Италије и Шпаније, није у колизији са другим текстовима тог времена, јер ни сам Порфирогенит није присуствовао том времену и види се по запису да не познаје баш прошлост времена о којој говори, али зато одлично познаје своје време и то највише смета на пример браћи Хрватима, јер он убраје земље Неретве, Хума, Захумља и Травуније и Конавла, тј све тз приморске земље у српске и да тамо живе Срби и да се граница Срба и Хрвата налази омеђена рекама Цетином и Уном, а ово се поклапа и са Франачким хроникама и мапама, а такође су Порфирогенитов спис и Повест Попа Дукљанског подударни у смислу ове сеобе која се очигледно десила крајем 5ог века после Атилових пустошења Илирика. Ствар је у томе да се новијим подацима долази до тога да су под именом Гота, тј у појасу римског Лимеса заправо обухваћена разна и несродна племена и народи и да су Срби населили углавном овај западни део Балкана, а за њима су током 6ог века дошли Словени у време аварске најезде на Балкан и населили углавном централне и источне делове Балкана. Срби су се тада проширили на југ све до Пелопонеза и назвали га Мореја тј морска земља, земља мора. Он се и у време Отоманске Империје називао Мореја и тамо су живели Милићи и Језерићи. У Епиру Војнићи, у Акарнанији, Етолији и Тесалији Белегићи, у западном делу егејске Македоније Сегудићи, између драчке теме и Овче поља Мијаци, а од горњег Пилота(простор између Дрима и Мађе) преко Шаре и до Скопља Брзјаци. За овим Словенима су дошли туркијски народи који су огранак Огуза или зап. Турака. Ово су Болгари, Печенези и Кумани. Да су и источни хроничари правили разлику међу овим народима говоре и Ал Масуди и Ибн Фадлан када набрајају народе почев од франачке империје и кажу да су до Одере бели Срби, од Одре до Висле Венети, од Висле до Буга Словени, од Буга до Дњепра Анти које сад Русима зову, а на југу и истоку су раније били непрегледни народи Срба који су се раселили и ту се населили народи Турака. Ако знамо да Србе налази чувени александријски хроничар и географ Клаудиус Птоломеи у 2ом веку нове ере као велики народ у евроазијским степама и да их ромејски хроничари називају Спори, што је погрешан транскриб од вас квазиисторичара који очигледно не знате грчки и не знате да је то од старогрчког спорадес што значи раштркан(једини начин како се може живети у степама), знамо да су се ти народи једноставно померили и да је наступила доминација других народа у степама, а да су се Срби раселили и населили на западу, северу и југу после Атилових пустошења ромејских провинција. Ово једино пије воду, јер све друго би изискивало да би морали да се боримо са небројеним народима који су касније дошли. Ова племена типа Гепиди, Лангобарди, Руги, Бури, Туринги и слични су заиста германи по именима владара и великаша, али ови који су носили имена која сам набројао на почетку сигурно нису. Имена ових владара Срба из 5ог и 6ог века спомињу и званични сајтови са родословима европских и блискоисточних династија и великашких породица које сам пронашао, што значи да се ове хронике и казивања уважавају, ако наравно зајебемо политику.Crnizmaj (разговор) 04:30, 2. новембар 2021. (CET)