Разговор:Харамбаша

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Харамбаша у модерној Србији, Семберији, Старој Србији са Македнојим[уреди извор]

Ако неко поседује изворе за појаву термина Харамбаша пре 18. и 19. век у данашњој Србији, Посавини, Старој Србији са Македонијом. То би добро дошло за тему. Јер је сведен термин по изворима које поседује на војну Крајину и део Босне, Боку, Истру, Моровлашку и Црну Гору.

Сугестија будућем раду на теми[уреди извор]

Најранији писани помени речи харамбаша је дефинитивно Џорџ Боров путописац који наводи реч и значење исте у књизи Библија у Шпанији. Он их дефинише не као Србе, већ као роме (који су моралци). После њега код Хрвата имамо тај назив забележен, кроз Сињску алку која се обнавља са Фрањом Трипалом и комеморативно обележава одбрану Сиња од напада групе босанских турака. Сињ су бранили римокатолички калуђери са Харамбашом који је владао у граду. Турци се повлаче у току напада због куге, како бележе хроничари. Док традиционална епика тог региона бележи да се појавила Госпа или неки слични верски феномен.

Код Срба се користи харамбаша касније, ја најраније проналазим Његоша који је 4 године после Џорџа Борова писао о томе. Али његош за разлику од више писаца на ЗАпаду и Млетака који ту владају, под бр.1 пише у Горски Вијенац, да је Војвода Драшко негирао постојање ханибализма иако је Војвода Драшко преминуо 100 година пре него се Његош родио, да би лично сведочио. под. бр.2 Његош не користи реч харамбаша, већ арамбаша. Самим тим то може да буде други Турцизам сличнији Турском суфиксу Четобаша. Јер Турско арам је Српско армија, или Латинско армада.

Ја сам одустао од теме, јер сам се увуко преко ње у оснивање Усташког покрета и Четничког. То је велика тема да је овако ширим. Углавном ове харамбаше су биле ослобођене плаћања пореза као и њихове заједнице, самим тим је неким србима био једини начин да преживе, миграција на неко време у та подручја под харамбашама. Корен четничког и усташког покрета се налазе у томе, што четници обнављају организациону структуру српске монархије из доба пре османлија. А усташе теже другачијем систему, где опет траже повластице у имањима, неплаћање пореза... Има једна мана Википедије тренутно на тој теми, јер се четници везују за тракију, бугарску, македонију током 1893 године, иако заправо покрет настаје много раније у Дубровнику и околним градовима, код срба који покрећу обнову културе да спрече асимилацију и крађу идентитета, локалне организационе структуре друштва, као и због Православља које бележи родослове 12 колена унатраг због родоскрнављења, док то римокатолции не могу да воде за православне мештане. Герилска борба је била потребна због много непријатељских оружаних банди које су крале стоку, пљачкали, отимали цела насеља и имовину срба, тровали воде, палили шуме које су извор дрвене грађе за бродове и самим тим очување традиционалних трговачких веза... А такође због одбране динарског терена за који је писана Четничка Војна од Младена бана дубровчанина као одговор на велико досељавање муслимана из Кнежевине србије у босну и херцеговину.

Суштински ја сам сакупио доказе да реч Харамбаша није коришћена код Срба на начин као код хрвата. тј. за легитимне вође, војне или опште капетане, кнезове… Хрвати наводе на својој википедији да је свако Хрватско село граничних регија имало по једног Харамбашу као управника за цивилна и војна питања! Док, код Срба су то увек криминалци, а управник је србима био капетан, кнез, војвода и на период мање од годину дана током обреновића имамо титулу великих сердара... Не искључујем могућност да Срби у неке делове Аустроугарске тај модел друштва, користе вешто због пореза и других повластица… Нама у 18. и 19 век епска књижевност прави збрку, јер се не наводи да су неки гуслари ишли и певали плаћено од људи о којима су певали. Не наводи се много тога.

Харамбаша је део УНЕСКО светске баштине Срба и Хрвата. Код Хрвата је то титула равна капетану или кнезу. Код Срба само део верског обреда непознатог порекла у једном Далматинском граду. Притом Хрватски харамбаша иам другачију народну ношњу од српског, толико другачију да српски користи препознатљиву далматинску ношњу, док Хрватски и данас уместо капе, користи рапске мараме сличне турбану као видимо на слици чланка или на чланку Сињска Алка код хрватске википедије. Није то толико важно можда јер Кнез Милош обреновћ носи турбан на портретима, док рецимо Крађорђе носи традиционалну српску капу коју налазимо и код српских далматинаца, бокеља...

Ја нећу више овде да се мешам, само сугеришем будућем аутору који се мора појавит. Да:

1. не меша српску и хрватску културну везу са харамбашом јер има различиту вредност.

2. да харамбаша није доминантно коришћен у епици код срба, ако јесте онда је прихваћен од арбанаса и хрвата како видимо у књизи крајишке епике, црној гори… Имамо епске примере где се харамбаша приказује као лопов, неко ко краде мледу од сватова, неко ко смета српском капетану или кнезу.

3. Харамбаша је регистрован у УНЕСКО као светско културно добро два народа у одвојене регистрације два различита обичаја, притом са различитим културним примером толико да је немогуће поистовет зачење речи код срба и хрвата. Неки мисле да је српска херцеговина место где харамбаша има исто значење као код хрвата, али то није тачно из многих примера, типа навео сам овде пример најпозантијег Драгојла Николића тј. Баја Пивљанина којем ћак на споменик данас хоће због епике да упишу да је био харамбаша .. иако видимо у референцама и у чланку, сачуване личне преписке тог човека где га другачије титуларно ословљавају срби, такође је био званично војни капетан Млетачке републике.

79.140.150.103 (разговор) 14:03, 23. август 2020. (CEST)[одговори]

Референца где његош негира ханибализам[уреди извор]

Није део теме, да бих на њој поставио. Али ево извор јер се наводи да и Његош помиње као и Џорџ Боров који дефинише значење речи Харамбаша...

Цитат и извор цитата из пдф фајла Горски Вијенац

„ Пут мене се поосмјехну принцип,

распита ме за наше крајеве,

и шћах рећи љуби Црногорце,

јер спомену све редом бојеве

ђе су наши помогли Млеткама.

Па послијед поче ђетињити;

запита ме за наше сусједе,

за Бошњаке и за Арбанасе:

Кад ухвате - каже - Црногорца,

било жива ал' мртва у руке,

хоће ли га изјест, што ли раде?

Ђе изјести, ако Бога знадеш,

ка ће човјек изјести човјека?

Ма сам чуо - опет ми говориједан народ тамо змије једе.

Какве змије, честити принципе?

А гадно је на пут погледатисве се длаке најеже човјеку!

Ово да користи реч Арамбаша памтим у меморији, не могу да нађем песму кула баја пивљанина, али се цитира у научним радовима по интернету чак и на теми кроз књигу Бајо Пивљанин, као термин Арамбаша...

Наводим ово као битно, да не би неко покушао да користи епске песме из 18. 19. 20 век, као референце које негирају званична документа из доба у која се описују сами ти људи или догађаји. Тј. да се овај чланак не злоупотребљава!!! ја сам чак скептичан у веродостојност Горског Вијенца по питању цитирања Војводе Драшка у Венецији, као и многих других које Његош записује, јер су мнооого пре њега ти људи живели, ВОјвода драшко је прво био кнез, па војвода који има политичке односе са Рисанским провидуром млетачке републике што је означавало не баш независност од османлија већ видимо да је на снагу мировни споразум који је постигнут након битке у цртиње, али петровићи након тога долазе на власт и црногорски вијалет и тада су опет мало више под османлија и укидају кнежевство, војводство па уводе сердарство... Петровићи наводе да су понудили Драгојлу Николићу да влада на цетиње, али је одбио. Иако је то упитно такође, јер је катунска нахија мала група насеља строчара који најамнички за бокеље чувају стоку, тј. место великих пашњака без историје о постојању града или већег насеља пре битке на цетиње када се формира цетиње као нека варош. Његош је образован у Херцег Новом који није под турцима, док у цели ЦГ вијалет није било школе, ни богословије сем медреса у махале, нити је остало неких архива да се могу повезат са пред-његошевим радовима... Такође је то период када свог зета Вуколаја Радоњића отима, везује га у манастир у келију губернадурницу која се касније назива тако по њему, протерује му породицу и заплењује имања. Онда тражи новац од своје сестре да би га ослободио... Тада је по наводима неких критикованих историчара, Његош већ био оболео од сифилиса и полудео... Епика наша негира званична документа и представља Црну Гору као слободну од 1692 године, што није тачно јер се Црна Гора ослобађа званично након Србије, то што нека племена у неко време нису плаћала порез није на похвалу, већ део заслуга под Бушатлијама против црногорских и бокељских срба или млетачке републике... Само за Ровчане постоји нека назнака да су били незавсни од пореза и турака као мала заједница, која је увек синхронизовано са бокељима и чак пре бокеља нападала турке. Видим на сајту Порекло срба, да су Ровчани пореклом бокељи, који мигрирају у 13 век, па закључујем по даљим наводима да су имали јаке везе са родним Грбљем и Кртолима. Јер практично они збирно су ти који убијају неколико паша бушатлија из те лозе да се бележи, њихове борбе са турцима су светска историја преко историчара свете лиге и каснијих хроничара европе. Увек суштински ровчани, цеклињани из катунске нахије, кртољани и грбљани као и још неки делови катуснек нахије синхронизована ратују против турака у исто време или се надовезују.