Разговор:Хлеб/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Пошто се ради о Јеврејском, а не Грчком празнику предлажем да се врати и јеврејски назив празника, а то је Песах. Слави се у пролеће. Почиње увече окупљањем шире породице, читањем молитве, умакањем целеровог лишћа у сирће и ломљењем мацота. Petronije 00:57, 25. март 2006. (CET)

Хм. Ја сам у многим књигама на српском језику прочитао Пасха. Ни у једном тексту на српском нисам прочитао Песах. Беч је главни град Аустрије, и каже се Виен. Ипак, на српском се каже Беч. Зато сам ја за то да остане онако како се говори на српском. Ако је неко прочитао у било којој књизи на српском Песах, занима ме да ми каже где. Мислио сам да би било најбоље да неко напише чланак Пасха, па да направимо преусмерења. Али ја не пишем о стварима везаним за религију и политику. Не зато што не знам, него јер немам времена и живаца за бескрајне исправке и препирке. :) Срђан Весић 22:56, 25. март 2006. (CET)

Petronije 23:46, 25. март 2006. (CET) Српски Јевреји користе искључиво реч Песах. Уместо што одговоре тражиш искључиво у књигама, покушај да упознаш неког Јеврејина (или Јеврејку). Српски Јевреји у међусобној комуникацији користе српски језик, па је према томе и реч Песах - српска. То што нешто ниси нашао у књигама, не значи да у књигама не постоји. Постоје и живи људи. Ваљда и они нешто знају.

Ок. Стварно нисам знао. Само је питање: да ли је српски језик (или било који други језик) оно што говоре људи који га користе, или је језик оно што пише у правопису? Оба става имају своје проблеме, јер, ако је језик оно што људи говоре и пишу, онда су и слова X Y W слова српског језика јер на Таксију пише TAXI. Ако је језик оно што пише у граматици, онда опет имамо проблем, јер људи у реалним ситуацијама користе неку реч и разумеју се, а ми им то не признајемо као део језика. Поред свега, ја сам склонији да се владам према овој другој дефиницији. Срђан Весић 00:05, 26. март 2006. (CET)

Na srpskom se kaze Pasha. O tome nema diskusije. Pogledajte kod Danicica i Vuka.--Манојло 00:07, 26. март 2006. (CET)

Баш сам сад гледао неки правопис који имам. У њему постоји реч пасха, а не постоји реч песах. Пише се малим словом Срђан Весић 00:09, 26. март 2006. (CET)

Звала се просто и једноставно - Јагодинка Симоновић. --Поки |разговор| 00:16, 26. март 2006. (CET)

Petronije 00:26, 26. март 2006. (CET) Вук је и синагогу звао Кућа од састанка, а Сукот - празник сјеница. Веруј ми, Срђане, познајем лично преко стотину српских Јевреја. Присуствовао сам Седер вечери, што је највећа част коју Јевреји могу да учине нама Гојима. Они празник зову Песах. Та реч је страног порекла као и Пасха. Оба празника падају скоро у исто време, и Јевреји као и хришћани фарбају јаја, али док је грчка Пасха (односно наш Ускрс), најрадоснији празник у хришћанству, јеврејски Песах је дан велике туге и покоре. Ради се о две различите ствари. Велики четвртак у Гетсиманском врту био је датум од када су оне раздвојене. Од тада Песах и Пасха више нису исто.

Ја сам мислио да је пасха исто што и песах. (http://de.wikipedia.org/wiki/Pessach) Значи ти мислиш да је пасха исто што и Ускрс? Срђан Весић 00:43, 26. март 2006. (CET)

Petronije 00:48, 26. март 2006. (CET) Тако је. Грци Ускрс зову Пасха. Нама је то алтернативни назив за Ускрс. Песах је нешто сасвим друго. Чак је дотле отишло да хришћани чекају да Јевреји одреде када ће бити Песах, да би тек онда они у свој календар утиснули Ускрс, али тако да се никако не поклопи са јеврејским празником.

У овом чланку се не спомиње проја, мада је то извесна врста хлеба од кукурузног брашна. Пасху размотрите на чланку са тим именом. Успут, овде се не спомиње се ни сомун, а камоли багет или брот. Не знам зашто се овде не спомињу црни, бели, интегрални итд хлебови --  JustUser   JustTalk 01:02, 26. март 2006. (CET)

Пасха је јеврејски празник. Исус га је славио. Погледај у библију па ћеш да нађеш пасха и то нема никакве везе са ускрсом. --Јованвб 14:23, 26. март 2006. (CEST)

Јоване, Стари завет сам читао док си ти био у вртићу. Уместо да се дружиш само са књигама, изађи на улицу и потражи Јевреје. У Панчеву их нема много, али довољно да ти одговоре како се празник зове. Јевреји нису странци у овој земљи нити говоре неким другим дијалектом. Користе српски језик у међусобној комуникацији. Нису ништа мање Срби од тебе и мене и језик им није ништа мање српски. Библију су (иначе се пише великим словом као и Пасха и Песах), написали Јевреји, а не Вук и Ђура. Њих двојица су написали и "кућа од састанка", па ми ту структуру ипак зовемо - синагога. Petronije 14:38, 26. март 2006. (CEST)

Vidim da si iz nekog razloga uzbudjen. Sve je u redu, niko nista rdjavo nije ni rekao ni pomislio. O transliteraciji Pashe nema sta da se pise i diskutuje, kao sto se ne diskutuje da li je zemlja okrugla. Taj je termin uspostavljen u srpskom jeziku u 19. veku od dvojice pomenutih koji su taj jezik definisali. Glupo je da se zbog toga zestis. --Манојло 15:55, 26. март 2006. (CEST)

Petronije 02:39, 27. март 2006. (CEST) Има ли овде икога ко зна иједног српског Јеврејина и ко је икада ушао у просторије јеврејске општине, ко је икада ушао у синагогу, ко је икада присуствовао било ком јеврејском обреду у Србији, ко је икада разговарао са било којим српским рабином, ко је био и у једној српској јеврејској кући? Због овога Википедија још дуго неће постати енциклопедија. Манојло, Јевреји су живели у Србији и пре деветнаестог века и славили су Песах. И тада је постојао српски језик. Ко је дефинисао реч синагога? Чиме су дефинисали речи? Где стоји дефиниција? Како је дефинисано?

Петроније је у праву. У Србији Јевреји кажу Песах. Нема никаквог места за дискусију. Ја сам јео Мацес. Одлично иде уз белу кафу а и кнедле од њега су одличне. И тачка! --Goldfinger 15:17, 27. март 2006. (CEST)

Али у србији у народу се говори пасха. Можда се правилно зове песах али ми зовемо пасха. Имаш и у цркви песму пасха господња која се пева за ускрс (ђакон може да ти потврди). Питај било кога и рећиће ти да је чуо пасха --Јованвб 15:27, 27. март 2006. (CEST)

Ајдмо овако. Јевреји кажу Песах а православци Пасха. Питање је да ли мисле на исту ствар? У Бечу се Беч каже Вин а у Србији Беч. У Србији је Никола Тесла у Мађарској Тесла Миклош. У Америци је Џорџ Кјукор а у Мађарској (иначе је Мађар) Ђерђ Цукор...Можда би у чланку најбоље био ставити оба термина па макар јеврејски био у загради. --Goldfinger 15:43, 27. март 2006. (CEST)

Слажем се --Јованвб 15:46, 27. март 2006. (CEST)

На српском Мојсије, на хебрејском Моше ... настави даље ... --  JustUser   JustTalk 15:51, 27. март 2006. (CEST)

А сад да се вратимо на тему хлеба. Ко хоће да се бакће око хлеба нека мало ово среди. --  JustUser   JustTalk 15:51, 27. март 2006. (CEST)

Petronije 23:02, 27. март 2006. (CEST) Алилуја..... (али ипак инсистирам да се ради о два различита празника). Уосталом ни Вук ни Ђура нису Стари завет преводили са хебрејског језика, а у Новом завету су користили грчку терминологију (одакле је православље иначе и дошло).

Petronije 23:31, 27. март 2006. (CEST) Јоване, не знам како да ти објасним, али Јевреји, знаш, нису хришћани. Али нису ништа мањи Срби од нас овде присутних. Врховни српски рабин (Исак Асиел) чак је узео учешћа у рату Срба против "јудеомасонске коалиције и непријатеља српства". Био је ту још један познат борац за српство - Аврам Израел. Да их не набрајам даље. Иако Срби и иако верују у Господа Бога, Јевреји, знаш, не иду у цркву, нити се клањају хришћанском клиру и не признају хришћанску јерархију, ни хришћанске празнике, а нарочито не Ускрс. И сам си рекао да си реч - Пасха чуо у цркви (а не у синагоги) и то на Ускрс. За њих хришћанство јесте јерес, али њихов српски патриотизам и осећање српства једнако је као и код православних Срба. Они уопште не праве разлику у љубави према Јерусалиму и Косову. Они нису национална мањина. Резервну државу немају. Ово је њихова земља и српски је њихов језик. И песах је српска реч, али за сасвим други празник. Песах и Пасха нису се поклопили никада у историји. То је тако већ две хиљаде година. Ако су два различита празника, ваљда разумеш да треба и две различите речи да се користе за њих.