Разговор:Христо Смирненски

Биографија

Минков је рођен у Радомиру 1902. године у војној породици. Његов старији брат Асен умро је у Другом Балканском Рату, док је његов други брат Иван, члан Бугарске комунистичке партије, починио самоубиство 1925. године како би избегао хапшење од стране репресивних царских власти. Минков је добио основно образовање у Радомиру, а завршио средњу школу у Софији.

Његова сестра Теодора га је представила бугарским књижевним круговима двадесетих година 20. века. Објавио је свој први рад - Њумов биномни у магазину "Бугар" у 1920. години. Касније је уписан у војни колеџ у Аустрији, гдје је проучавао радове Гетеа, Ничеа, Едгар Алан Поа, Хенрика Ибсена и руске класичне ауторе. Минков је био познат по свом ексцентричном карактеру и патио од бизарних, параноидних фобија, продорних опсесивних мисли и кошмара.

Студирао је на Универзитету у Софији на кратки временски период пре одласка у Минхен 1922. године. Ту је провео неке своје најбоље године, обраћајући више пажње на контакте са локалним боемијцима него на студије. Вратио се у своју земљу 1923. године и почео да ради као библиотекар СС. Ћирилова и Методијева Национална библиотека. Пре 1942. године Минков је посетио више земаља у Европи, Азији и Јужној Америци. Између 1942. и 1943. радио је у бугарској амбасади у Токију. После 1944. почео је да ради у бројним новинама оријентисаним ка комунизму. Од 1954. до 1962. био је главни уредник штампарије "Бугарски писач".

Минков је умро у Софији 22. новембра 1966. године.

Стил

Светослав Минков се сматра пиониром бугарске научне фантастике. [1] Он је јединствена фигура у бугарској књижевности - његов таленат и стил су у великој мери изоловани од локалних књижевних тенденција из двадесетих и тридесетих година прошлог века, а он нема следбенике.

Његови радови првенствено се тичу губитка идентитета у технократском свету, социјалне униформности под утицајем технологије, неизвесности морала и вредности и егзистенцијалних аспеката досаде. Минков живописно изражава своје идеје помоћу пародије, дијабола, сарказма и апсурда.

Написао је и бројне приче за децу, студије о јапанској култури и превео приче о Шехерезади на бугарски.

Референце

https://chitanka.info/text/27795-svetoslav-minkov https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D0%BD%D1%8F%D0%BD_%D0%A1%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2 https://literaturensviat.com/?p=5089

Библиографија

https://chitanka.info/text/1586-sinjata-hrizantema https://chitanka.info/text/1577-chasovnik https://chitanka.info/text/26223-ognenata-ptitsa https://chitanka.info/book/418-igra-na-senkite http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=5&WorkID=21&Level=1 https://chitanka.info/text/16549-majmunska-mladost https://chitanka.info/text/27782-imperija-na-glada

Стварања

Пошто је добио солидно образовање којим је стекао разнолику културу, Минков је један од најуруднијих бугарских писаца. Његов рад није нарочито богат количински, али је богат идејно.

Његов први фиктивни рад, Њутнов бијенале Фељтони, Светослав Минков, објављен у магазину Булгаран 1920. године, прати часопис "Вага" Гео Милева, са којим се лично повезује. Из Минхена донео је главном уреднику "Хулиганске Елегије" Николаја Марангозова. Чита и придружује се Христу Смирненском и заједно објављују "Бугарски календар" за 1922. годину.

Његове ране радове карактерише жестоко интересовање за ужасним, демонским, духовним. У његовим причама смрт је свеприсутна сила, а живот је само "игра сенки", као и наслов једне од његових колекција. Особине ових дела су становници чудних хотела, домова, гробаља.

Кроз "ужасна" места и демонске опасности, писац покушава пренети идеју о пролазности постојања, недостатку заиста значајних основа у току дана. Хероје покрећу несвесни импулси психе, њихов душевни живот подвргава чудним жељама и визијама. У великој мери, они су потомци унапред установљене ауторске тезе. Није случајно што је интерес за ове ликове и приче, углавном од страних аутора, брзо угашен.

Крајем двадесетих година, Минков се окренуо другачијем типу писања. Напустио је своје ране "ужасне" радове, почео да исмева демонске ликове и приче. Пример за то је прича "Кућа до последњег фењера", где је мит о духовима откривен. Поглед на то отерао је последњи спектар овог света.

У својим колекцијама овог најпродуктивнијег креативног периода, писац се успоставља као имиџ механизованог, лишен духовног живота. Као симбол овог живота, Минков најчешће користи Америку и америчку стварност. Човек овде постао је послушно средство снаге технологије и научних открића, он не поседује сопствену духовну суштину. Положај овог аутора објашњава зашто је једна од колекција названа "Аутоматика".

У другом делу његових тридесетих година, Минков истражује људски свакодневни живот. Заинтересован је за досаду у ширем смислу - као што је немогућност живљења живота са смислом. Овде следи велику традицију европске књижевности - предмет такозваног малишана. Ово је обична, непозната особа која потпуно зависи од кихова стварности. Лишен било какве креативне енергије, живио је своје дане у бесмисленим активностима у бесмисленом дану.

Са својим радовима Минков је такође утврђен као један од првих значајних представника фантастичне бугарске књижевности.

Референце

https://liternet.bg/publish9/r_pencheva/svetoslav-minkov.htm https://naum.slav.uni-sofia.bg/lilijournal/2013/3-4/groshkovat https://www.lifebites.bg/svetoslav-minkov/

Спољашње везе

https://chitanka.info/person/svetoslav-minkov http://www.slovo.bg/showauthor.php3?ID=5&LangID=1 https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%8F%D1%82%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0