Разговор с корисником:Милош/Архива11

Фашистичка пропаганда

Незнам зашто си за ову измену на национализму ставио да је фашистичка пропаганда. Ако ти није проблем замолио бих те да ми објасниш, можда не треба да стоји тај текст ту али какве везе има са фашизмом то ми није баш најјасније --Јованвб 14:24, 19 октобар 2005 (CEST)

Пропаганда је у смислу постављања линкова на једну љотићевску (фашистичку) организацију из члнанка у коме та прича нема места, као и на начин на који се то не ради. Дакле, не зато што је неко објашњавао неку расистичку теорију, него зато што је на експлицитан начин пропагирао фашистичку организацију у чланку. Са друге стране, о њиховом покрету се може писати по енциклопедијским принципима. --Милош Ранчић (разговор) 18:24, 19 октобар 2005 (CEST)

На сличну организацију ("У месо!", "Коначни обрачун", и сл.) је пре пола године повезао и Голија на "мом" чланку о либерализму, а да притом нико ни прстом није мрднуо. Чланак и даље стоји унакажен са два параграфа који се састоје од гомиле личних фрустрација и изјаве једне совјетске историчарке и депутата росгосдуме из ко зна ког богомзаборављеног краја. Изгледа да је против либерала све дозвољено. --Dzordzm 18:59, 19 октобар 2005 (CEST)

Џорџе, ево видим да је то сад Покрајац склонио. Да, добро је што је то склонио, јер је у питању емотивна критика и као таквој није јој место у енциклопедији. Него, видим да си (ваљда) ти ставио (вероватно као превод) пред крај речи великог теоретичара либерализма, Роналда Регана ;) Мислим... --Милош Ранчић (разговор) 20:01, 19 октобар 2005 (CEST)

Иначе, нисам до сада прочитао тај део, а стварно ме је мрзело да читам цео чланак. Могао је то и Горан да среди јер је и он либерал... --Милош Ранчић (разговор) 20:01, 19 октобар 2005 (CEST)

Покрајац није склонио, него је вратио, након што је неки анонимни корисник (нисам ја!) склонио. Ја нећу у то да се петљам, ако људи овде мисле да то треба да стоји, па нека, супер. Реганов коментар је изнет вредносно неутрално, и као илустрација конфузије која влада око тога шта се заправо сматра либерализмом: пошто у САД термин "либерали" за себе присваја левица (демократи), Реган је покушао да га на тренутак узме за себе. То је све. --Dzordzm 20:16, 19 октобар 2005 (CEST)

Dzordzm, nemoj tako olako i po balkanski da izmisljas i kleveces jer koliko mi je poznato link koji sam preneo nije imao taj sadrzaj. Ti si ga pronasao na stranici koja je je bila povezana sa tog linka, dakle sto NIJE ISTO, slozices se. Isto tako nije tacno da se radi o SOVJETSKOJ istoricarki vec je rec o Nataliji Aleksejevni Narocnicki – clanici RUSKE drzavne dume. Cudi me ipak sto nisi izjavio da se radi o okoreloj boljsevickoj istoricarki, jer tako bi tvoji vapaji ispali jos ubedljiviji.

Dakle, ISPECI PA TEK ONDA RECI. Pozdrav. Golija

Хехе, ако се оно горе на мене односи... јесте, јесам либерал, либерал-десничар (либерал-националиста ако баш хоћете) (да, постоји и то ;) -- Обрадовић Горан (разговор) 02:29, 20 октобар 2005 (CEST)

---

Милоше назнам да ли говоримо о истој измени. Мислим на српски интернет парламент. Линк који је водио на СИП [1], е сад незнам одакле ти то да је он љотићевски форум, колико ја знам то је националистички форум (родољубиви) и већина чланова форума не подржава љотића и његове идеје, мада постоји неколико оних који то подржавају, али су у великој мањини. --Јованвб 14:11, 20 октобар 2005 (CEST)

Око великог В

Знам да га нема,али сам почео да типкам у свом стандардном правопису у ком се имена држава,придеви изведени из истих,као и имена неких народа увек пишу великим словима,а нека имена људи и народа увек малим,тако да је у тексту вероватно било и "малих" турака. --Црни Бомбардер!!! (†) 23:49, 26 октобар 2005 (CEST)

Па зато се и пише "Неовизантија" а не "неовизантија" :) Правопис српског не познаје велико слово унутар речи (осим ако није у питању скраћеница састављена од свих великих слова). --Милош Ранчић (разговор) 16:09, 27 октобар 2005 (CEST)

---

napravi arhivu razgovora, pola sata sam ucitavao ovo !!!!

Питања

Како прегледаш "данашње" чланке... једноставно тренутни догађаји па ... претходних 50? Састанак на коме сам био (23.10) ми се јако допао, људи су баш фини и пријатељски а морам признати и образовани и паметни. Једино... ја, морам да будем, доста организован, радим више послова одједном. Ни кад се дружим не могу да се искулирам. :-) А опет желео бих да дам допринос оснивању ... оснивачкој скупштини... Некако нисам стигао да кажем, ја сам организатор Телфор 2005 који се одржава (3 дана) у Сава Центру. Ту долази, стандардно, 2000 електроинжењера. Можда на једном месту само истакнемо адресу сајта. Хоћу да кажем да сам за дискретни маркетинг. А можда се са тим не слажеш. У сваком случају, као најопертивнијем човеку, а ту су и године и искуство, са оног састанка, волео бих да чујем твоје мишљење. :-)--Goldfinger (разговор) 22:38, 1 новембар 2005 (CET)

Кец из српског..

Вала баш си строг :) .. па нисам ја направио ту грешку. Чекај, значи, све што треба да урадим је да нађем неки чланак по коме си ти петљао а да је и пре и после твоје петљавине имао неку грашчицу... хехе ово ти није требало :] -- Обрадовић Горан (разговор) 10:51, 2 новембар 2005 (CET)

Да, пошто имаш слабу везу, јави ако оћеш да ти ја архивирам страну за разговор.. стварно је предугачка. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:52, 2 новембар 2005 (CET)

Не, није то питање. Ако постоји нека ситна грешка, то је једна ствар. Друга је ствар наслов. Уместо да одмах промениш име наслова који боде очи, ти си се петљао по чланку :) --Милош Ранчић (разговор) 13:30, 2 новембар 2005 (CET)

Што се тиче архивирања, морам ја то да урадим... Морам да разврстам разговоре. Вероватно ћу то урадити данас, пошто сам на послу и имам пристојну везу. --Милош Ранчић (разговор) 13:30, 2 новембар 2005 (CET)

Слађа

Не, живим у Крагујевцу, нисам далеко али сам у гужви око факса тако да у скорије време сигурно нећу долазити у БГ. Али волела бих да ми објасниш шта се ради на тим састанцима, па кад будем могла да дођем јавићу се теби или већ некоме.--sladja811 13:04, 2 новембар 2005 (CET)

Pitanje

Pozdrav; evo me nakon nekog vremena. Naime, postavio sam pitanje na hr wiki (link je na http://hr.wikipedia.org/wiki/Pravopisna_pitanja/Arhiv_2#Srbi_vrlo_aktivni). Naravno, ovdje očekujem odgovor drugoga profila: jesi li imao u rukama te tekstove i kako je uopće moguće sročiti tako golemu sintaksu kao Simić (preko 3.000. str. u svim knjigama) ? Kako izgledaju te knjižurine i što je u njima ? Komentari, izvorni tekst, citati iz književnih djela i dr. ? Mir Harven 01:57, 17 новембар 2005 (CET)

Evo ovde da odgovorim... --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Simiceve knjige sam video u knjizari. Tacnije, pisao je to sa Jelenom Jovanovic, inace mojom koleginicom sa generacije i prijateljicom. Najfascinantnije, preko toga sto su to stvarno ogromne knjige, jeste da je svaka knjiga u trenutku kada je EUR/DIN odnos 60:1 ta knjiga kostala 15.000 dinara (sto znaci, 250 EUR), a sto je enormna cena za jednu knjigu (danas je, ako se cena nije menjala, to negde oko 200 EUR, sto je i dalje enormna cena za jednu knjigu). Uzmimo, Pravopis, koji je skupa knjiga, kosta 1500 dinara. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Nazalost, moje iskustvo sa Simicevim knjigama jeste da su one vrlo inspirativne, ali nista vise od toga. (Svakako, mozda gresim za ovu knjigu, ali nisam samo jednu njegovu knjigu procitao.) Uzmimo, dok sam radio rastavljac reci na slogove (da se preurediti i za hrvatsku normu ako je neko zainteresovan, u ovom trenutku ne podrzava 100% ijekavicu; [2]), Simiceva Fonologija mi je bila od manje koristi nego ne samo Stevanoviceva velika gramatika, vec i od srednjoskolskog udzbenika (Stanojcic/Popovic; taj je deo Stanojcicev) u kom je na stranu i po opisano kako se dele reci na slogove (naravno, ima u mom programu i dosta dodatnih pravila koja eksplicitno nisu postojala nigde). Ali sam, zato, npr. u literaturi nasao Djordja Kostica, koji se nigde drugde ne pominje, a nesumnjivo je najznacajniji foneticar sa ovih prostora u drugoj polovini 20. veka. Slicno je i sa njegovom stilistikom: sjajne ideje sa uzasno losom razradom. E, sad, da to pise neki mladic, sve bi se dalo i shvatiti, ali Simic je od pre neku godinu vec u penziji. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Klajn je izdao Tvorbu reci u sklopu rada Odbora za standardizaciju. Dobra je knjiga i mislim da je u pitanju definitivno najopsirnija tvorba reci do sada izdata. Takodje, treba imati na umu da je i Miroslav Nikolic izdao Obratni recnik, do sada prvi valjan morfoloski recnik. Piper i, cini mi se, Klajn vec duze vreme nisu izdali vec pripremljenu sintaksu (ne znam koji deo konkretan obradjuje), ali ce nesumnjivo biti kvalitetna. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Takodje, treba imati na umu da sumnjam da bilo sta od toga izlazi iz okvira strukturalne lingvistike. Uzmimo, Gramatika engleskog jezika Radmile Djordjevic je kudikamo lingvisticki savremenija od svega prethodnog. (Da ne gresim dusu, Piperovu Sintaksu nisam imao prilike da vidim.) --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Imaj, takodje, na umu da u Srbiji postoji jak zajednicki rad dosta lingvista (uglavnom okupljenih oko Odbora za standardizaciju). Cini mi se da tako nesto ne postoji u Hrvatskoj. --millosh (razgovor (sr:)) 17:52, 17. studenog 2005. (CET)

Hvala na iscrpnom odgovoru. No, nikako ne mogu pojmiti opseg (modernost i sustavnost pristupa druga je tema) tih knjiga. Piperova je skoro 1200 str. (http://www.knjizara.co.yu/index.php?gde=@http%3A//www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.knjiga%3Fk_id%3D110184@), a tema je "prosta rečenica". Pa što se tu ima toliko pisati, nije valjda uzeo cijelu književnost i novine, pa nabacao na hrpu kao ilustraciju za nešto 2000 primjera ? Bilo kako bilo-hvala. Mir Harven 21:59, 18 новембар 2005 (CET)

Preneo sam razgovor ovde, posto mi je sad to klimav teren ;) pa ne bi trebalo da ostanem nedorecen. --Милош Ранчић (разговор) 00:55, 19 новембар 2005 (CET)

Dakle, problem nije sa Piperovom Sintaksom nego sa Simicevom. Kako je nisam citao, prosudjujem samo na osnovu njegovih prethodnih knjiga (Fonologija i Stilistika), koje su, preko toga sto su inspirativne, ispod kvaliteta jednog univerzitetskog profesora. (Pri svemu tome, meni su neki Simicevi stavovi povodom pravopisa blizi nego Maticini.) --Милош Ранчић (разговор) 00:55, 19 новембар 2005 (CET)

Piperova Sintaksa je u sklopu izdanja Odbora za standardizaciju i uveren sam da je vrlo kvalitetna. Nisam znao da je izasla (ne muvam se vise oko fakulteta cesto), pa cu verovatno ovim povodom otici da je kupim. Pa cu ti onda detaljnije o njoj. Mislim da je ova Sintaksa cak i savremena (za razliku od vecine drugih dela danasnje srpske lingvistike). --Милош Ранчић (разговор) 00:55, 19 новембар 2005 (CET)

Usput, probaj naci Simicevu Fonologiju i Kosticevu Operativnu gramatiku srpskohrvatskog jezika u nekoj biblioteci. Prvo ce ti reci sta je problem sa Simicevim knjigama, a drugo ce ti pokazati kako izgleda najsavremenije delo iz srbistike (mada mislim i iz kroatistike). A izdato je osamdesetih godina (a dovrseno s kraja sezdesetih). --Милош Ранчић (разговор) 00:55, 19 новембар 2005 (CET)

E, puno ti hvala. Pozdrav Mir Harven 12:32, 19 новембар 2005 (CET)

У вези варијанти

Пишем ти овде, јер ми се некако чини да ћеш пре видети. Из коментара на Bugzilla-и :

#8 from Ævar Arnfjörð Bjarmason  2005-11-16 20:48 UTC [reply]
(In reply to comment #1)
> Created an attachment (id=1074) [edit] [edit]
> add variantname tabs

* There's already a LanguageSr.php, please submit a unified diff against that
* Please use default LanguageConverter begin/end/codesep/varsep/flagsep markup,
srwiki using specialized markup could cause great pain in any future upgrades to
the wikisyntax.

Дакле, мораћеш да се одрекнеш (( и )) синтаксе (ионако је крајње време да ставиш Дунав на машину) ;). --Бране Јовановић 07:22, 17 новембар 2005 (CET)

Честитам!!!

Постао си поносни власник кеца из српског :) -- Обрадовић Горан (разговор) 21:21, 18 новембар 2005 (CET)

• Придружујем се честиткама :-) Горан Анђелковић (〠ꒌ) 21:26, 18 новембар 2005 (CET)

Изгледа да се нисмо разумели... Не знам ко је Балша, ни о чему причаш :( Овде можеш да видиш образложење за доделу престижне награде, наиме написао си три чланова.

И за име света, архивирај страну за разговор.... или ћу ја то да учиним место тебе :) -- Обрадовић Горан (разговор) 11:01, 19 новембар 2005 (CET)

Па не знам да ли си ти написао, или си копирао, тек - пост је твој. Мало ми је чудно додуше што се жалиш ако се узме у обзир да си баш ТИ мени дао кеца зато што сам исправљао граматичке грешке на једном чланку (који ја нисам ни писао), а нисам преименовао поменути чланак под исправан наслов.. значи технички, ја нисам ни направио икакву граматичку грешку, а добио сам кеца :) Ти си направио ту споменицу, ти си и уобличио концепт по коме се додељује, а ја сам тај концепт само пратио. Но ако те тај кец толико пече, а ти га уклони, и онако је идеја споменица да буду забавне, а не да вређају нечији понос. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:58, 19 новембар 2005 (CET)

Само нешто мало "бај д веј"

Zlatiborian speech (not even dialect!) is in the center of linguistic area which is basis for standard Serbian language. Only old people there are Iyekavians. The most of them are Ekavians (while Djordje said different!). In this moment, their pronounce is the only standard pronounce (they have full system of accents, unlike people from Belgrade, for example). -- Није тачно. Прво, "мост ов дем ар Екавианс". Људи свих старосних доба на Златибору с времена на вријеме или константно говоре ијекавски. Старији људи, наравно, говоре ијекавски више него млађи, а млађи говоре ијекавски ређе, али опет свјесно говоре. За старије људе ијекавски је једини правилан, па га говоре по навици, док млађи познају и екавски и ијекавски, па онда ијекавски свјесно говоре у неформалним ситуацијама. Многи то овако схватају: екавски = књижевни, ијекавски = народни, па кад су људи опуштени и присни, говоре ијекавски, а кад се налазе у некој формалној прилици и труде се да њихов говор буде што правилнији, говоре екавски. И друго, "деј хев фул систем ов аксентс, анлајк пипл фром Белгрејд, фор игзампл". То дјелимично није тачно, онај дио са београдом. У Београду се говори војвођанско-шумадијски дијалекат, који такође као и источнохерцеговачки који се говори на Златибору има новоштокавску акцентуацију и читав четвороакценатски систем. :) --Ђорђе Д. Божовић 17:47, 20 новембар 2005 (CET)