Ревда (Мурманска област)
| Ревда Ревда | |
|---|---|
 Поглед на Ревду из ваздуха | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Ловозерски рејон |
| Основан | 1950. |
| Варошица од | 1950. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010 | 7.822 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 67° 56′ 13″ С; 34° 33′ 33″ И / 67.936944° С; 34.559167° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 301 m |
.svg)  Ревда Ревда на карти Русије | |
 Ревда Ревда на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184580 |
| Позивни број | +7 81538 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 210 554 |
| ОКТМО код | 47 610 154 051 |
Ревда (рус. Ревда) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Варошица се налази у централном делу Мурманске области и административно припада њеном Ловозерском рејону где је уједно и највеће насељено место.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. у вароши је живело 7.822 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Варошица Ревда налази се у централном делу Мурманске области, на Кољском полуострву у северној подгорини Ловозерских планина. Сама варош је смештена на надморској висини од 300 метара, између језера Ловозеро на западу и Умбозеро на југоистоку. на неких двадесетак километара североисточније налази се село Ловозеро, административно сдиште Ловозерског рејона.
Варошица је редовним аутобуским линијама повезана са Оленегорском и Мурманском.
Историја[уреди | уреди извор]
Варошица Ревда основана је 1950. године као радничко насеље уз новоотворени рудник минерала лопарита, минерала формуле (Na,Ce,Ca,Sr,Th)(Ti,Nb,Fe)O3 који је откривен на подручју централног Мурмана, а чија руда се користи за добијање тантала, ниобијума и других сличних метала. Новоосновано насеље добило је име по истоименом ледничком језеру које се налази нешто северније, а у преводу са килдин-самског језика означава „место где се скупљају ирваси током јесење сезоне парења”.
Рударство је била и остала једина привредна грана у вароши.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 8.414 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 7.822 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 4.650 | 4.524 | 8.663 | 13.820[2] | 10.368[3] | 8.414[4] | 7.822 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2019. г. Приступљено 28. 10. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
