Пређи на садржај

Рудници бакра

С Википедије, слободне енциклопедије

Бакар (црвени метал) је први метал који су старе цивилизације откриле и користиле у практичне сврхе. Знање у вези са производњом предмета од бакра веома брѕо се проширило на све старе цивилизације тако да данас на трагове и производе од бакра археологија налази у готово свим крајевима света. У новије доба бакар се користи у разним гранама индустрије, поготово у области електротехнике, хемијске индустрије и грађевинарству.

Типови руде бакра[уреди | уреди извор]

Могући су различити типови руда бакра:

  • Пиротинска руда
  • Пиритска руда
  • Сфалеритско-галенитска руда
  • Кварцно-халкопиритска руда
  • Халкопиритско-молибденске руде
  • Скарновска руда бакра
  • Борнитско-титаномагнетитска руда
  • Халкозинска руда
  • Самородни бакар

Старо рударство у Бору и његовој околини[уреди | уреди извор]

У источној Србији, у преримском, римском и каснијим периодима је било производње бакра чему сведоче остаци старих топионица углавном око Мајданпека. Најпознатији пример је Гамзиград који се налази у центру златоносне области и чија је изградња започета у позноримском периоду око 271. године.

Лежиште бакра Бор[уреди | уреди извор]

Једно је од највећих европских лежишта бакра. Од 1902. до закључно 1959. године откопано је око 30 милиона тона руде и добијено 1,05 милиона тона бакра. У оквиру борске металогенетске зоне, осим Мајданпека, по концентрацији рудних тела гвожђа, бакра и других метала издвајају се највреднија рудна тела: Церово, Мали и Велики Кривељ, Брезаник, Борска река, Тилва Рош, Чока Дулкан, Тилва Мика, Ново окно, Борски поток и Брестовац.

Преглед укупних ресурса

Назив рудног тела Категорија т Cu(%) Au(%) Ag(%) Доњи гранични садржај Cu (%)
Велики Кривељ А 91,713,587 0.33 0.7 0.39 0.2
Велики Кривељ Б 333,306,825 0.35 0.7 0.39 0.2
Велики Кривељ Ц1 135,439,825 0.29 0.7 0.39 0.2
Укупно 560,460,237 0.33 0.7 0.39 0.2
Јама – Тилва Рос Б 3,889,738 0.76 0.33 1.06 0.4
Јама – Брезаниц А 1,972,350 1.28 0.27 1.93 0.4
Јама – Борска река А+Б+Ц1+Ц2 1,007,832,732 0.53 0.16 1.69 0.3
Церово комплекс – Цементација 2 26,580,420 0.31 0.07 1.08
Церово комплекс – Цементација 4 4,027,930 0.28 0.07 1.06
Церово комплекс – Церово 238,358,600 0.31 0.108 0.77
Примарни Церово комплекс – Дреново 45,777,880 0.38 0.062 1.38
Церово комплекс – Краку Букареску 1,600,000 0.62 0.62 2.21
Укупно 325,488,650

Рудник у Мајданпеку[уреди | уреди извор]

Мајданпек је своју новију историју започео као рудник гвожђа и бакра. За непуних 100 година рада (1855-1944) рудник и топионице у Мајданпеку су произвели:

  • руде бакра - 266.350 тона
  • бакра у руди и металу - 8.460 тона
  • руде гвожђа - 137.470 тона
  • пирита - 1,047.752 тоне
  • злата у руди - 1.354 кг
  • сребра у руди - 22.088 кг

Референце[уреди | уреди извор]

  1. Рударство на тлу Србије (друга књига, први том), Петар Јовановић ; Београд 2008.
  2. Званични интернет сајт Рударско-топионичарског басена Бор
  3. Званични интернет сајт Рударско-топионичарског басена Бор
  4. Званична интернет презентација општине Мајданпек