Русиф Хусеинов

С Википедије, слободне енциклопедије
Русиф Хусеинов
Име по рођењуРусиф Шакир оглу Хусеинов
Датум рођења(1987-08-24)24. август 1987. (36 год.)
Место рођењаСахилу, Азербејџанска ССР, Совјетски Савез
ДржављанствоАзербејџан
УниверзитетДржавни универзитет Баку
Универзитет у Тартуу
Занимањеистраживач, политички стручњак

Русиф Шакир оглу Хусеинов (азер. Rusif Şakir oğlu Hüseynov) је азербејџански истраживач[1][2] и политички стручњак.[3][4] Он је суоснивач и главни уредник онлајн политичког часописа "The Politicon",[5] као и суоснивач и директор "Topchubashov Center".[6] Главни интереси Хусејнова су друштвено-политички процеси у постсовјетским земљама, замрзнути сукоби и етничке мањине. Његови истраживачки региони покривају углавном источну Европу, Блиски исток, Кавказ и средњу Азију.[7][8]

Биографија[уреди | уреди извор]

Русиф Хусеинов рођен је 24. августа 1987. у Сахилу, Азербејџанска ССР. На Државни универзитет у Бакуу примљен је 2004. године, а 2008. године дипломирао је међународне односе.[9] Хоуссеинов је магистрирао на Институту за политичке студије Јохан Скитте[10] на Универзитету у Тартуу.[11]

Хусејнов је основао "Topchubashov Center" у априлу 2018. године заједно са Мурадом Мурадовим.[12] Центар функционише у оквиру Регионалног јавног синдиката за студије у Бакуу.[13]

Хусејновљеви чланци објављивани су у публикацијама као што је "Modern Diplomacy",[14] "The Independent Türkçe",[15] "Visegrad Insight",[16] "New Eastern Europe",[17] Центар за стратешка и савремена истраживања,[18] "The Jamestown Foundation",[19] Анкарски центар за студије кризе и политике,[3] "Foreign Policy News",[20] "The National Interest",[21] "Al Bawaba",[4] "The Times of Israel",[22] "TRT World",[23] "Vostokian",[24] "Polis180",[25] "Kyiv Post",[26]. Такође је учествовао у "APAralel" програму "APA TV".[27][28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Rusif Huseynov”. The Jamestown Foundation (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  2. ^ „Rusif Huseynov”. Centre for Strategic and Contemporary Research (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  3. ^ а б Erkeç, Ülviye Filiyeva, ур. (25. 9. 2021). „Political Expert Rusif Huseynov: "Armenia is the one that should improve relations with its neighbors"”. Ankara Center for Crisis and Policy Studies (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  4. ^ а б „Azeris Lose Hope of Returning Back to Their Homes”. Al Bawaba (на језику: енглески). 27. 10. 2021. Приступљено 3. 10. 2021. 
  5. ^ „Rusif Huseynov”. The Times of Israel (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  6. ^ „Rusif Huseynov”. Visegrad Insight (на језику: енглески). Res Publica Foundation. Приступљено 3. 10. 2021. 
  7. ^ „Rusif Huseynov”. Modern Diplomacy (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  8. ^ „Armenia sides with Russia again, this time in Syria”. New Eastern Europe (на језику: енглески). 20. 3. 2019. Приступљено 3. 10. 2021. 
  9. ^ „Rusif Hüseynov”. Topçubaşov Mərkəzi (на језику: азербејџански). Приступљено 3. 10. 2021. 
  10. ^ „Rusif Huseynov”. Универзитет у Тартуу (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  11. ^ „Rusif Huseynov”. Foreign Policy News (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  12. ^ „Murad Muradov”. Topçubaşov Mərkəzi (на језику: азербејџански). Приступљено 3. 10. 2021. 
  13. ^ „Haqqımızda”. Topçubaşov Mərkəzi (на језику: азербејџански). Приступљено 3. 10. 2021. 
  14. ^ „Azerbaijan Democratic Republic as the first democratic, parliamentary and secular republic in Islamic East”. Modern Diplomacy (на језику: енглески). 28. 5. 2018. Приступљено 3. 10. 2021. 
  15. ^ „GUAM+: Türkiye ve NATO için yeni fırsatlar”. Independent Türkçe (на језику: турски). 22. 9. 2021. Приступљено 3. 10. 2021. 
  16. ^ „Escalation in Nagorno-Karabakh”. Visegrad Insight (на језику: енглески). Res Publica Foundation. 6. 10. 2020. Приступљено 3. 10. 2021. 
  17. ^ „Azerbaijan and the European Union”. New Eastern Europe (на језику: енглески). 25. 7. 2019. Приступљено 3. 10. 2021. 
  18. ^ „Tajikistan: transition to monarchy completed?”. Centre for Strategic and Contemporary Research (на језику: енглески). 17. 3. 2017. Приступљено 3. 10. 2021. 
  19. ^ „The Southern Gas Corridor and the Recent Escalation in Karabakh”. Eurasia Daily Monitor (на језику: енглески). The Jamestown Foundation. 14 (40). 24. 3. 2017. Приступљено 3. 10. 2021. 
  20. ^ „Baltic States are no longer ex-Soviet”. Foreign Policy News (на језику: енглески). 24. 1. 2017. Приступљено 3. 10. 2021. 
  21. ^ „Cooperation in the Caucasus: How Four Countries Could Reshape European Security”. Center for the National Interest (на језику: енглески). 30. 8. 2021. Приступљено 3. 10. 2021. 
  22. ^ „Glorification of a Nazi collaborator in Armenia”. The Times of Israel (на језику: енглески). 2. 9. 2016. Приступљено 3. 10. 2021. 
  23. ^ „Shusha and Lacin: The two towns shaping the Armenia-Azerbaijani conflict”. TRT World (на језику: енглески). 30. 10. 2020. Приступљено 3. 10. 2021. 
  24. ^ „Anti-Syrian Campaign in Turkey”. Vostokian (на језику: енглески). 17. 7. 2016. Приступљено 3. 10. 2021. 
  25. ^ „Azerbaijan and the EU: Cooperation instead of integration”. Polis180 (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2021. 
  26. ^ „Rusif Huseynov: Ukraine – towards a frozen future?”. KyivPost (на језику: енглески). 26 may 2015. Приступљено 3 October 2021.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  27. ^ „Rusiya-Ukrayna qarşıdurması və Azərbaycana təsir ehtimalları - Rusif Hüseynov, Sahil İsgəndərov”. APAralel (на језику: азербејџански). Azəri Press Agentliyi. 12. 4. 2021. Архивирано из оригинала 30. 09. 2021. г. Приступљено 3. 10. 2021. 
  28. ^ „Rusiya-Ukrayna qarşıdurması və Azərbaycana təsir ehtimalları - Rusif Hüseynov, Sahil İsgəndərov”. APAralel (на језику: азербејџански). Azəri Press Agentliyi. 12. 4. 2021. Приступљено 3. 10. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Русиф_Хусеинов&oldid=27733852”