Сава капија
| Сава капија | |
|---|---|
 Сава капија у Београдској тврђави | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Стари град |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | између 1740. и 1760. |
| Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Београда |
| beogradskonasledje | |
Сава капија једна је од многобројних на Београдској тврђави, изграђена у целини са суседним фортификацијама на Савској падини. Оквирно се датује у време турских радова на реконструкцији Тврђаве, у раздобље између 1740. и 1760. године, и изведених радова на ефикаснијој одбрани у случају напада са река, у осмој или деветој деценији 18. века, свакако пре 1790. године.[1][2]
Положај[уреди | уреди извор]
Сава капија се налази на главном прилазу који је са јужне стране Београдске тврђава, уз обалу реке Саве, води ка Западном подграђу и даље Доњем граду. На овом месту првобитно је, у време владе краља Стефана Душана, изграђен Јужни бедем подграђа са Јужном капијом. Тај бедем се низ Савску падину спуштао све до обале Саве.[3]
Након обнове капије и уређења околног простора 2007. године капија, са обновљеним путем је постала најкраћа комуникација која из данашње Карађорђеве улице кроз ову капију води у Доњи град Баоградске тврђаве.
Историја[уреди | уреди извор]
До краја 17. века на месту Сава капије налазила се стара средњовековна капија, која је у оквиру радова, под руководством Андреа Корнара, проширена, на око 4,20 м. Тада су на њој израђене вратнице, слично Сахат капији, а потом је дограђена фланка једног мањег полубастиона изграђеног од опеке, која је делом залази под Доњоградски булевар.
Након рушења аустријских фортификација почев од 1740. године, у току турске реконструкције Тврђаве, са друге стране, ближе Мрачној капији, изграђена је нова Сава капија.
Сава капија је била један од боље сачуваних објеката Тврђаве све до англо-америчког бомбардовања Београда 1944. године, када је са неколико директна поготка у целости разорена, капија. Следила је обнова воодоводне цеви која је пролазила кроз осу капије и тиме је порушена и последња преостала деоница бочног зида просторије у комплексу капије, а „...комуникација на том правцу остала је засута шутом и није обнављана, чиме је за више деценија била прекинута пешачка комуникација између Доњег града и савског дела вароши.[4]”
Архитектура[уреди | уреди извор]
Сава капија је грађена у виду засведеног пролаза кроз бастиону трасу, и у конструктивном склопу
није се разликовала од осталих капија подигнутих током турске реконструкције Београдске тврђаве.[5]
У предњем делу нове капије налазиле су се две мање бочне просторије од којих су откривени једва препознатљиви трагови. У задњем делу капије, уз некадашње спољно лице бедема Подграђа, налазила се једна већа бочна просторија од које сада готово да и нема препознатљивих трагова.[6]
Капија која се једним делом наслањала на спољно лице Јужног бедема Подграђа, својом конструкцијом обухватила је старију Јужну капију. Грађена је истовремено с приобалним полубастионом али је, у каснијим епохама презиђивана и надзиђивана. У лицу фланке полубастиона која је откривена у комплексу порушене Сава капије уочавана су два низа мањих квадратних блокова камена у декоративној функцији.[7]<!-
Портал капије, био је грађен фино обрађеним тесаницима камена сложеним у редове. Бочне стране конструкције портала биле су наглашене уским пиластрима, док се над пролазом налазио сегментни лук. Сам оквир портала са довратницима био је за око 10 cm увучен у односу на фасадну раван. Профилисаним венцем, камени део фасаде био је издвојен од атике грађене искључиво у слогу опека.[8]
Капија је сачувана у висини од око 4 m, док је њена првобитна висина досезала до скоро 8 m. На њеној горњој површини ширина зидне масе износи око 1,35 m.
Обнова[уреди | уреди извор]
Радови у комплексу Сава капије током 19. и у првим деценијама 20. века, били су минимални у виду мањих грађевинских интервенција (обнова или измена калдрмисаног пута).
У раздобљу после Првог светског рата, између 1925. и 1930. године, испод комуникације која је водила од Карађорђеве улице кроз Доњи град према Видин капији и даље улици Цара Душана, постављена је једна од главних водоводних линија, пречника цеви 300 mm која је укопан кроз осу Сава капије на дубини од 0,80 m до 1 m.
Тад су у знатној мери разрушени подземни остаци средњовековне Јужне капије, будући да је зидна маса на том месту прокопана у ширини од једног метра. Може се претпоставити да је тада у целости уништен праг ове старе капије.[9]
Након археолошких истраживања спроведених 2007. године капија је делимично обновљена, а околни простор уређен.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ М. Поповић, Београдска тврђава, Београд, 2006
- ^ Гарашанин, Драга.1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд
- ^ М. Вуловић, Капије Београдске тврђаве, Годишњак града Београда XIX, 1972, 169, T. X
- ^ Марко Поповић Сава капија Београдске тврђаве УДК 904:726.96(497.11)"13/17" стр. 73-74
- ^ Марко Поповић Сава капија Београдске тврђаве УДК 904:726.96(497.11)"13/17" стр.70
- ^ Марко Поповић Сава капија Београдске тврђаве УДК 904:726.96(497.11)"13/17" стр.71
- ^ Марко Поповић Сава капија Београдске тврђаве УДК 904:726.96(497.11)"13/17" стр.69
- ^ Марко Поповић Сава капија Београдске тврђаве УДК 904:726.96(497.11)"13/17" стр.72
- ^ Марко Поповић Сава капија Београдске тврђаве УДК 904:726.96(497.11)"13/17" стр.74
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сава капија — www.beogradskatvrdjava.co.rs