Пређи на садржај

Сазревање семена

С Википедије, слободне енциклопедије
Стадијуми у сазревању сувог плода и семена зимоцвета.
Стадијуми у сазревању сочног плода жужуље.
Изглед плода и семена са унутрашњим структурама драгуна у фази физиолошке зрелости.
Изглед плода и семена са унутрашњим структурама драгуна у фази техничке зрелости.

Сазревање семена одвија се истовремено са сазревањем плодног омотача. Током раних фаза развоја карпела, овуле продукују цитокинине. Ови деривати аденина усмеравају хранљиве материје ка карпелама. У каснијим фазама развоја плода хранљиве материје се депонују у ендосперму, а код ексалбуминског семена у пуној зрелости ове материје се премештају у котиледоне. Цитокинини стимулишу деобе ћелија у зиду плодника чиме се постиже дебљање перикарпа и повећање величине плода у развоју.

Сазревање сувих плодова[уреди | уреди извор]

Kод сувих плодова омотач губи влагу постаје дрвенаст, зрело семе испада из плода или остаје затворено у перикарпу.

Сазревање сочних плодова[уреди | уреди извор]

Kод сочних плодова “сигнал за сазревање” је почетак продукције етилена (CH2). Овај гасовити угљоводоник продукују плодови у фази зрења и емитују га у атмосферу. Етилен утиче на продукцију ензима у рибозомима преко гена механизмима транскрипције и транслације. Ензими затим катализују реакције које мењају карактеристике плодова. Хидролазе разлажу хлорофил, а стварају се антоцијанини што се испољава променом боје плода, истовремено разлажу велике органске молекуле у мање, ароматичне који испаравањем емитују атрактивне мирисе. Под утицајем киназе мења се реакција из киселе у неутралну. Пектин се разлаже под утицајем пектиназе и до тада слепљене ћелије клизе једна поред друге што доводи до омекшавања плода. Амилаза убрзава хидролизу скроба у шећер осмотски активну компоненту, што даље омекшава перикарп јер се повећава количина воде. Зрело семе остаје затворено у плоду код већине сочних плодова, а ређе зрело семе испада из плода као код Akebia quinata или Prunus dulcis.

Фазе зрелости семена[уреди | уреди извор]

Са гледишта одређивања времена сакупљања семена постоје два стадијума зрелости физиолошка (непотпуна) зрелост и техничка (технолошка, потпуна) зрелост.

Физиолошка зрелост семена[уреди | уреди извор]

Физиолошка зрелост семена је први стадијум у коме је ембрион способан да да нову биљку, али су хранљиве материје у непостојаном облику (растворљиве и приступачне ембриону), а семењача неочврсла и слаба заштита језгру од фактора спољашње средине. Стадијум траје кратко од неколико дана до две недеље и тешко је препознатљив. Код руже је то крајем августа када шипак руди. Због стања семењаче и хранљивих материја семе мора да се одмах употреби за сетву.

Техничка зрелост семена[уреди | уреди извор]

Техничка зрелост семена је терминална фаза зрелости у којој је ембрион способан да да нову биљку, хранљиве материје су у облику нерастворних, сложених једињења, а семењача очврсла и способна да чува језгро од фактора спољашње средине. Семе може да се сеје или чува од неколико месеци до више година зависно од врсте.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hartmann, H. T., & Kester, D. E. (1964): Plant Propagation, Principles and practices. Fifth printing. Englewood cliffs, N.J. Prentice-Hall, Inc.
  • Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Beograd
  • Grbić, M. (1982): Ispitivanje trajnosti klijavosti semena sibirskog bresta (Ulmus pumila L.). Glasnik Šumarskog fakulteta, Serija C 59:125-31
  • Dirr M. A., Heuser Jr. C. W. (2006): The Reference Manual of Woody Plant Propagation: From Seed to Tissue Culture, Second Edition ISBN 978-16-04690-040
  • Schopmeyer, C. S. (1974): Seeds of woody plants in the United States, Forest service, U.S. Department of Agriculture, Washington, D.C.