Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна (Земун)

**Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну**
	Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну
	Самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у ЗемунуСамостан Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну
Информације
Локација	Земун-Београд, Србија
Координате	44° 50′ 33″ N 20° 24′ 39″ E / 44.84250° С; 20.41083° И
Статус	Споменик културе
Саграђена	1767.
Отварање	1807.
Коришћење	активан
Власник	Римокатоличка црква
Управљање	Сремска бискупија

Фрањевачки самостан Светог Ивана Крститеља и Антуна налази се на углу улица Штросмајерове и Светосавске у Земуну и он је, данас, један од два фрањевачка самостана на територији Београда. Земунски самостан припада хрватској провинцији Ћирила и Методија, а други који се налази на Црквеном Крсту, припада фрањевачкој провинцији Босне Сребрене.

Историјат фрањеваца у Земуну[уреди | уреди извор]

О присуству католичког реда фрањеваца у Земуну постоји запис из 1344. године, а претпоставља се да они дошли у Земун још крајем 13. века. Године 1453, Турци су опустошили Земун, а фрањевци су га напустили и били су одсутни следећих скоро 300 година. Након освајања Београда од стране Еугена Савојског, 1717. године, фрањевци су у Београду изградили самостан, али су, након поновног пада града у турске руке, 3. децембра 1739. године, прешли у Земун где су, од 1750. до 1752. године, подигли самостан и једнобродну цркву посвећену светом Ивану Крститељу.

Осамнаести век, пожар, обнова и 19. век[уреди | уреди извор]

Крајем 18. века, било је неуспешних покушаја градских власти да се фрањевци иселе из самостана. Постоји документ из 1787. године у којем земунски Магистрат захтева да се самостан претвори у војну болницу, а да се свештеници иселе.

Црква и самостан изгорели су у пожару изазваном ударом грома, 1. августа 1790. године. Обнова је, након тога, трајала 40 година, док су се свештеници уселили 1807. године. Кнез Милош Обреновић је из пријатељских и хришћанских побуда помагао 1836. обнову фрањевачког самостана у Земуну под Аустријом. На молбу старешине Фаустина Паризија, који је у сачуваном латиничном писму од 16/28. јануара 1836., на слабом српском језику, тражио 40-50 фатухма ситног камена за поправу, Милош је већ 1. фебруара одобрио ту помоћ за грађење торња и обнову свете куће. ^[1] Торањ цркве подигнут је 1838. године. Крајем 19. и почетком 20. века, у самостану су, једно време, постојале две школе. Једна школа је била државна и држала је наставу на немачком језику, а друга је била приватна и у њој је настава била држана на српскохрватском језику.

Самостан у 20. веку и данас[уреди | уреди извор]

Самостанска црква била је седиште новобеоградске жупе светог Ивана Капистрана у периоду од 1971. до 2004. године. Замисао црквених власти била је да се у Новом Београду подигне још једна црква, али како се то показало неостваривим, жупа је враћена ђаковачко-сремском бискупу, 23. октобра 2004. године.

Деведесетих година 20. века, у самостану се чувало преко 6.000 књига и уметничких дела из Вуковара, који је тада био погођен ратним дејствима. Тадашњи гвардијан, патер Марко Куролт је, ризикујући и свој живот успео да то благо сачува и данас се оно опет налази у библиотеци где се и налазило пре ратних разарања. Самостанска библиотека у Вуковару, у част и као знак захвалности земунском гвардијану, носи име патера Марка Куролта.

Променом управних области католичке цркве, од 2008. године, црква и самостан територијално се налазе у Сремској бискупији Ђаковачко-осјечке надбискупије. У самостану се и данас чува крст под којим су фрањевци дошли из Београда, 1739. године, као и копија слике Ченстоховске Госпе.

Данашњи изглед самостана и цркве је сачуван из 1830. године, ови објекти су проглашени за споменик културе и под заштитом су државе. У оквиру фрањевачког самостана налазе се библиотека, трпезарија, сала за пријеме, а од уметничких дела издваја се слика Црне Госпе која је настала у 18. веку као копија чувене Ченстохонске Госпе из Пољске.

Галерија[уреди | уреди извор]

Фрањевачка самостанска црква са конацима
Улазна врата Самостана Светог Ивана Крститеља и Антуна у Земуну

Види још[уреди | уреди извор]

Земунске цркве
	Бл. Дјевице Марије
	Богородичина
	Евангеличка
	Николајевска
	Св. арх. Гаврила
	Св. Рока
	Светотројичина
	Фрањевачка
	Харишева капела