Пређи на садржај

Сани (манга)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сани
Српско издање првог тома манге
Жанр
Манга
АуторТаијо Мацумото
ИздавачЈапан Shogakukan
Србија Лагуна
Циљна групаСеинен
ШтампаIkki Comix
Часопис
  • Ikki
  • (25. децембар 2010 – 25. септембар 2014)
  • Monthly Big Comic Spirits
  • (27. јануар – 27. јул 2015)
Прво излажење25. децембар 2010 — 27. јул 2015
Томови6
Портал Стрип

Сани јесте манга коју је написао и илустровао Таијо Мацумото. Објављивала се у две Шогакуканове манга ревије од 2010. до 2015. године. Поглавља су сакупљена у шест томова.

У Србији, издавачка кућа Лагуна преводи мангу на српски језик од 2024. године.

Радња[уреди | уреди извор]

Прича прати групу сирочића који спас од тешког живота налазе у аутомобилу марке Nissan Sunny који стоји покварен у башти сиротишта. Користе га да путују у свемир и свакаква магична места, далеко од стварности.

Развој[уреди | уреди извор]

Иако је Мацумото шест година провео у сиротишту, изјавио је да ова манга није аутобиографија, већ „полу базирана на стварности, полу фикција”. Планирао је од самог почетка да напише Сани, али није хтео да му буде прва манга због тешке тематике. Супруга му је помогла да дизајнира женске ликове.[3]

Издаваштво[уреди | уреди извор]

Мангу Сани написао је и илустровао Таијо Мацумото. Серијализовала се у две Шогакуканове ревије; прво у Ikki-ју од 25. децембра 2010. до 25. септембра 2014.,[4][5][6] па у Monthly Big Comic Spirits-у од 27. јануара до 27. јула 2015. године.[7][8][9][10] Поглавља су сакупљена у шест танкобона.

Издавачка кућа Лагуна је 18. септембра 2023. године најавила да ће преводити Сани на српски језик.[11]

Списак томова[уреди | уреди извор]

Бр. Првобитни датум издања Првобитни ISBN Датум издања на српском ISBN на српском
1 30. август 2011. (2011-08-30)[12]978-4-09-188557-94. јун 2024. (2024-06-04)[13]978-86-521-5204-9
  • 1. "'Где је Јокохама?' 'Откуд знам, у Токију?'" (「横浜ってどこにあるんやろ?」 「知らんわ、東京の辺ちゃうか」, 「Yokohama tte Doko ni Arunyaro?」 「Shiran wa, Tōkyō no Henchau ka」)
  • 2. "'Што Дракула има дуге нокте?' 'Па не сече их.'" (「ドラキュラの爪てなんで長いんやろ?」 「そら切らへんからや」, 「Drakura no Tsume te Nande Nagai Naro?」 「Sora Kirahenkara ya」)
  • 3. "'Зашто се девојчице одмах расплачу?' 'Јер су им сузе свемоћне.'" (「女子てなんですぐ泣くんやろ?」 「おんなの涙は、ほぼ無敵なんや」, 「Joshi te Nande sugu Naku naro?」 「Onna no Namida wa, Hobo Muteki na」)
  • 4. "'Шта ћеш бити кад порастеш?' 'Шпијун, возач формуле, боксер.'" (「大人になったら何になりたい?」 「スパイでレーサーでボクサーのチャンピョンや」, 「Otona ni Nattara Nani ni Naritai?」 「Supai de Rēsā de Bokusā no Chanpyon ya」)
  • 5. "'Шта радиш кад ти се плаче ноћу?' 'Певам.'" (「夜来て泣きたなったら、どないする?」 「オレ、歌うわ」, 「Yoru kite Nakita nattara, Donai suru?」 「Ore, Utau wa」)
  • 6. "'Шта има за вечеру?' 'Мицуко каже крокети.'" (「今日の晩ごはん、なんやろ?」 「みつこさん、コロッケや言うてたで」, 「Kyō no Bangohan, Nanyaro?」 「Mitsuko-san, Korokke ya Iu te Tade」)
2 29. фебруар 2012. (2012-02-29)[14]978-4-09-188576-0—978-86-521-5253-7
3 30. јануар 2013. (2013-01-30)[15]978-4-09-188613-2—978-86-521-5254-4
4 30. октобар 2013. (2013-10-30)[16]978-4-09-188635-4—978-86-521-5313-8
5 30. мај 2014. (2014-05-30)[17]978-4-09-188654-5—978-86-521-5314-5
6 30. октобар 2015. (2015-10-30)[18]978-4-09-188685-9—978-86-521-5354-1

Пријем[уреди | уреди извор]

Манга је 2011. и 2012. добила препоруку жирија,[19][20] а 2017. године освојила награду за одличност на јапанском Медија Артс фестивалу.[21] Освојила је прво место у категорији за најбољи графички роман на другој додели награде Cartoonist Studio Prize 2014. године.[22] Исте године номинована је за награду Харви у категорији за најбоље америчко издање јапанског штива.[23] Године 2016. делила је прво место са мангом Umimachi Diary на Шогакукановом такмичењу за манге у општој категорији.[24] Два пута је номинована за најбољи стрип на фестивалу у Ангулему, 2015. и 2017. године.[25][26]

Серијал је признат за „одличан графички роман” на списку који спроводи Библиотекарска асоцијација за младу књижевност.[27][28] Такође је била део токијске изложбе о људским правима 2015 године.[29]

Ребека Силвермен (Anime News Network) дала је првом тому манге оцену „Б+”.[30] Грег Макелатон (Comic Book Resources) похвалио је цртеж манге и коментарисао да је прича веома приступачна.[31] Рецензија сајта Publishers Weekly наводи да Мацумото „приказује осећај чежње и у најхаотичнијим сценама, привлачећи нас тако у живот деце која теже да буду верна себи у свету који их не жели”.[32]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Official Website for Sunny”. Viz Media. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  2. ^ Sherman, Jennifer (27. 6. 2015). „Taiyo Matsumoto to End Sunny Manga Next Month”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 28. 7. 2018. г. Приступљено 31. 5. 2018. 
  3. ^ „Interview: Taiyo Matsumoto”. Time Out Tokyo. 27. 8. 2013. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 20. 9. 2020. 
  4. ^ Loo, Egan (25. 11. 2010). „Tekkonkinkreet's Taiyo Matsumoto to Start Sunny Manga”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 4. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  5. ^ 松本大洋の新作「Sunny」ポストカード他、IKKI購入特典. Natalie (на језику: јапански). 25. 12. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  6. ^ Nelkin, Sarah (19. 7. 2014). „Monthly Ikki Magazine Suspends Publication”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2014. 
  7. ^ Loveridge, Lynzee (24. 9. 2014). „Monthly Ikki's Replacement Magazine's Line-Up Announced”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступљено 28. 7. 2017. 
  8. ^ 松本大洋「Sunny」月スピで連載再開、宇仁田ゆみ「スキマスキ」外伝も. Natalie (на језику: јапански). 27. 1. 2015. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  9. ^ Sherman, Jennifer (28. 6. 2015). „Taiyo Matsumoto to End Sunny Manga Next Month”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 28. 7. 2018. г. Приступљено 28. 7. 2018. 
  10. ^ 松本大洋「Sunny」月スピにて完結！新鋭による“性春”ラブコメも始動. Natalie (на језику: јапански). 27. 7. 2015. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2020. 
  11. ^ „Prijateljstvo, nada i opstanak – Manga putovanje u tri nova različita sveta”. Laguna. 18. 9. 2023. Приступљено 24. 9. 2023. 
  12. ^ „Sunny 1”. Shogakukan (на језику: јапански). Приступљено 28. 9. 2023. 
  13. ^ „Sani 1”. Laguna. Приступљено 29. 5. 2024. 
  14. ^ „Sunny 2”. Shogakukan (на језику: јапански). Приступљено 28. 9. 2023. 
  15. ^ „Sunny 3”. Shogakukan (на језику: јапански). Приступљено 28. 9. 2023. 
  16. ^ „Sunny 4”. Shogakukan (на језику: јапански). Приступљено 28. 9. 2023. 
  17. ^ „Sunny 5”. Shogakukan (на језику: јапански). Приступљено 28. 9. 2023. 
  18. ^ „Sunny 6”. Shogakukan (на језику: јапански). Приступљено 28. 9. 2023. 
  19. ^ „Manga Division – 2011 [15th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2020. 
  20. ^ „Manga Division – 2012 [16th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2020. 
  21. ^ „Manga Division – 2017 [20th] Japan Media Arts Festival Archive”. Japan Media Arts Festival. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2020. 
  22. ^ Sherman, Jennifer (8. 3. 2014). „Taiyo Matsumoto's Sunny Manga Wins Cartoonist Studio Prize”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 22. 10. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  23. ^ „Attack on Titan, Sunny, Showa: A History of Showa Japan Get Harvey Nods”. Anime News Network. 16. 7. 2014. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  24. ^ „Haikyu!!, My Love Story!!, Sunny Win Shogakukan Manga Awards”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2018-09-10. г. Приступљено 27. 4. 2016. 
  25. ^ Loveridge, Lynzee (11. 1. 2015). „A Chef of Nobunaga, Sunny, Inferno In Bottles Nominated for Angoulême's Top Prize”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 26. 4. 2019. г. Приступљено 26. 4. 2019. 
  26. ^ Hodgkins, Crystalyn (18. 12. 2016). „Inuyashiki, Sunny, My Brother's Husband, Chiisakobee Nominated For Angoulême's Top Prize”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 31. 8. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2018. 
  27. ^ „Great Graphic Novels 2014”. www.ala.org. 30. 1. 2014. Архивирано из оригинала 2. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  28. ^ „Strobe Edge Ranks in YALSA's Top 10 Graphic Novels for Teens”. Anime News Network. 2. 2. 2014. Архивирано из оригинала 13. 9. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  29. ^ 「聲の形」など人権を考えるヒントになるマンガ50作集めた企画展. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 8. 4. 2015. Приступљено 21. 1. 2022. 
  30. ^ Silverman, Rebecca (9. 6. 2013). „Sunny GN 1”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  31. ^ McElhatton, Greg (10. 7. 2013). „Sunny Vol. 1”. Read About Comics. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 24. 2. 2018. 
  32. ^ „Sunny”. Publishers Weekly. 22. 4. 2013. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 3. 1. 2020. 

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сани_(манга)&oldid=27836448”