Сарајевска жичара

С Википедије, слободне енциклопедије

Лого Сарајевске жичаре

Сарајевска жичара или Требевићка жичара је жичара у Сарајеву, БиХ, која повезује Стари Град са планином Требевић.

Историја[уреди | уреди извор]

Сарајевска жичара 1960. године

Сарајевска (Требевићка) жичара први пут је направљена 1959. године, а за јавност је отворена 3. маја 1959. године. Ова жичара спадала је у ред кабинских жичара са кружним током и фиксним кабинама. Имала је два челична ужета, једно вучно и друго носеће. На траси је било 8 решеткастих челичних стубова са рашчлањеним темељима. Од града на Требевић путовало се 12 минута, а у једноме сату долазило је 50 кабина. Имала је капацитет 400 путника по сату. Међутим, након доста година рада и поправака појавили су се озбиљни проблеми, због чега су значајне институције забраниле даље поправке жичаре. Такви проблеми јавили су се 1977, 1982, 1986, 1987, а посебно 18. новембра 1989. године када је даље поправке забранио институт ЗРМК из Љубљане.[1]

Током Рата у Босни и Херцеговини, жичара је у потпуности срушена.[2]

Поновно отварање 2018. године[уреди | уреди извор]

Зграда полазне станице Сарајевске жичаре

Након што је званично затворена 1989. године, Сарајевска жичара је поново почела са радом 2018. године. Жичара је реконструисана 2017. и 2018. године, а званично је поново отворена 6. априла 2018. године, на Дан града Сарајева.[3][4] Направљен је нови систем са 33 кабине и капацитетом од 10 особа по кабини, који може превести до 1.200 путника од града до Требевића у сат времена, а путовање траје 9 минута.[5] Кабине су у бојама олимпијских кругова — плавој, црвеној, жутој, зеленој и црној, док је једна у боји заставе БиХ, а остале су црне.[6] Изглед и станице жичаре осмислио је сарајевски архитекта Муфид Гарибија.[5]

Промотивна пјесма за жичару „Требевић опет силази у град” представљена је 23. марта 2018. године, а извели су је Хари Варешановић, Исмета Дервоз, Здравко Чолић и Јасна Госпић, некадашњи чланови групе Амбасадори.[7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ admin. „žičara – Historijski arhiv Sarajevo” (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-19. 
  2. ^ Anadolija (2018-01-27). „Gondole Trebevićke žičare nakon više od dvije decenije ponovno iznad Sarajeva”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2019-08-19. 
  3. ^ „Posle 26 godina otvorena Trebevićka žičara”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-19. 
  4. ^ -. „Otvaranje Tebevićke žičare počeće raditi 6. aprila”. AKOS (на језику: бошњачки). Приступљено 2019-08-19. 
  5. ^ а б „First Gondolas for Trebevic Cable Car arrived in Sarajevo?”. Sarajevo Times (на језику: енглески). 2017-11-28. Приступљено 2019-08-19. 
  6. ^ „Sarajevska žičara (Uspinjača)”. Sarajevo.travel. Приступљено 2019-08-19. 
  7. ^ „Preporođena žičara dobila svoju pjesmu i spot: Trebević opet silazi u grad”. Klix.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2019-08-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]