Саша Хаџи Танчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Саша Хаџи Танчић
Пуно имеСлавољуб
Датум рођења3. новембар 1948.
Место рођењаЛесковац, ФНР Југославија
Датум смрти15. мај 2014.
Место смртиНиш, Србија

Саша Хаџи Танчић (Лесковац, 3. новембар 1948 — Ниш, 15. мај 2014)[1] био је српски књижевник. Његово крштено име је Славољуб.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 3. новембра 1948. године у Лесковцу у старој грађанској породици од оца Владимира и мајке Вере.[2] Основну школу и гимназију завршио је у Нишу, дипломирао (24. новембра 1970) на Вишој педагошкој школи у Нишу српскохрватски језик и југословенску књижевност, а 1994, у Приштини, на Филозофском факултету на Одсеку за југословенску књижевност и српскохрватски језик стекао диплому професора књижевности. Био је новинар „Народних новина“[3] у Нишу (1971—1977) и главни и одговорни уредник ИП „Градина“ (1989 – 1994), када постаје професор у Средњој музичкој школи, па директор Уметничке школе у Нишу. Био је именован на место помоћника министра културе у Влади Републике Србије, али дужност није преузео. Потом је директор Народне библиотеке у Лесковцу (2002 – 2006) и Народног позоришта у Нишу (2006 – 2009). Све ово време био је и уредник следећих часописа и листова:

  • Часопис за књижевност, уметност и културу Градина[4] (1978 - 1989);
  • Часопис за књижевност, уметност и културу Освит[5] (1991 - 1999);
  • Лист научни и књижевни Лесковчанин[6] (1996 - 2001);
  • Српски лист за духовитост и сатиру Лесковачка мућкалица.[7] (2002);
  • Часопис за знање, веровање, стварање, вредновање Успења.[8] (2007 - 2009)
  • Електронски књижевни часопис Легат[9] (2004 - 2006)

Саша Хаџи Танчић је био члан Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра.

Живео је у Нишу. Умро је 15. маја 2014. године у Нишу.

Дела[уреди | уреди извор]

Збирке песама[уреди | уреди извор]

  • Записан свршиће се свет (Градина, Ниш, 1973)
  • Пејзаж с душом (Наша реч, Лесковац, 1995)
  • Лична смрт[10]
  • Псалми за 2000 (Графика „Галеб”, Ниш, 2001)

Збирке приповедака[уреди | уреди извор]

  • Јеврем, сав у смрти, Просвета, Београд, 1976.
  • Савршен облик, Просвета, Београд, 1984.
  • Силазак у време, Просвета, Београд, 1987
  • Звездама повезани, Просвета/Књижевне новине, Београд, 1990.
  • Ивицом, најлепши пут, (Свјетлост, Сарајево, 1990)
  • Галопирајући војник, Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
  • Скидање оклопа, Просвета, Ниш, 1993.
  • Храм у коферу, Прометеј, Нови Сад, 1995.[10]
  • Небеска губерниија, Просвета, Београд, 1997.
  • Ратна престоница, Рад, Београд, 2007.
  • Кафкин син, Рад, Београд, 2008.
  • Лепи гробови, Танеси, Београд, 2010.

Саша Хаџи Танчиђ је приредио две збирке изабраних прича из својих ранијих издања:

  • Кључ за чудну браву, Просвета, Београд, 1994;
Јеврем, сав у смрти, Повратак Михаила Станковића, Живим по рецепту, Место под сунцем, Слепи Видоје о Склапајући очи - из збирке ЈЕВРЕМ, САВ У СМРТИ
Мама и сви остали трошкови, Никога живог од Дидовићевих и Дани до Нове године - из збирке МАМА И СВИ ОСТАЛИ ТРОШКОВИ
Ивицом, најлепши пут, Удес, Секирице, Свадба, Кључ за чудну браву, Дуња, Двораки, Тужичка и Црна башта - из збирке ИВИЦОМ, НАЈЛЕПШИ ПУТ
Намере и опредељења (поговор аутора у својству приређивача)
Повратак у Наис. Приказање анђела у цркви светог Пантелејмона надомак Ниша у време сусретања српског жупана Немање и немачког цара Барбаросе, Царичин град, Освајање, Лик за којим трагам, као за ликом света и Кула од лобања - из збирке ЗВЕЗДАМА ПОВЕЗАНИ
Каравештице, Потрес, Провера, Освета, Кртица и Зидари - из збирке СИЛАЗАК У ВРЕМЕ
Љубав, Савршен облик, Галопирајући облик, Искушавање чула, Талог и Храм у коферу - из збирке САВРШЕН ОБЛИК
Критичка самосвест приповедача (предговор аутора у својству приређивача)

Мирољуб Јоковић је приредио избор: Најлепше приче Саше Хаџи Танчића, Рашка школа/Танеси, Београд, 2012.:

Освајање, Царичин град, Лик за којим трагам као за ликом света, Повратак у Наис, Приказање анђела у цркви светог Пантелејмона надомак Ниша у време сусретања српског жупана Немање и немачког цара Барбаросе, Кула од лобања, Крсташи, Храм у коферу, Прастари, Праља и Дугме
Писмо – парадигма за смрт великих прича (предговор приређивача)

Антологије у којима су објављене Хаџи Танчићеве приче[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Свето место (Рад, Београд, 1993)
  • Црвенило (Просвета, Београд, 1995)
  • Караван Светог Влаха (Просвета, Београд, 2002)
  • Меланхолија (Рад, Београд, 2006)

Огледи, есеји и студије[уреди | уреди извор]

  • Паралелни светови, Градина, Ниш, 1979.
  • Паралелни светови, Градина, Ниш, 1989.
  • Поетика одложеног краја, Просвета, Београд, 1999.
  • Романи Миливоја Перовића, ПОНД, Лесковац/СИИЦ, Нип, 2002.
  • Проклетство, коначна ведрина, Рад, Београд, 2002.
  • Повлашћена места, Нишки културни центар, Ниш, 2005.
  • Корен, копрена, Филекс, Лесковац, 2006.
  • Из дубина књижевног дека, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
  • Шест прозора и хоризонт, Службени гласник, Београд, 2010.

Приређивачки рад[уреди | уреди извор]

  1. КОРАК МЕЂУ ТАЈНАМА Поезија младих песника Ниша; „Градина“ и Књижевна омладина Ниша, Ниш 1980.
  2. Стеван Сремац СТАРО ВРЕМЕ – НОВО ЧИТАЊЕ: „Градина“, Ниш 1982.
  3. Бора Станковић СТАРО ВРЕМЕ – НОВО ЧИТАЊЕ; „Градина“, Ниш 1983.
  4. НИШКЕ ПРИПОВЕТКЕ СТЕВАНА СРЕМЦА I – III; „Стеван Сремац“, Ниш 1995.[11]
  5. Бранко Миљковић ПЕСМЕ О ПЕСМИ; „Градина“, Ниш 1996.
  6. СРПСКЕ ПРАЗНИЧНЕ ПРИЧЕ; „Рашка“, Београд 2000.
  7. Бранко Миљковић ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ; АРС Центар Уметничке школе - Нишки културни центар, „Градина“, Ниш 2001.
  8. НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ БОРИСАВА СТАНКОВИЋА; „Просвета“, Београд 2004.
  9. Симон Симоновић БЕЗ ДАТУМА; „Глас српски“ Графика, Бања Лука 2005.
  10. СРПСКЕ ПРАЗНИЧНЕ ПРИЧЕ - Часопис „Крајина“, Бања Лука – Београд; „Арт принт“ – Београд 2009.
  11. Вељко Милићевић НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ; „Ариадна“, Београд 2009.
  12. Светолик Ранковић НАЈЛЕПШЕ ПРИПОВЕТКЕ; „Ариадна“, Београд 2010.
  13. Момо Капор МАЛИ ЕКРАН - ТВ критике; „Танеси“, Радио – Телевизија Србије, Београд 2012.
  14. ФАНТАСТИЧНА ЗООЛОГИЈА - Српске приповедне прозе 20. века; „Службени гласник“, Београд 2012.

Критика о делу Саше Хаџи Танчића[уреди | уреди извор]

  1. Чедомир Мирковић: Овога пута: Лесковац – Јеврем, сав у смрти[12]
  2. Христо Георгијевски: Испитивање реалног и фикцијског плана у приповеткама Саше Хаџи Танчића – Јеврем, сав у смрти, Савршен облик[13]
  3. Марко Недић: Приповедачка проза у послератној српској књижевности – Скица за преглед[14]
  4. Снежана Брајовић: Млађи српски прозаисти – Јеврем, сав у смрти)[15]
  5. Душан Стошић: Апокрифна јеванђеља Саше Хаџи Танчића Архаично, свето, демонско, трагично; Лаканпрес, Београд 2001.
  6. Маријана Милошевић: „Чежња за путовањима“ – Караван светог Влаха[16]
  7. Слађана Илић: Реинтерпретација историје и књижевне традиције – Караван светог Влаха[17]
  8. Драган Тасић: Саша Хаџи Танчић и нестварни град[18]
  9. Јован Пејчић: Што видиш, напиши у књигу – Записан свршиће се свет[19]
  10. Станиша Величковић: „Медитативна проза“ – Свето место[20]
  11. Ана Радин: „Вампир у српској прози XX века“ – Јеврем, сав у смрти[21]

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „In memoriam: Saša Hadži Tančić”. juznevesti.com. Приступљено 28. 1. 2022. 
  2. ^ По оцу потиче од Аџијских, а по мајци од Папирових.
  3. ^ Нишке дневне новине
  4. ^ Издавач ИП „Градина” Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2016) Ниш
  5. ^ Издавач Новинско предузеће „Наша реч” Лесговац. Часопис је нередовно излазио од маја/јуна 1991. до октобра 1999[мртва веза], када је изашао задњи број - двоброј 23/24.
  6. ^ Издавач ИП „Лесковчанин[мртва веза]”
  7. ^ Издавач ПОНД Лесковац, Пбјављена су само дава броја, број 1 и број 2
  8. ^ Издавач FILEX Лесковац[мртва веза]
  9. ^ „Издавач Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац”. Архивирано из оригинала 25. 1. 2014. г. Приступљено 19. 7. 2013. 
  10. ^ а б У оквиру збирке Храм у коферу: тридесет проза и тридесет песама, Прометеј Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2013), Нови Сад. . 1995. ISBN 978-86-7639-196-7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ У сарадњи са Видосавом Петровићем Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2011).
  12. ^ ЈЕДНА ДЕЦЕНИЈА - Књижевна вредновања 1970 – 1980; Научна књига, Београд (1981). стр. 287 – 289.
  13. ^ СКРИВЕНИ СМИСАО; Градина, Ниш (1985). стр. 313 – 324.
  14. ^ СТАРА И НОВА ПРОЗА Огледи о српским прозаистима; „Вук Караџић“, Београд (1988). стр. 321 – 340.
  15. ^ ТЕКСТ И КОНТЕКСТ; Просвета, Београд (1997). стр. 167 – 175.
  16. ^ ЧИТАЊЕ У ОГЛЕДАЛУ Критике о савременој српској прози; „Матица српска“, Нови Сад (2004). стр. 38 – 41.
  17. ^ НЕШТО СЕ ИПАК ДОГОДИЛО Огледи о савременој српској прози сезоне 2000 – 2004; „Агора“, Зрењанин (2005). стр. 54 – 59.
  18. ^ ЗАВИЧАЈНИ КРУГ И СРПСКЕ ТЕМЕ; „Филекс“, Лесковац 2006, стр, 40 – 105.
  19. ^ ОСНОВ, ОКВИРИ, ПРАГ; „Браничево“, Пожаревац (2008). стр. 145 – 155.
  20. ^ ПРИПОВЕДАЊЕ И ПОЕТИЧКО МИШЉЕЊЕ Савремена српска проза; ИЦ „Филозофски факултет у Нишу“, Ниш (2011). стр. 34 – 39.
  21. ^ МОТИВ ВАМПИРА У МИТУ И КЊИЖЕВНОСТИ; Просвета, Београд (1996). стр. 172 – 174
  22. ^ За књигу приповедака „Јеврем, сав у смрти“.
  23. ^ За књижевно стваралаштво: књигу приповедачке прозе „Срце је камен“ и књигу есеја „Паралелни светови“.
  24. ^ Шести салон књиге – Лесковачки сајам: за роман „Караван светог Влаха“.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Проф др Мирољуб М. Стојановић (редактор): ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НИША - Култура, Центар за научна истраживања, САНУ и Универзитет у Нишу, Одсек за српски језик и књижевност, Ниш (2011). стр. 487./488.
  • Енциклопедија Британика (сажето издање), књига 10 (Ф – Ш), Народна књига / Политика, Београд, 2005. pp. 56.
  • Данило Коцић, Лесковачки писци - трагови и трагања, I - II, Удружење писаца Лесковац, Филекс, Народна библиотека Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саша_Хаџи_Танчић&oldid=27746340”