Светислав Хођера

Светислав Хођера
Светислав Хођера
	Светислав Хођера
Лични подаци
Датум рођења	12. новембар 1888.
Место рођења	Ниш, Краљевина Србија
Датум смрти	20. јануар 1961. (72 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија
Универзитет	Правни факултет Универзитета у Београду
Политичка каријера
Политичка; странка	Југословенска народна странка
Премијер
Мандати
Премијер
Министар без портфеља; Министарског савета Краљевине Југославије
	10. октобар — 21. децембар 1938.
Премијер	др Милан Стојадиновић

Светислав Хођера (Ниш, 12. новембар 1888 – Београд, 20. јануар 1961) био је српски и југословенски правник, банкар, дипломата и политичар, министар без портфеља Министарског савета Краљевине Југославије и председник Југословенске народне странке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 12. новембра 1888. године у Нишу, као син Венцеслава Хођера. Постоје претпоставке да је чешког порекла.^[1] У родном граду је завршио основну школу и Другу нишку гимназију. Дипломирао је на Вишој комерцијалној школи у Паризу, да би се вратио у Србију и запослио у Народној банци у Београду. Ту је радио до Првог балканског рата 1912. године у којем је као ђак-наредник Коњичког пука Тимочке дивизије учествовао у борбама на Црном врху и опсади Једрена. У Другом балканском рату 1913. године се борио код Пирота и Књажевца.

Након рата је завршио Правни факултет Универзитета у Београду и постао писар при конзулату у Прагу. Овде га је затекао Први светски рат, па је преко Берлина, Варшаве и Букурешта депортован за Краљевину Србију. Распоређен је за чиновника у Министарству иностраних дела у Нишу, али је тражио да буде премештен у војну службу. Придодат је Четвртом коњичком пуку у Београду. Учествовао је у Церској и Колубарској бици 1914. године, а предводио је коњичку патролу која је прва ушла у окупирани Београд, децембра 1914. године.^[2]

После Албанске голготе је завршио авијатичарски курс у Мирки код Солуна. Његови задаци су укључивали извиђање, коректуру артиљеријске ватре и учешће у борбама у ваздуху. Ове задатке је извршавао током освајања Кајмакчалана и ослобођења Битоља. Једном приликом је нападнут од два непријатељска авиона и рањен у ногу. Спустио је авион и захтевао да прво пренесе извештај претпостављенима, али како се видело да неће издржати, он је издиктирао извештај другом пилоту који га је пренео авионом, а он је пребачен у болницу. Овај пример је касније ушао у уџбенике подофицирске школе, а похваљен је од војводе Живојина Мишића и француског генерала Мориса Сараја.

Из рата је изашао са чином резервног ваздухопловног потпуковника. Био је ангажован у развоју војног и цивилног ваздухопловства. Један је од оснивача Аеро-клуба, чији је био почасни председник.

За време Шестојануарске диктатуре је био шеф кабинета председника владе генерала Петра Живковића. У мају 1933. године је основао Југословенску народну странку и постао њен председник. Странка је ушла у другу владу Милана Стојадиновића 1938. године, а Хођера је постао министар без портфеља од 10. октобра до 21. децембра 1938. године.

Мобилисан је уочи Априлског рата 1941. године и постављен за команданта ваздухопловне групе Треће армије у Срему. Његова борбена група је уништена код Бијељине, а он заробљен и одведен у заробљенички логор. После рата се вратио у Београд.

Умро је 20. јануара 1961. године у Београду.