Пређи на садржај

Сијавахш

С Википедије, слободне енциклопедије

Сијавахш (такође познат као Сијаваш) је био ирански аристократа из куће Михран који је био потомак Бахрама Чобина, чувеног спабеда Сасанидског царства и на кратко његовог цара.

Биографија[уреди | уреди извор]

Карта северног Ирана током сасанидске владавине.

Сијавахш је био син Михран Бахрам-и Чубина, чији је отац био Бахрам Чобин. Сијавахш се први пут спомиње током првих година пада Сасанидског царства, где је, како се наводи, владао Рајом као сасанидски краљ вазала. Када се Азармидохт 630. године успела на сасанидски престо као царица регент, моћни спахбед (војсковођа) Фарух Хормизд затражио је да се уда за њега. Не усуђујући се да одбије, Азармидохт је затражила помоћ Сијавахша, који је убио Фаруха Хормизда.[1]

Године 632. овај грађански рат је завршен и вузурган је пристао да Јездигерд III постане цар. Међутим, у исто време, Арапи, уједињени под исламом, провалили су у Сасанидско царство. Иако су још увек били бројни пагански и хришћански Арапи који су се супротставили муслиманским Арапима.

До 651. године Арапи су освојили већину Сасанидског царства, а Рај је био један од последњих преосталих великих сасанидских градова. Тако је Арапин Ел Нуман ибн Мукрин кренуо према Рају и послао им поруку; "Арапска војска је кренула према Рају, а Арапи су се раширили другде. Нико се не може супротставити њима. А Јездигерд III је далеко од нас. "[2] Сијавахш је тада затражио помоћ од људи из Дамаванда, Табаристана, Кумиса и Горгана. Марданшах из Дамаванда и други ситни владари пристали су да помогну и послали су појачања у Сијавахшу.[3][4] На несрећу Сијавахша, син Фаруха Хормизда Фарухзад, који се побунио против Јездигерда III и врло добро познавао околину Раја, склопио је мировни уговор са Ел Нуманом у Казвину и пристао да му помогне против Сијавахша.[3]

Уледила је Битка код Раја и водила се као ноћна битка у подножју планине, непосредно поред Раја. Фарухзад је мало познатим начином водио неке од санга Ел Нуаима у град одакле су напали задњи део војске Михранида, изазивајући велика крвопролића. На крају је Сијавашева војска поражена а он сам убијен.[5] Да би дао пример, Ел Нуаим је тада наредио уништење аристократске четврти Раја. Међутим, град је касније обновио Фарухзад, који је постао владар Раја.[3]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Бахрам Гушнасп
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Мардансина
 
Непознат
 
 
 
 
 
 
Бахрам Чобин
 
Гордуја
 
Гордија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ношарад
 
 
 
 
 
Михран Бахрам-и Чубин
 
Shapur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Сијавахш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Тогмат
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Џотман
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Саман Худа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pourshariati 2008, стр. 206.
  2. ^ Pourshariati 2008, стр. 250.
  3. ^ а б в Pourshariati 2008, стр. 251–252.
  4. ^ Zarrinkub 1975, стр. 19.
  5. ^ Shahbazi 1988, стр. 514–522.

Литература[уреди | уреди извор]