Сколти
 Цртеж руског Сколта из 1871. године | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| ≈ 1250 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Финска | 700[1][2] |
 Русија | 400[3] |
 Норвешка | 150[4] |
| Језици | |
| Сколто-лапонски, Фински, Руски и Норвешки | |
| Религија | |
| Источно православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Фински народи | |
Сколти или Сколти Лапонци су лапонска група народа. Они тренутно живе око села Севетијарви, Кевајарви и Нелим у општини Инари, на пар места у Мурманској области и у селу Неиден у општини Сер Варангер. Сматрају се аутохтоним народом који живе у граничном појасу данашње Финске, Русије и Норвешке, тј. на Кољском полуострву и суседној Феноскандији. Део су културне групе источних Лапонаца и говоре сколтским језиком. Припадници су православне вере, док остали Лапонци и Финци припадају лутеранској цркви.
Историја[уреди | уреди извор]
Као последица мировног споразума између Русије и Финске (1920), сколтска домовина је била подељена на два дела. Западни део Петсамо је постао део Финске, а источни део је постао део Совјетског Савеза. Граница је постала претња идентитету Сколта, јер је због ње било тешко одржавати традицију узгоја ирваса, лова и риболова. Многи фински имигранти су се преселили у традиционалне сколтске територије после ове поделе. Године 1926. су једна четвртину популације области Петсамо чинили Сколти, а 1930. године је опало на шестину.[5]
После зимског рата (1939), Финска је изгубила део Рибачког полуострва, а потом, у настављеном рату (1941–1944), су изгубили и Петсамо. Као резултат, Сколти који су живели у Суоњелу and Пјатсокију су пребачени у Финску, где су сеуњелски Сколти населили села Севетијарви, Кевајарви дуж Раутујоки реке, а петсалмски Сколти се Мустола и Нелим.
Демографија[уреди | уреди извор]
Тренутна процена је да етничких Сколта има око 1.250, од чега око 400 говоре сколтско-лапонским језиком. Већина њих живи данас у Финској.
У Финској живи око 700, Русији 400, а у Норвешкој можда нешто више од 150.[6]
Религија[уреди | уреди извор]
Свети Трифун Печенгски је покрстио Сколте у 16. веку и до данас је већина Сколта православе вероиспивести.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Сколти”. Етнологија светских језика. Приступљено 12. 9. 2017.
- ^ „Сколти Финске”. Музеј Лапонаца Финске. Приступљено 12. 9. 2017.
- ^ „Сколти Русије”. Попис становништва Русије. Архивирано из оригинала 15. 03. 2013. г. Приступљено 12. 9. 2017.
- ^ „Сколти Норвешке”. Музеј Сколта. Приступљено 12. 9. 2017.
- ^ Tuija Saarinen Seppo Suhonen: Koltat, karjalaiset ja setukaiset, Snellman-Instituutti 1995
- ^ Walton, Stephen J. (14. 07. 2012). „Skoltesamar”. Klassekampen. стр. 3. „У Финској живи око 700, Русији 400, а у Норвешкој можда нешто више од 150.”
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Народ који чини већину становништва | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Већи старосједилачки народи | |||||||||||||||
| Мањи старосједилачки народи |
| ||||||||||||||
| Досељенички народи | |||||||||||||||
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
