Снежана Спасић

С Википедије, слободне енциклопедије
Снежана Спасић
Снежана Спасић
Лични подаци
Датум рођења(1969-11-24)24. новембар 1969.
Место рођењаПирот, СФРЈ
Датум смрти21. јул 2020.(2020-07-21) (50 год.)
Место смртиНиш, Србија
Занимањепевачица
Музички рад
Активни период1993—2020.
Инструментвокални солист

Снежана Спасић (Пирот, 24. новембар 1969Ниш, 21. јул 2020) била је извођач српске и балканске традиционалне музике, као и поп, рок и џез музике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Своју богату музичку каријеру започела је у родном Пироту, а потом наставила у Нишу. После десетогодишњег искуства члана и солисте Академског хора Универзитета у Нишу, самостално започиње истраживање и певање традиционалних песама са простора Балкана. Поред интересовања за духовну и световну музику, наступала је и са џез и поп саставима. У току вишегодишњег истраживања и певања, дошла је до свог аутентичног музичког израза који се разликује од традиционалног схватања народне музике[1].

Радила је са Сањом Илићем и Балкаником, браћом Теофиловић, групом "Хазари", Ненадом Милосављевићем и групом Галија, Влатком Стефановским и другима. Самостално или са музичком групом Naissa наступала је на концертима и фестивалима у Немачкој, Холандији, Аустрији, Словачкој, Мађарској, Шпанији, Ирској, Турској, Бугарској, Македонији, Грчкој, Словенији, БИХ и Црној Гори. На фестивалу етно-музике у Солуну 1998. године представљала је Југославију. Као вокални солиста учествовала је у реализацији диска са музиком из филма Зона Замфирова (2002). Снимала је за национални радио и ТВ програм од 1997. године. Као вокални солиста или са рупом Naissa у Србији је одржала више стотина самосталних концерата или музичких програма на фестивалима или манифестацијама. У Нишу, Пироту и градовима југоисточне Србије последњих година сваког лета држала је бесплатне школе певања за талентоване младе певаче.

Снимци[уреди | уреди извор]

Снимила је мултмедијални CD традиционалне музике „Бела вила“ (2004), мултимедијални CD „Капија Истока - Капија Запада“ (2006), CD традиционалне музике „Звуци Понишавља“ (2008). Снимила је музику за дугометражне документарно-игране филмове: „Бела вила“ (2001), „Још само трен“ (2006) и „Битка на Чегру“ (2006) и више позоришних представа. Гостовала као вокал на CD издањима: "Београдско пролеће 95" (ПГП РТС), "Химна љубави" Димитриса Папапостолуа (Ria classic, Грчка, 1999), "Књига пророка Еноха" ("Хазари", 2000), “Капија Истока, капија Запада” (ЦЕСИД и Агенција СТРИНГ, 2001), "Зона Замфирова" (ПГП РТС и Dream Company, 2002), „Etnocom“ (Панчево, 2008).

Била је супруга нишког књижевника Горана Станковића.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


  1. ^ https://www.plusonline.rs/in-memoriam-sne-ana-seka-spasi-1969-2020.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)