Социологија насеља

Социологија насеља је социолошка дисциплина која проучава друштво у насељу, то јест у одређеном простору и друштвеној средини као делу глобалног друштва и социјалног систем, а који сачињавају нужности повезане друштвеним односима и процесима.

Предмет социологије насеља

        Предмет социологије насеља су људска насеља као целина и њихов развој, то јест проучавање оног дела друштвених појава, процеса и односа који постоје у ужим и ширим насељеним подручјима. Социологија насеља истражује и утврђује шта је опште, а шта посебно у друштвеним појавама, процесима и односима насеља, као и њихово место у друштвеној целини.

Назив и подела социологије насеља

     Дели се углавном на две основне области: 1) Социологија села (Рурална Социологија) и 2) Социологија града (Урбана социологија). Постоји и схватање да су ове области социологије осамостаљене као самосталне дисциплине. У току развоја социологија насеља развијају се области које проучавају посебне делове социологије насеља као: социологија локалних заједница, социологија комуне, социологија задругарства. Проучава се и комбинација градских и сеоских насеља, тзв. "Урбаног насеља" где је теско одредити границу између села и града.

Односи социологије насеља према другим научним дисциплинама

Социологија насеља је уско повезана са другим научним дисциплинама из којих преузима одређена сазнања неопходна за изучавање комплексног живота људи у насељу. Такође и друге дисциплине користе сазнања социологије насеља у својим истраживањима.

Општа социологија

Као посебна дисциплина социологија насеља уско је повезана са општом социологијом. Приликом проучавања друштвених појава, процеса и односа у насељу, социологија насеља користи општа начела законитости које је сазнала општа социологија. Разлике: социологија насеља истражује део друштвене стварности, а општа социологија друштво у његовој свеобухватности.

Географија

Изучавање географских фактора је од великог значаја у проучавању друштвених појава у насељу. За социологију насеља је веома битно да на основу географских истраживања прецизира појам средине.

Демографија

Даје квантитативну слику друштвене структуре а то је оно од чега се полази приликом истраживања друштвених феномена у насељу.

Екологија

Јер основу у развоју екологије чини средина. Разликују се људска и природна екологија.

Људска екологија

Учење о међузависности институција људских група у социологији простору. У социологији посебно се изучава утицај природне околине на човека, као и утицај човека на природу.

Развој и обележја социологије насеља

Историја истраживања социолошких проблема веома је стара, још из античког периода постоје писани трагови који обухватају социолошке проблеме насеља. У средњем веку такви писани документи су реткост. Док почетком XIX века појављује се мноштво докумената и анализира у погледу соц.проблема. Значајни друштвени проблеми XX века иницирали су развој и настанак социологије насеља као самосталне дисциплине. Иако се соц.насеља конституише релативно касно њени поједини делови развијали су се у оквиру других наука и уметности, а посебно соц.политике која се интересује првенствено: за човека и његову егзистецију, способност за Рад и напредовање у животу.

Појам и предмет социологије града

Најпознатије претече соц.града су: Платон, Аристотел, Ибн Калдун, соц.утописти. Основни теоријски правци у соц.града су:еколошки, историјски, друштвено-географск, друштвено-морфолошки, марксистички. Проучавањем града бавиле су се разне дисциплине а сам предмет соц.града карактерисе да приступа проблему града са тог становишта анализа разноврсних појава из градског живота мора бити повезана са градским животом у целини, тј.анализа градског живота мора бити повезана са његовом организацијом, са функционисањем и колективним динамизмом.

Град у социологији Макса Вебера

Вебер је написао једно од најславнијих дела о граду. Код нас је то дело објављено под називом "Нелегитимна власт" као део дела "Привреда и друштво" .Његово проучавање градова се уклапа у целину његове социолошке замисли чији је циљ да објасни главни процес рационализације и с њим у вези рационалност западне цивилизације, а циљ рационализације је највећа ефикасност у друштву. Вебер западноевропски град представља као место стварања нових форми власти "Град је : насељено мијесто, дакле насеље са кућама које су тесно збијене и повезане, тако обимно повезану насеобину да се становништво међусобно не познају, као што је то специфично за групу суседа "Оригиналност западног града се састоји у томе што сачињава град општину. Да би сачињавао градску општину насеље мора имати бар сложен занатско-трговински центар и сличне одлике : 1) утврдјење, 2) тржиште, 3) сопствени рад и бар делимично сопствено право, 4) карактер организационе групе и у вези с тим, 5) бар делимичну аутономију. Од ових карактеристика општине за вебера је најважније постојање аутономне управе, односно институција, организоване групе грађана која је заступана као таква.

Цвијићева социо-географско проучавање вароши

Најпознатије дело "Балканско полуострво". За соц.насеља је битно његово дело

"Антропогеографски проблеми Балканског полуострва" . У проучавању насеља примењивао је посматрање као основне методски поступак. Своја антропогеографска истраживања започео је анализом географског положаја и врсте насеља. На положај села, вароши, варошица највише утичу природни услови али су од значаја: врста својине, економија и историјске прилике. Утицај географске средине је по Ћвијићу јачи што су људске групе примитивније. Више су везане за земљу и природу. То означава да географска средина више утиче

на село и сељаштво него на град и грађанство. Цвијић је на балкану уочио четири културна појаса:. 1) ВИЗАНТ-ЦИНЦАРСКИ, 2) ПАТРИ, 3) ИТАЛИЈАНСКИ, 4) СРЕДЊОЕВРОПСКИ. Помно је истраживао и сеобе становништава. Ограничио се на сеобе између села и појединих области, а сеобе село-град мање је обрађивао мада су драматичније и други теоријски значајније. Имао је против велеградски став. Писао је о негативним биолошким и моралним последицама велеградског живота.

Будућност градова

О смислу и перспективама савременог велеграда постоје различита гледишта. Критичари велеграда истичу да је то увек град, тј.погодно место за концентрацију моћи, за превласт бирократије и технократије. Велеград је вештачка, техничка средина, угрожава природу, жариште је појава соц.девијантних, сегрегације, свеколиког отуђења. С друге стране велеград је највеће достигнуће човечанства, место из којег зрачи цивилизација, у којем се формира историјска иницијатива, и место револуције, место слободе.

Референце

<ref>[http://documents.tips/documents/pitanja-iz-sociologije-naselja.html PITANJA IZ SOCIOLOGIJE NASELJA]</ref>