Списак топонима названих по Србима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Списак топонима названих по Србима садржи имена насељених мјеста, (градова и села), ненасељених предјела, хидронима (ријека и језера), планина итд. широм свијета, који своје име темеље у имену народа Срби. Такође, списак садржи и оне топониме који се могу повезати са етнонимом Срби. Списак је подијељен према одређеним макрорегионима или континетима, те државама, у зависности од концетрације броја топонима.

Југоисточна Европа[уреди | уреди извор]

На простору бивше Југославије, Албаније, Грчке и Бугарске постоји преко 90 топонима названих по Србима. Изузев неколико древних насеља у Панонији (нпр. Сербинум, Сербетијум), за већину осталих топонима званична наука нема дилеме да је коријен ријечи изведен од етнонима за балканске Србе.[1]

Јужнословенске земље[уреди | уреди извор]

Грчка и Албанија[уреди | уреди извор]

Сјеверна и централна Европа[уреди | уреди извор]

У сјеверној и централној Европи, укључујући и цијели прибалтик, постоје бројни топоними са коријеном у имену „срб” (серб, сорб). У већини случајева етимолози се слажу да су ти топоними имена добила по прецима данашњих Лужичких Срба.[5][6][7] Изузетак чине нека мјеста у источном прибалтику, гдје су мишљења етимолога донекле подијељења, као и топоними у Словачкој[8], Мађарској[9], те неким дјеловима Чешке, за које се тврди да називи потичу по прецима балканских Срба.

Скандинавија[уреди | уреди извор]

  • Сербе црква[10] — црква у општини Ренесеј, округ Рогаланд, Норвешка;
  • Серби (Вестра Јеталанд) — насеље у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;
    • Серби Кирка — црква и црквена парохија Шведске цркве са сједиштем у насељу Серби;
    • Серби дистрикт у Вестра Јеталанду — дистрикт у општини Фалћепинг, округу Вестра Јеталанд, Шведска;
  • Серби (Еланд) — насеље у општини Борјхолм, на острву Еланд, округу Калмар, Шведска;
  • Серби (Естерјетланд) — (до 1791) бивша црквена парохија близу насеља Вифолка у општини Мјелби, округ Естерјетланд, Шведска;
  • Серби (Еребро) — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Серби (Норбиос) — дворац у насељу Норбиос, општина Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Серби (Ронеби) — насеље у општини Ронеби, округ Блећинге, Шведска;
  • Серби (Сканија) — насеље у општини Хеслехолм, округу Сканија, Шведска;
    • Серби (епархија Лунд) — црква и бивша црквена парохија (до 2006) Шведске цркве, у насељу Серби;
    • Серби дистрикт у Сканији — дистрикт у општини Хеслехол, округу Сканија, Шведска;
    • Серби — бивша општина (до 1951) у округу Сканија, са сједиштем у насељу Серби Сокен;
  • Серби (Скараборг) — насеље и општина у округу Скараборг, Шведска;
  • Серби (Торсокер) — дворац у насељу Торсокер, општина Гнеста, округ Седерманланд, Шведска;
  • Серби (Трелеборг) — насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
  • Серби (Фелингсбро), познат и као Сербихолм — дворац у насељу Фелингсбро, општина Линдесберг, округ Вестманланд, Шведска;
  • Сербијенген — насеље у општини Еребро, округ Нерке, Шведска;
  • Сербилунг — (до 2015) бивше насеље у парохији Андерслев, општина Трелеборг, округ Сканија, Шведска;
  • Сербин (Боден) — насеље у општини Боден, округ Нурботен, Шведска;
  • Сербин (Умеа) — село у општини Умеа, у округу Вестернботен, Шведска;
  • Сербо (Норвешка) — село у Ренесеју, у Рагаланду, Норвешка;

Њемачка[уреди | уреди извор]

  • Серба или Зерба — насеље и општина у Тирингији;
  • Сербах — рјечица у Хесену, притока Аубаха;
  • Сербике (током средњег вијека), касније познато као Цорбикер (Zörbigker), данас Цобикер (Михелн)[11] — напуштено село у округу Зале у Саксонија-Анхалт;
  • Сербици, познати и као Сурбици, данас Цербиг[12] — град у Саксонији-Анхалт;
  • Сербски Будестеци, касније Будестеце, данас Гроспоствиц — варошица у Саксонији;
  • Србице (Видемар) — насеље у општини Видемар, Саксонија;
  • Србице (Требен) — насеље у општини Требен, Тирингија;
  • Србиште (Анхалт) или Цербст — град у Саксонији-Анхалт;
  • Србов, те (од 13. вијека) познато и као Сурбов, Сорбен, Сораби, данас Цорбау (Михелн)[13] — напуштано село у општини Михелн (Гајзелтал), округу Мерзебург-Кверфурт, Саксонија-Анхалт;
  • Сорбици у 9. вијеку , касније Зурбици, данас Цербиг[14] — град у округу Анхалт-Битерфелд, Саксонија-Анхалт;
  • Сорба у 11. вијеку, данас Цорбау[15] — општина у округу Бургенланд, Саксонија-Анхалт;

Швајцарска[уреди | уреди извор]

Пољска[уреди | уреди извор]

Прибалтик[уреди | уреди извор]

Чешка[уреди | уреди извор]

Словачка[уреди | уреди извор]

  • Србова или Сарбова, данас Шарбов — насељено мјесто у округу Свидњик, Прешовски крај;
  • Осрбљанка — поток у југозападном дијелу округа Брезно;
  • Осрбље — насељено мјесто у округу Брезно, Банскобистрички крај;

Мађарска[уреди | уреди извор]

  • Србоград, данас Шарбогард — град у жупанији Фејер;
  • Српска Варош, данас Табан — дио града Будима;
  • Српска Боја или Рац Боја — данас Неметбоља
  • Српска Мечка или Рац Мечка — село у Барањској жупанији;
  • Српска Река, данас Сарберек — дио града Татабања;
  • Српски Алмаш, познат и као Рацалмаш или Рац Алмаш — насеље у оквиру Пештанске жупаније;
  • Српски Гарчин или Рац Гарчин — село Барањској жупанији;
  • Српски Ковин[18], познат и као Рацкеве или Рац Кеве — насељено место у Пештанској жупанији;
  • Српски Козар или Рац Козар — село у Барањској жупанији;
  • Српски Крстур, познат и као Рацкерестур, Рац Керестур и Рац Крстур — насеље у оквиру Фејер жупаније;
  • Српски Поток, данас Сарберки Патак — поток на западу Мађарске, притока Велике Крке, слив Муре;
  • Српски Титош — село у Барањској жупанији;
  • Српски Чанад, данас Чанад — село у близини Макоа, жупанија Чонград.

Источна Европа[уреди | уреди извор]

Већина топонима названих по Србима у источној Европи, имена су добила након српских миграција током XVII и XVIII вијека,[19][20] иако су српске миграције биљежене и раније (од XV вијека). Срби су тад подједнако мигрирали и у Панонију, Трансилванију, али су (заједно са Власима) прелазили и преко Карпата па су населили неке крајеве данашње Украјине и Русије.[21][22][23]

Румунија и Молдавија[уреди | уреди извор]

Украјина[уреди | уреди извор]

Русија[уреди | уреди извор]

  • Сербилово — село у Гавриловопосадском рејоне, Ивановска област;
  • Сербин (Краснодар) — мање село у Славјанском рејоне, Краснодарскога Покрајина;
  • Сербин Горици — село у Сонковском рејоне, Тверска област;
  • Сербинка — засеок у атару села Нижњи Теребуж, Шчигровски рејон, Курска област;
  • Сербино — село у Пљушком рејону, Псковска област;
  • Сербишино — село у Невјанском градском округу, Свердловска област;

Азија[уреди | уреди извор]

Кавказ[уреди | уреди извор]

Турска[уреди | уреди извор]

  • Град Срба или Гордосервон — древни град у Битинији, спомиње се у византијским записима 680. године;
  • Сарибелен[24] — село у округу Каш, вилајету Анадолија;
  • Сербан (Чорум) — село у вилајету Чорум;
  • Сирбашмак (Самсун) (дословно: „Срби прелазе”) — насеље у округу Везиркопру, вилајет Самсун;
  • Сирбасан (Карс) (дословно: „Срби мисле”) — селу у округу Сарикамиш, вилајету Карс;
  • Сирбели Махалеси Мухтарлики (дословно: „Српски сеоски кнез”) — дио насеља Савчили Буџукоба, вилајет Каман;
  • Сирпи — дио насеља Аташехир, у Истанбулу;
  • Сирпсиндиги (дословно: „Мјесто уништења Срба”) — данас Акбунар, или Сарајкпинар, вилајет Једрене;
  • Сирпсиндиги — централни дио насеља Јенибосна, у округу Бахчелиевлер, у Истанбулу;

Израел[уреди | уреди извор]

Кина[уреди | уреди извор]

Серба је назив једног бившег округа, Серба (Сичуан), у Тибетанском аутономном округу Гардзе, који је у саставу кинеске провинције Сичуан (данас дио округа Сертар), као и једног древног народа на Тибету. Према легенди, овај бивши округ у давна времена био је насељен народом Серба (народ) којим је владао митолошки Гесер.[25] На локалном језику, назив округа дословно значи „Златни ниво”. Данас постоји више научних теорија о поријеклу тог народа, а најприхватљивија је она да су то била племена тибетанског поријекла.[26] Постоје мишљења и да су народ Серба били преци модерних Шерпаса, али етимологија Шерпаса гласи „народ са истока”, што додатно збуњује научнике.[27] Повезаност народа Серба са балканским Србима у озбиљним научним круговима је одбачена.

Америка[уреди | уреди извор]

Канада[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

Океанија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стево Ћосовић: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  2. ^ "Браник", Нови Сад 3. септембар 1898.
  3. ^ «δύο Σερβιανά κοντά στήν περιοχή των Ιωαννίνων. Όλες αυτές οί ονομασίες χωριών της κυρίως Ελλάδας πού παράγονται άπ' τό Σέρβος ή απλώς έχοντάς το ως πρώτο συνθετικό, έρχονται νά επιβεβαιώσουν τό γεγονός.», Εγκατάσταση και παρουσία Σλάβων στη βυζαντινή Μ. Ασία, Ηλιάδη, Αμαλία Κ.
  4. ^ Константин Порфирогенит: De administrando imperio, средина X вијека
  5. ^ Нидерле 1956, стр. 111, 112.
  6. ^ Нидерле 2001.
  7. ^ Lewaszkiewicz 2014, стр. 41.
  8. ^ The Pride of Komarno
  9. ^ Stojan Vujičić, Srbi u Budimu i Pešti, Budimpešta, 1997.
  10. ^ Kvitrud Arne: Stavangers middelaldergeografi : betraktninger om kongens gård og odelskirke i Stavanger, Ætt og heim : lokalhistorisk årbok for Rogaland, 2013.
  11. ^ Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 - 1703. . Plaidt: Cardamin. 2014. ISBN 978-3-86424-192-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ Karlheinz Blaschke, Uwe Ulrich Jäschke: Kursächsischer Ämteratlas. Leipzig. . 2009. ISBN 978-3-937386-14-0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); S. 56 f.
  13. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 127, ISBN 978-3-7420-1716-1 
  14. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, p. 128, ISBN 978-3-7420-1716-1 
  15. ^ Ernst Eichler (2009), Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße (на језику: немачки), IV, Bautzen: Domowina-Verlag, pp. 127f., ISBN 978-3-7420-1716-1 
  16. ^ Dr F. Lorentz "Polskie i kaszubskie nazwy miejscowości na Pomorzu Kaszubskiem". ISBN 978-83-60437-22-3. ISBN 978-83-60437-22-3
  17. ^ Званични сајт села Сарбск у Пољској
  18. ^ Мата Косовац: "Српска православна Митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  19. ^ Енциклопедија Југославије, 2. издање
  20. ^ Војна енциклопедија, Београд, 1972.
  21. ^ Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона (језик: руски)
  22. ^ Волости, Важнейшие селения европейской России, Санкт-Петербург 1886.
  23. ^ КорресподенТ.net: Кабмин назвал города Донбасса, подконтрольные сепаратистам
  24. ^ Sözlerin Soyağacı: Çağdaş Türkçenin Etimolojik Sözlüğü. (Stammbaum der Wörter: Ein etymologisches Wörterbuch des gegenwärtigen Türkisch). 2007.
  25. ^ unesco: Gesar epic tradition
  26. ^ „Traditionelle tibetische Wohnhäuser in Sêrba”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2016. г. Приступљено 16. 06. 2017. 
  27. ^ Sêrba — на кинеској онлајн енциклопедији Baidu
  28. ^ Statistik zu Serb (језик: немачки)
  29. ^ Näheres zum Gipfel Serb(језик: немачки)
  30. ^ Geologie beim Serb
  31. ^ Serbin, Texas from the Handbook of Texas Online
  32. ^ Wends from the Handbook of Texas Online
  33. ^ „Servia, Indiana”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Приступљено 2016-07-05. 
  34. ^ „Wabash County”. Jim Forte Postal History. Приступљено 11. 07. 2016. 
  35. ^ Meany, Edmond S. (1923). Origin of Washington geographic names. Seattle: University of Washington Press. стр. 267. 
  36. ^ Braxton County, West Virginia General Highway Map (PDF) (Мапа). West Virginia Department of Transportation. 2011. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bibliotheque Nationale de France, Инв. бр. B. 1131 (Paris, République française)
  • Више аутора: „Српски духовни простор”, Бања Лука - Српско Сарајево, 1999. године
  • Vujić, Sava S. - Basarić, Bogdan M. Severni Srbi (ne)zaboravljeni narod, Beograd, 1998.
  • Gkoutzioukostas, Andreas. „Judges of the velum and judges of the hippodrome in Thessalonike”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 18. 06. 2017. 
  • David Rumsey Historical Map Collection: „Atlas historique et geographique de la Grece et de l'Italie” (L'Empire Romain d'Orient et le Royaume des Lombards 553 a 774), Houze, Antoine Philippe, 1844
  • Erdeljanovich.J.: „O naseljavanju Slovena u Maloj Aziji i Siriji od VII do X veka” Glasnik geografskog drushtva vol. VI 1921 pp. 189
  • Ernst Eichler: Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße, Domowina-Verlag, Bautzen, IV, 2019. ISBN=978-3-7420-1716-1
  • Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу 600-1025 (South Slavs under the Byzantine Rule 600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник. 
  • Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History, Čigoja štampa. 
  • Јанковић, Ђорђе. „Погреб Срба у раном средњем веку“, реферат на VI међународном конгресу словенске археологије, Новгород, 1996. (прелиминарна синтеза о српским громилама)
  • Јанковић, Ђорђе. „Громиле Срба у светлу неких других података“, одељак из књиге Српске громиле, 1998.
  • Jeremić, Nikola : Srpska zemlja Bojka, Zemun, 1993.
  • Jireček, Konstantin (1911), Geschichte der Serben (на језику: немачком), F.A. Perthes 
  • Kostić, Lazo M. : O srpskom imenu, Srbinje - Novi Sad, 2000.
  • Lequien, M.: „Oriens Christianus” I, (1740). стр. 659—660
  • Lubor Niederle: „Slovanske starozhitnosti” Dilu II,Svazek pp. 389—399; pp. 444—446
  • Micotky, J.: „Otiorum Chroate”, Vol. I, Budapest, (1806). стр. 89-112
  • Museu Marítim de Barcelona, Инв. бр. 3236 (Barcelona, Reino de España)
  • Novaković, Relja : Baltički Sloveni u Beogradu i Srbiji, Beograd, 1985.
  • Novaković, Relja : Još o poreklu Srba, Beograd, 1992.
  • Novaković, Relja : Srbi, Beograd, 1993.
  • Novaković, Relja : Srbi i njihovi pradavni srodnici, Beograd, 2000.
  • Oaks, Dumbarton (2005). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art: The East (continued), Constantinople and environs, unknown locations, addenda, uncertain readings. Dumbarton Oaks. стр. 16, 171, 173, 176, 183. ISBN 978-0-88402-309-8. 
  • Ostrogorski,G.: „Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi”, Enciklopedija Jugoslavije 1,Zagreb 1955,pp. 591—599
  • Petković, Živko D. : Prve pojave srpskog imena, Beograd, 1996.
  • Petrović, Aleksandar M.: Kratka arheografija Srba, Novi Sad, 1994.
  • R. Ambrogio, Nomi d'Italia. Origine e significato dei nomi geografici e di tutti i comuni (Novariae: Istituto Geografico De Agostini, 2009)
  • Ramsay, W. M: „The Historical Geography Of Asia Minor”, London, (1890). стр. 183. стр. 210
  • Samardžić, Radovan; Duškov, Milan (1993). Serbs in European civilization. Nova. ISBN 978-86-7583-015-3. 
  • Станојевић, Станоје. „Историја Срба, Хрвата и Словенаца”. Projekat Rastko. 
  • Статистички годишњак Републике Српске, 2009: Преглед по општинама” (PDF). Републички завод за статистику РС. Приступљено 23. 1. 2013.
  • Steffan Bruns: Ortschronik Möckerling, Zöbigker (Sachsen-Anhalt, Saalekreis, Geiseltal), mit dem Ortsfamilienbuch der Gemeinden. Vollständige Auswertung der Kirchenbücher für die Jahre 1647 - 1703. . Plaidt: Cardamina. 2014. ISBN 978-3-86424-192-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • The Society for Nordish Physical Anthropology: The Living Slavs
  • Ćirković, Sima M. (2004). The Serbs. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-20471-8. 
  • Ћоровић, Владимир (1941). „Историја српског народа (Istorija srpskog naroda)”. (Internet, 2001). Пројекат Растко: Библиотека српске културе; Prојеkat Rastko: Biblioteka srpske kulture. 
  • Ћосовић Стево: „Рјечник српског имена”, Просвета, Нови Сад 1994. године
  • Šebek, Lazar : Stari Srbi, Serbi sveske 2, Izdavač: Krim, Beograd, Ložionička 4.
  • William Mitchell Ramsay: „Hellespontus and Bithynia”, Royal Geographical Society, London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927), 1890
  • Wassiliou-Seibt, Alexandra-Kyriaki (2012). „Der Familienname Serblias und seine Träger in Byzanz. Eine prosopographisch-sigillographische Studie”. Ур.: Cheynet, Jean-Claude; Sode, Claudia. Studies in Byzantine Sigillography (на језику: German). Walter de Gruyter. стр. 35—55. ISBN 978-3-11-027114-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_топонима_названих_по_Србима&oldid=27801497”