Споменик природе „Калемегдански рт“
Споменик природе „Калемегдански рт“ | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Калемегдан, Београд |
Општина | Стари град |
Држава | Србија |
Координате | 44° 49′ 26″ С; 20° 27′ 07″ И / 44.823847062132046° С; 20.451823720698922° И |
Година заштите | 2021. |
Степен заштите | I |
Површина | 14, 07 ha |
Старатељ | ЈКП „Београдска тврђава” |
Званични веб-сајт |
„Калемегдански рт“ је споменик природе Србије проглашен 2021. године од стране Владе Републике Србије, на основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије. Споменик природе је површине 14, 07 хектара, а установљени су режими заштите II и III степена, како је објављено у Уредби у Службеном гласнику Републике Србије.[1]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Прво решење о заштити датира из 1968. године. Тадашњи назив природног добра: „Морски неогени спруд-профил испод споменикa Победнику на Калемегдану” и „Геолошко-географски слојеви на локалитету на Калемегдану, код споменика Победник” промењен је у „Калемегдански рт”.[2] Ово природно добро први пут је посредно заштићено 1946. године у оквиру заштите Београдске тврђаве као културног добра.[1]
На основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије прогласила је у фебруару 2021. године за Споменик природе „Калемегдански рт“ у Београду, који се налази јужно од ушћа Саве у Дунав, на подручју града Београда, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве.[1] Наводи се да је Влада Републике Србије донела одлуку на основу изворности, репрезентативности, разноликости, целовитости, пејзажне атрактивности и очуваности представљене у Студији Завода за заштиту природе Србије која је предата 2017. године.[1]
У одлуци се објашњава да се простор од 14 хектара и седам ари ставља под режим заштите другог и трећег степена, у циљу „очувања седимената миоценске старости, односно његовог дела баденског ката који представља природну реткост, јединствен остатак медитеранског стадијума – јединственог у историји панонског мора”.[1][2]
Други степен заштите овог споменика културе утврђен је за површину од три хектара и 42 ара, односно падину између Горње и Доњег града, где се налазе објекти Видин капија, Јакшићева кула, Источна капија, Мала барутана, остаци североистичног бедема Доњег града, амам где се данас налзи Београдски планетаријум и други.[1] На заштићеном простору забрањено је уништавање постојећих природних изданака, односно фосилних материјала, вегетације, засецања падине као и одвијање манифестација којима би се изданци седимената могли угрозити.[3]
На простору где је установљен трећи режим заштите није дозвољена изградња, туристички смештај и угоститељство, као ни садња.[2]
Границама споменика природе обухваћена је јединствена природна реткост геолошког карактера на тлу Србије – профил морског спруда из најстаријег стадијума у историји некадашњег Панонског мора.[2][3]
Целокупан простор заштићеног подручја има режиме заштите II и III степена.[2] „Калемегдански рт” проглашен је за подручје I категорије – међународног, националног, односно, изузетног значаја са циљем очувања седимената миоценске старости.[3]
Поред геолошког, Калемегдански рт има и историјски значај за Београд, јер се верује да је ова кречњачка стена заслужна за име града од доласка Словена на Балкансо полуострво крајем 7. века.[3] Белина кречњачког гребена са остацима рановизантијске тврђаве која се гледано одоздо истицала околном пејзажу бедемом и кулама грађеним од камена истог геолошког састава и боје је одредила и ново име граду, Бели град односно Београд.[3]
Спомеником природе „Калемегдански рт” управља ЈКП „Београдска тврђава”.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Kalemegdanski rt proglašen za Spomenik prirode”. zzps.rs. 23. 2. 2021. Архивирано из оригинала 20. 06. 2023. г. Приступљено 20. 06. 2023.
- ^ а б в г д „Калемегдански рт”. Плитика. 23. 3. 2021.
- ^ а б в г д ђ „Споменик природе „Калемегдански рт””. beogradskatvrdjava.co.rs. Приступљено 20. 6. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Споменик природе „Калемегдански рт”[мртва веза] на сајту beogradskatvrdjava.co.rs