Спомен-биста Димитрију Давидовићу у Београду
44° 50′ 38″ С; 20° 25′ 01″ И / 44.843930° С; 20.416808° И
| Спомен-биста Димитрију Давидовићу | |
|---|---|
 Спомен-биста Димитрију Давидовићу, Земун | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Земун |
| Време настанка | 1989 |
Спомен-биста Димитрију Давидовићу у Београду налази се на Земунском кеју у градској општини Земун.
Димитрије Давидовић[уреди | уреди извор]
Димитрије Давидовић (1789, Земун − 1838, Смедерево) био је познати српски новинар, публициста, државник и уставописац. Покренуо је „Новине српске“ чији је садржај био пре свега политичког и књижевног и ретко привредног карактера. Обављао је функцију секретара Кнежевске канцеларије код Милоша Обреновића. Иако су у састављању текста Устава учествовали највиђеније Срби тог доба, у то време се сматрао човеком од највишег кнежевог поверења и најзаслужнијим за доношење Сретењског устава (1835), који је написао у рекордном року, за двадесет дана.[тражи се извор]
Изглед спомен−бисте и постављање[уреди | уреди извор]
Спомен−биста Димитрију Давидовићу се налази у близини ресторана „Венеција” на шеталишту поред Дунава, Земинском кеју. Биста је бронзана, висине 45 цм, а рад је непознатог вајара из око 1936. године. Подигнута је 1989. године, у част двестоте годишњице рођења Давидовића.[1]
Кућа у којој се родио Димитрије Давидовић у Земуну налази на углу Главне и Давидовићеве улице.
Спомен − бисте и спомен − плоче у Србији[уреди | уреди извор]
Поводом стогодишњице смрти 1938. године, у организацији Одбора за подизање споменика Давидовићу у Смедереву, на челу са др Живадином Стефановићем, тадашњим председником општине Смедерево, одржана је свечаност откривања споменика. Споменик је у бронзи, рад вајара Лојза Долинара, а освештао га је његово преосвештенство браничевски епископ Венијамин. Споменик се налази испред Центра за културу и Основне школе „Димитрије Давидовић”.[2] Поводом 150-годишњице Сретењског устава 1983. одржан је научни скуп Стваралаштво Димитрија Давидовића. Том приликом постављене су спомен плоче на његовим кућама у Земуну и Смедереву.[3]
2015. године откривена је спомен плоча Димитрију Давидовићу на згради Правног факултета у Новом Саду.[4]
У Крагујевцу је у току поступак за подизање спомен − бисте Димитрију Давидовићу у непосредној близини здања Старе скупштине.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 331. ISBN 86-441-0014-9.
- ^ Ilić, Jelena. „Srbijo, seti se i Dimitrija Davidovića”. novosti.rs. Приступљено 9. 8. 2020.
- ^ „Димитрије Давидовић”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 9. 8. 2020.
- ^ „Откривена спомен плоча Димитрију Давидовићу”. rtv.rs. Приступљено 9. 8. 2020.
- ^ Z. Radovanović. „Vredne inicijative u godini jubileja”. danas.rs. Приступљено 9. 8. 2020.