Сретењска црква у Крушедолу
| Сретењска црква у Крушедолу | |
|---|---|
 Сретењска црква у Крушедолу | |
| Опште информације | |
| Место | Крушедол |
| Општина | Ириг |
| Време настанка | 1512—1516 |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Сретењска црква у Крушедолу, месту у општини Ириг, подигнута је у периоду од 1512. до 1516. године. Цркву је подигла је деспотица Ангелина Бранковић као храм некадашњег женског манастира посвећеног Светом Јовану Златоустом. Није познато када је црква променила патрона, мада се као храм Сретења помиње и пре 1633. године.[1] Представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Изглед[уреди | уреди извор]
Црква посвећена Сретењу Христовом је једнобродане основе, засведена полуобличастим сводом, са олтарском апсидом споља петостраном, а изнутра елипсоидном, коју покрива издужена полукалота. У периоду између 1753. и 1839. године дозидани су егзонартекс и звоник квадратне основе са два кордонска венца, а простор старе припрате и наоса је обједињен.
Делови живописа очувани су само у нижим зонама зидних површина. Старији, настао 1633/1634. године налази се у некадашњој припрати, а новији, с почетка 18. века, у наосу и олтарском простору. Значај овог сликарства, које у целини припада поствизантијској традицији, представљају његове иконографске особености, мада га изразита линеарност са наглашеном декоративношћу сврстава у просечна ликовна остварења. Иконостас скромнијег типа олтарских преграда сведеног програма, осликао је 1763. године Димитрије Бачевић, вероватно уз сарадњу Теодора Крачуна. Иако се уочавају архаична решења при обликовању ликова и неспретност у композицији, иконографски образац има одлике развијеног Бачевићевог стила.
Конзерваторски радови на живопису обављени су 1961. године, а иконостас је рестаурисан 1963. године. Један од највећих приложника овог храма у новије време (у последњих 100 година, од 2023.) био је Љубомир Марковић, председник црквеног грађевинског одбора за обнову и санацију Сретењске цркве.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Град анђела/Сретењска црква у Крушедолу
- ^ Јовачевић, Сава (2023). Православље, бр. 1341. од 1. фебруара, Љубомир Марковић (1941.-2022.). Београд: СПЦ. стр. 47.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Сретењска црква) — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
