Сретко Калинић
Сретко Калинић | |
|---|---|
| Пуно име | Сретко Калинић |
| Надимак | Бели Звер |
| Датум рођења | 25. фебруар 1978. |
| Место рођења | Задар, СР Хрватска, СФР Југославија |
Сретко Калинић (Задар, 25. фебруар 1974) јесте српски криминалац који је због својих дела осуђен на максималну затворску казну од 40 година. Један од завереника у атентату на премијера Србије Зорана Ђинђића и припадник бившег криминалног Земунског клана у којем је био главни за извршења ликвидација противника.
Криминална каријера[уреди | уреди извор]
Основна Калинићева улога у Земунском клану била је да ликвидира особе чија би убиства наручио Душан Спасојевић.[1] Испрва се за њега мало знало (јер је врх Земунског клана скривао свог најбољег пуцача), што међу полицијским што међу криминалним круговима. Ђура Мутави, који је ухапшен у Сабљи као припадник Земунскога клана, га је први пут пријавио истражним органима, али није знао ни име ни презиме, већ само надимак — „Бели”.
У атентату на премијера Ђинђића, Калинић је био у „фолксваген пасату“ који је чекао непосредне извршиоце испред Завода за фотограметрију, а требало је да пружа тзв. ватрену подршку, за случај да дође до оружаног окршаја.[2] За учествовање у атентату, пресудом Окружног суда у Београду, осуђен је, по три основе, на 35 година затвора, а та пресуда је касније ублажена на 30 година.[3]
Дана 18. јануара 2008, Калинић је осуђен на 40 година затвора за учествовање у убиствима, отмицама и терористичким делима.[4]
После седам година проведених у бекству, Калинић је 8. јуна 2010. године упуцан у Загребу у Хрватској од стране Милоша Симовића.[5] Код Калинића су нађена два хрватска пасоша с кривотвореним идентитетима, али се особи која га је нашла након пуцњаве представио правим именом. Убрзо је био превезен у загребачку болницу „Сестре милосрднице“ с два метка у грудима, међутим, није одмах ухапшен јер у Хрватској није био тражена особа, нити хрватски Устав дозвољава изручење хрватских држављана другим државама. Ипак, 24. јуна је ухапшен због кривотворења исправа којима је исходовао пасоше,[6] за шта је 24. августа 2010. осуђен на годину и по дана затвора.[7] У ноћ између 24. и 25. августа, Сретко Калинић је изручен Србији и то је био први случај да Хрватска свог држављанина изручи другој држави.[8] Изручење је омогућено изменама хрватског Устава усвојеним јуна 2010,[9] и међудржавним споразумом којим се омогућава међусобно изручивање између Србије и Хрватске.[10]
Калинић је, такође, признао да је починио бар 20 убистава и да је, између осталих, убио Нинослава Константиновића и Милана Јуришића, који су обојица осуђени за атентат на премијера Ђинђића и злочине Земунског клана,[11] као и Зорана Вукојевића који је убијен у Београду, 2006. године, након што је, као сведок-сарадник, дао исказ на суђењу за атентат на Ђинђића.[12]
Калинић је током боравка у загребачком притвору, истражиоцима открио да је 11. августа 2008. године требало да ликвидира Ивана Делића, кума Бране Мићуновића, у будванском кафеу „Палма“.
Уместо Делића убио је младића из Пљеваља који је седео за столом, а живота га је стајало то што је носио исту мајицу као Делић.
Како су раније писали хрватски медији, Србија је од хрватских тужилаца, између осталог, затражила да се Калинић испита у вези са ликвидацијом Бранка Јевтовића Јорге, 2004. године у Београду и покушајима убиства Зорана Недовића Шока и Андрије Драшковића исте године.
Недовић и Драшковић су пуким чудом преживели, али су двојица њихових телохранитеља убијена, а четворица рањена. Тужилаштво Србије интересовало је да ли Калинић има информација о тим кривичним делима јер се у то време у српској јавности нагађало да Земунци стоје иза тих злочина и да им је мотив била наводна освета за ликвидацију Жељка Ражнатовића Аркана.[13]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Б92 – Инсајдер: Ванредна емисија Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2010), 14.6.2010.
- ^ „Данас“ - „Полиција тврди да убијени сведок нема значаја“, 10.3.2004.
- ^ „Пресуда Окружног суда у Београду за убиство Ђинђића”. Приступљено 25. 4. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јун 2010)
- ^ Б92 - Високе затворске казне „земунцима“, 18.1.2008.
- ^ Б92 – Загреб: Упуцан Сретко Калинић, 8.6.2010.
- ^ „24 сата“ – „Калинић у притвору“ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2017), 25.6.2010.
- ^ „Слободна Далмација“ – „Сретко Калинић доведен у ланцима и осуђен на 1,5 годину затвора“, 24.8.2010.
- ^ „Сретко Калинић изручен Србији”. Викивести. 25. 8. 2010. Приступљено 25. 8. 2010.
- ^ Јутарњи лист – „Устав је измењен: дијаспори ограничено гласање, криминалци ће се изручивати земљама ЕУ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2010), 16.6.2010.
- ^ Б92 – „Споразум Србије и Хрватске о изручењима“, 29.6.2010.
- ^ Индекс – „Калинић и Симовић у Хрватској припремали убиство српског политичара?“, 16.6.2010.
- ^ Јутарњи лист – „Сретко Калинић Звер признао и једну ликвидацију у Хрватској, ону Цветка Симића?“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2010), 11.6.2010.
- ^ Индекс – [1], 16.6.2010.
