Пређи на садржај

Срђан Вуловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Срђан Вуловић
Лични подаци
Датум рођења1965.
Место рођењаЗубин Поток, СФРЈ
Образовањедипломирани инжењер саобраћаја
Политичка каријера
Политичка
странка
Српска листа
посланик у Савезној скупштини Савезне Републике Југославије
1997 — 2001.
Избори1997.
председник општине Зубиног Потока
2019 — 2021.
Избори2019.
Реизбор(и)2021.

Срђан Вуловић (1965) српски је политичар. Био је председник општине Зубиног Потока од 2019. до новембра 2022. године, када је напустио функцију услед колективног протеста представника Српске листе, који су напустили институције Косова због одлуке владе у Приштини о замени српских регистарских таблица косовским, као и због суспензије директора Регионалне полиције севера Косова Ненада Ђурића. Он је такође био посланик у Народној скупштини Србије од 1997. до 2001. године.

Пословна каријера[уреди | уреди извор]

Вуловић је дипломирани инжењер саобраћаја.[1] Био је запослен у компанији Ибар, која управља производњом енергије на језеру Газиводе. Власништво и управљање над језером и његовим ресурсима предмет су спора између Србије и Републике Косово,[а] а Вуловић је тврдио да право управљања језером припада Србији.[2][3]

Политика[уреди | уреди извор]

Парламентарац[уреди | уреди извор]

Вуловић је освојио четврто место на изборној листи Социјалистичке партије Србије (СПС) на парламентарним изборима 1997. године.[4] Листа је освојила пет од седам мандата у Косовској Митровици, а Вуловић је био уврштен у посланичку делегацију СПС-а на заседању Народне скупштине у децембру 1997.[5][6]

На парламентарним изборима у Србији 2000. године, одржаним у децембру те године, Срђан је био на двадесет осмој позицији на листи Социјалистичке партије Србије.[7] Листа је освојила тридесет седам места и Срђан није изабран за мандатара.[8] Мандат му је престао конституисањем новог скупштинског сазива у јануару 2001. године.

Локална политика[уреди | уреди извор]

Вуловић је у новинском натписима из децембра 2000. године навођен као председник Скупштине општине Зубин Поток, позиција која је у Србији била призната као еквивалентна градоначелнику. У овом својству, помогао је да се олакша дистрибуција гласачког материјала међу заједницама косовских Срба на парламентарним изборима 2000. године.[9]

Као и већина српских политичара на Косову, Срђан Вуловић се оштро противи проглашењу независности Косова и сматра да је Косово суверена територија Србије. Он је 2008. године наговестио да заједнице косовских Срба неће дозволити властима у Приштини да поново успоставе контролне пунктове на граници са централном Србијом, и да ће заједнице наставити да сарађују са Мисијом привремене администрације Уједињених нација на Косову (УНМИК) и Косовским снагама (КФОР), у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.[10]

Председник општине Зубин Поток[уреди | уреди извор]

Владе Србије и Косова делимично су нормализовали своје односе према Бриселском споразуму из 2013. године, што је, између осталог, довело до поновног учешћа српске заједнице на северу Косова у широј политици Косова. Споразум се није бавио статусом Косова, а Влада Србије сматра да су тренутни органи власти на Косову привремени.

У новембру 2018. градоначелници Зубиног Потока и три друге претежно српске општине на северу Косова поднели су оставке у знак протеста због увођења таксе од 100 одсто на робу из Србије од стране косовске владе [11] Вуловић се кандидовао као кандидат Српске листе на накнадним допунским изборима за градоначелника Зубиног Потока; он је гласање описао као својеврстан референдум о томе колико ће Србија бити присутна на Косову и позвао на високу излазност бирача.[12] Вуловић је однео убедљиву победу и 19. маја 2019. године је изабран за председника општине.

Убрзо након избора, Вуловић је критиковао Косовску полицију због упада у Зубин Поток под окриљем кампање против шверца, тврдећи да ухапшени немају везе са сиве економије и да је полиција својим радњама причинила значајну имовинску штету.[13]

У априлу 2021. године потписао је уговор о братимљењу између Зубиног Потока и Градишке у Републици Српској, Босна и Херцеговина.[14]

Поново је изабран за исту позицију, на косовским локалним изборима 2021. године. Функцију је напустио услед колективног протеста представника Српске листе, који су напустили институције Косова због одлуке владе у Приштини о замени српских регистарских таблица косовским, као и због суспензије директора Регионалне полиције севера Косова Ненада Ђурића.[15]

Напомена[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Демократска опозиција Србије – др Војислав Коштуница (3 Социјалистичка партија Србије – Слободан Милошевић), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  2. ^ Ismet Hajdari and Tanja Vujišić, "Lake Gazivode, troubled waters," Agence France Presse, 25 October 2018.
  3. ^ "Који је значај Газивода?", Radio Television of Serbia, 7 September 2018, accessed 12 January 2022.
  4. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (27 Косовска Митровица), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  5. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године – РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА (Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 21. и 28. септембра и 5. октобра 1997. године), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  6. ^ PRVA SEDNICA, 03.12.1997., Otvoreni Parlament, accessed 12 January 2022.
  7. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Демократска опозиција Србије – др Војислав Коштуница (3 Социјалистичка партија Србије – Слободан Милошевић), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  8. ^ PRVA KONSTITUTIVNA SEDNICA, 22.01.2001., Otvoreni Parlament, accessed 12 January 2022.
  9. ^ "Serb official hopes to see voting in all Serb-majority Kosovo municipalities," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans, 23 December 2000 (Source: Tanjug news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1347 gmt 21 Dec 00). Vulović would presumably have been elected to the Zubin Potok municipal assembly in the 1996 Serbian local elections, in which the SPS won a majority victory in the municipality. See Izbori Za Odbornike Skupština Opština i Gradova u Republici Srbiji, 1996, Bureau of Statistics – Republic of Serbia, p. 92.
  10. ^ "Kosovo Serbs threaten to obstruct operation of border checkpoints," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 9 March 2008 (Source: Politika, 7 March 2008).
  11. ^ "Градоначелници са севера КиМ ступили на дужност", Politika, 19 June 2019, accessed 12 January 2022.
  12. ^ "Кандидати Српске листе: Очекујемо одзив Срба већи него икад", Dnevnik, 13 May 2019, accessed 12 January 2022.
  13. ^ "Протест у К. Митровици: Срби решени да остану своји на своме", Office for Coordination Affairs in the negotiation process with the Provisional Institutions of Self-Government in Prishtina, Government of Serbia, 29 May 2019, accessed 12 January 2022.
  14. ^ "Потписан споразум о братимљењу Градишке и Зубиног Потока", Glas Srpske, 24 April 2021, accessed 12 January 2022.
  15. ^ Игић, Андрија (7. 11. 2022). „Косовске институције без Срба; Вучић: Српски народ неће остати без подршке”. rts.rs. Приступљено 18. јун 2023.