Стефан Ћертић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Ћертић
Пуно имеСтефан Ћертић
Име по рођењуСтефан Ћертић
Датум рођења(1986-11-28)28. новембар 1986.
Место рођењаСмедерево, Србија, Југославија
ПребивалиштеБеоград, Србија
ДржављанствоСрпско
ОбразовањеРачунарске науке
УниверзитетТехнички факултет Универзитета у Београду
ЗанимањеСистемски аналитичар у CS Networks, Извршни директор ETalc Technologies, Председник Српске левице, Директор истраживања универзитета за инжињеринг[1]
СупружникМирјана Ћертић
ДецаДариан Ћертић
Веб-сајтhttps://www.certic.info

Стефан Ћертић (28. новембар 1986) српски је бизнисмен, предузетник и аналитичар рачунарске безбедности и музичар.

Младост[уреди | уреди извор]

Стефан је рођен 1986. године у граду Смедереву. Ту је завршио средњу техничку школу, смер рачунарско програмирање. Међутим, своју четврту годину завршио полагањем испита након што је избачен због хакерског инцидента како се наводи у интервју-у за блогспот[2] у локалној спортској кладионици. Затим се преселио у Београд на студије на универзитету у Београду, Техничком Факултету.

Пословна каријера[уреди | уреди извор]

Године 2008. Запослио се у мобилном оператеру ”Роуто Телеком” у Уједињеном Краљевству као један од главних консултаната и инжењера. Након спајања компаније са компанијом Telesign у 2012. придружио се британској телекомуникационој компанији CS Networks, као главни технички директор. У 2013. је организовао такмичење у програмирању на светском нивоу и као прву награду понудио 50.000 евра.[3] Исте године, у фебруару, формирао је стратешко партнерство са ”Галеб Групом” на Светском мобилном Конгресу у Барселони.[4] То је довело до отварања према афричком тржишту и даљег ширења пословања.[5] Академски рад објављен у 2013. "Будућност Мобиле Безбедности"[6] указао је на могућности злоупотребе прослеђивања позива унутар 3Г мобилних стандарда. Овај рад је резултирао вишеструким академским истраживањима у области телекомуникација и аудио стенографије.[7] и објавлјен је у Америчком журналу Инжинјеринга.[8] и научном журналу Свет Компјутерске науке и Информационих Технологија ВЦСИТ[9]. 2014, позната је инвестиција у грузијски Мобилни Оператер Глобалцел у вредности од 2 милиона долара али није познат тачан удео у власничкој структури.[10] Најновија компанија коју Ћертић формира је ”ЕТалк Медицинске технологије” за производњу медицинских средстава за праћење, анализу и извештавање података о пацијенту у реалном времену, укључујући и локације на бази ГПС система глобалне навигације. Његов најзначајнији производ је ”ETalc персонални чувар”.[11] у 2016, такође је објавио књигу "Наредна фаза"[12] која се бави текућим питањима, научним проблема и парадоксима развоја генералне вештачке интелигенције.[13] У току 2018. године, објавио је истраживање, Недостаци двоструке аутентикације[14] аналиѕирајући пропусте унутар стандарда испоруке ОТП кодова путем СМС / говорних канала уз форенѕичку анализу којом се покушава доказати да су неки од највећих друштвених мрежа, претраживача и финансијских институција рањиви на ове пропусте, што је довело до дебата у академским заједницама о могућим последицама.[15] и испраћено у медијима[16].

Остали пројекти и организације[уреди | уреди извор]

Стефан је члан међународне непрофитне академске организације Едукаус[17] која окупља академске институције широм света у циљу промовисања Информационих технологија у високом образоваљу, као представник универзитета за инжињеринг Османиа (Индиа) у оквиру кога ради на позицији Директора Истраживанја Мобилне Безбедности. Значајан пројекат је је e164enum.eu[18], идентификациона база од преко пола милиона префикса, доступна бесплатно а за чији пројекат је објавио надграђену верзију Станфорд ДНС сервера[19] који је модификовао додаванјем подршке конкурентних упита и прилагодио ЕНУМ спецификацији. Такође је волонтер у склопу НТП интернет сервиса мрежног времена[20] и донатор сервера за овај пројекат на локацијама у Београду и Лондону[21]. Стефан је активни партиципант Линукс Терминал Сервер пројекта - ЛТСП и имплементатор у склопу ове организације.[22]. Такође је аутор неколико Линукс имплементација за слање СМС порука у програмском језику Ц, као и аутор једине имплементације отвореног кода СС7 Сигтран протокола за размену података између мобилних оператора[23]. Током 2015, познато је да је откупио Лондонску приватну Радио Станицу Алтервибес, али износ ове трансакције није познат.[24]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

У новембру, 9.,[25] одржао је конститутивну седницу И понудио програм Српске левице - чиме формира Српски ултра леви политички покрет и постаје његов председник. Убрзо након тога, организација показује значајан раст и најављује улазак у трку за парламент на наредним најављеним изборма у Србији 2017. године. Политичка организација жели да успостави веома радикалније вредности у односу на класичну политичку сцену у Србији, што укључује обавезно бесплатно образовање, бесплатно медицинско и социјално осигурање, и велико улагање у развој технологије. Према наводима организације, један од првих предлога закона односиће се на медије, чиме ће се формирати обавеза медија да своје програмске шеме у минимуму од 80% попуне образовним програмом - као одговор проблему цензуре у Србији уз мото ”Само је образован човек, слободан човек.”.[26] Организација је оформира партнерство са Трансхуманистичком партијом САД.[27]

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

Стефан је у више наврата био активан као аутор, извођач и гитариста. Иако музику сматра хобијем[28] албум издат 2017. године за Француску издавачку кућу ИМ Франце[29], под називом ”ФусионВоркс”, остварио је добре критике у независним часописима из области алтернативне музике[30]. Стефан је такође сарађивао са Хеви Метал групом Хексаграм, са којом је као гитариста наступао по градовима Србије у оквиру радио емисије ХИТ 202, као и на Егзит Фестифалу.[31]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „University College of Engineering”. University College of Engineering. Архивирано из оригинала 23. 02. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  2. ^ „Interview with Stefan Certic Founder of ETalc Technologies”. BlogProcess. Архивирано из оригинала 09. 01. 2017. г. Приступљено 08. 01. 2017. 
  3. ^ Limited, CS Network Solutions. „CS Networks SMS Programming Awards 2013”. www.prnewswire.com. Приступљено 1. 7. 2016. 
  4. ^ „Mobile World Congress Resulted in Strategic Partnership Between CS Networks and Galeb Group”. Computeruser.com (на језику: енглески). 28. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 08. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016. 
  5. ^ Newswire, PR (28. 2. 2013). „Mobile World Congress Resulted In Strategic Partnership Between CS Networks And Galeb Group” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016. 
  6. ^ Certic. „The Future of Mobile Security”. arXiv:1302.4201 Слободан приступ. 
  7. ^ „Google Scholar”. 
  8. ^ „American Journal of Engineering Research (AJER)” (PDF). American Journal of Engineering Research (AJER). 4 (4): 149. Приступљено 28. 2. 2017. 
  9. ^ Alaa, Hussein. „World of Computer Science and Information Technology Journal (WCSIT)” (PDF). World of Computer Science and Information Technology Journal (WCSIT). 5 (5): 90. Приступљено 28. 2. 2017. 
  10. ^ „Стрит Инвестиције”. Стрит Инвестиције. Архивирано из оригинала 12. 2. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  11. ^ „ETalc Bracelet - Personal LifeGuard”. Архивирано из оригинала 29. 8. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016. 
  12. ^ „Отворена Библиотека”. Отворена Бибилиотека. Приступљено 28. 2. 2017. 
  13. ^ Certic, Stefan. The Next Stage. ISBN 9780995865709. 
  14. ^ Stefan, Certic. „Two-Factor Authentication Vulnerabilities”. SSRN´s eLibrary. Приступљено 27. 5. 2018. 
  15. ^ Bob, Johnson. „A Security Researcher, Stefan Certic, warns about social engineering techniques beyond Facebook Data Breach”. Usc.edu. Приступљено 27. 5. 2018. 
  16. ^ „THINK TWICE BEFORE YOU SECURE ACCOUNT WITH SMS”. Switzerland Posts. A.P. Архивирано из оригинала 27. 05. 2018. г. Приступљено 27. 5. 2018. 
  17. ^ „Едукаус”. Едукаус Чланови. Архивирано из оригинала 23. 02. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  18. ^ „e164enum.eu”. e164enum.eu. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  19. ^ „Станфорд ДНС Сервер”. ГитХуб Станфорд ДНС Сервер. Приступљено 28. 2. 2017. 
  20. ^ „НТП Поол Волонтери”. НТП Поол Волонтери. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  21. ^ „НТП Поол Сервери”. НТП Поол Сервери. Приступљено 28. 2. 2017. 
  22. ^ „ЛТСП Пројекат”. ЛТСП Пројекат. Архивирано из оригинала 24. 02. 2017. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  23. ^ „Софтвер Секција”. Софтвер Секција. Приступљено 28. 2. 2017. 
  24. ^ „AlterVibes Radio”. AlterVibes Radio. Приступљено 28. 2. 2017. 
  25. ^ „Constitution of Srpska Levica”. Srpska Levica. 
  26. ^ „SrpskaLevica.com”. Srpska Levica. 
  27. ^ „US Transhumanist Party Allied Organizations”. 
  28. ^ „certic.info”. https://www.certic.info/.  Спољашња веза у |work= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  29. ^ „Апле Музика ФјужнВоркс”. Апле Музика. АлтерВајбс Медиа. Приступљено 28. 2. 2017. 
  30. ^ „Јам Зона”. Јам Зона, независни музички магазин. Приступљено 2. 2. 2017. 
  31. ^ „Егзит Музика”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2017. г. Приступљено 2. 2. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Ћертић&oldid=27756307”