Страхиња Дамјановић
Страхиња Дамјановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1894. |
| Датум смрти | 1979. |
Страхиња Дамјановић[а] (Смедерево, 1894 – Београд, 1979)[2] је био један од 1300 каплара, борац свих ратова 1912—1918 и носилац Албанске споменице, ордена св. Саве и Обилићеве медаље за храброст. Такође је био почасни грађанин Париза.
На Солунском фронту борио се на Совичкој коси, Кајмакчалану и Старковом гробу.
Био је професор и директор гимназије у Јагодини (1934—1938). Сахрањен је са женом Олгом у гробници породице Николић, на старом јагодинском гробљу.[2]
Напомене[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Елаб.рс: „Моје успомене и доживљаји 1892—1919“, Тадија Пејовић, рецензент Страхиња М. Дамњановић, Београд (1978), прва књига. стр. 2 и 4, приступ 18.5.2013
- ^ а б Историјски архив Јагодине: „Сретен Николић (1867—1914)“[мртва веза], Нинослав Станојловић, приступ 18.5.2013
