Субмерзне биљке

С Википедије, слободне енциклопедије
Алга Caulerpa taxifolia

Субмерзне биљке су хидрофите, које су читаве потопљене у води. Неке врсте су способне да преживе период суше тако што развијају терестричне облике са другачијим структурним одликама надземних органа.

Подела[уреди | уреди извор]

Субмерзне биљке се могу поделити на две групе у зависности од тога да ли се укорењују или не. Уколико се не укорењују, оне слободно лебде у води, као што је случај са врстама родова Utricularia и Ceratophyllum. Биљке које се укорењују врло често развијају и ризоме. Примери су врсте родова Potamogeton и Elodea.[1]

Примери[уреди | уреди извор]

Ова животна форма се јавља у разним групама биљака, укључујући и вишећелијске алге. У рекама су то зелена алга Cladophora и пршљенчица, а честе су и маховине, посебно у језерима и потоцима са меком водом. Овим биљкама припадају и представници двадесетак фамилија цветница, углавном монокотила. Њихови репродуктивни органи су субмерзни, али могу бити и плутајући или ваздушни.[2] Заправо, цветови су потопљени или плутајући код морских врста као што је случај код представника родова Zostera и Najas, док код слатководних цветови најчешће извирују ван воде.[1] У језерима се може срести и додуше мали број папрати, на пример врста из рода Isoetes.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Стевановић, Б. & Јанковић, М. 2001. Екологија биљака са основама физиолошке екологије биљака. NNK International: Београд. ISBN 86-83635-04-X
  2. ^ а б Лаушевић, Р. 2000. И реке убијају, зар не? Друштво еколога Србије & Завод за заштиту природе Србије: Београд.

Види још[уреди | уреди извор]