Тауланти — Википедија

Тавланти (грч. Ταυλαντιοι), су били једно од највећих илирских племена^[1] који је живели дуж Јадранског мора и на територији данашње северне Албаније.

Према древној грчкој митологији оснивач племена Тавлант (грчки Тαυλας), је био један од шест синова краља Илирија, па је племе по њему и добило име. Они су живели на обали Јадранског мора у Илирији (модерна Албанија) у близини града Епидамн (модерни Драч). Ово племе је одиграо главну улогу у историји Илирије у IV и III веку пре Христа. Тада је краљ Глаук (335. п. н. е.. .- 302. п. н. е..). владалао племеном. У време владавине тавлантииског краља над целом Илиријом, почео је јачати двојезичани утицај раног хеленизма.

Тавланти су били познати по припремању меда и медоваче, а такође су се бавили и гусарењем.

Референце[уреди | уреди извор]

^ The Cambridge ancient history,Tome 6 by John Boardman. ISBN 978-0-521-85073-5 (1994). стр. 423

Литература[уреди | уреди извор]

(језик: енглески) Z. Andrea, Kultura Ilire e Tumave në Pellgun e Korçës, Тирана 1985.
(језик: енглески) A. Koka, The Illyrian Prehistorical Culture in Albania, Тирана 1985.
Wilkes, John (1992). The Illyrians. Wiley. ISBN 978-0-631-14671-1.

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу