Тврђава у Хањи је низ одбрамбених унутрашњих и спољашњих зидина и других утврђења која окружују град Хањи на острву Криту у Грчкој. Унутрашње градске зидове прво су изградили римљани у античко доба, а обновили Византијски цареви. Спољне зидове твршаве подигли је у 16. веку Република Венеција. Неке од утврђења срушене су у 20. веку, али делови византијских и венецијанских зидина и данс су сачувани.
На основу археолошких истраживања, прва утврђења у данашњем граду Хањи (грч. Χανιά, итал. Canea) настала су у омањем Ханијском заливу између два полуострва, Акротири и Спата. Наиме у хеленистичком периоду (који датира од 3. века п. н. е.) прва цивилизација на подручју данашње Хање била је критска, а на подручју данашњег града Хањи налазио се тадашњи град-држава Cydonia (јер данашње име Хања долази од турске речи Хан), који је био окружен зидинама. Хања се спомиње и у Одисеји. 69. п. н. е. као град потпао под власт Рима, који је задржао много повластица, попут ковања сопственог новца до краја 3 века н. е.
Први део византијске управе над градом трајао је од 395. године до 824. године, током којег град и острво Крит постају хришћаски по карактеру.[1] Када је ојачало Византијско царство у 6. и 7. веку, оно је доградило утврђење пре него што су град уништили Сарацени 828. године, који су дали граду данашње име.
Верује се да је византијски зид изграђен у 7. веку на темељима претходно постојећег хеленистичког утврђења. Материјали који су кориштени у градњи били су камење старих зидова, али и са других локације којих је у време морало бити углавном на рушевинама након честих разорних земљотреса.
Византијски зид је заштићен јарком с морском водом који је неколико векова трансформисао брдо у вештачко острво.
Остаци унутрашњег бедема из 7. века, који је изградњом новог у 16. веку изгибио функцију
Када су у 16. веку изграђени нови венецијански зидови, град је проширен и ово византијско утврђење из 7. века је застарело, и није било у функцији.
Крит је 961. године поново ушао у састав Византије, и тај период траје до 1204. године. Град добија на значају и новом изградњом окужује се моћним зидинама, како би спречили арапску инвазију.[2] Неки делови византијског зида из овог периода и даље постоје у улици Сифака. Такође, град постаје и епископско седиште.
Сматра се да је топографија брда око Хањиа приморала византијске градитеља да прате ток древног античког зида. Главни грађевински материјал био је исти — камен из древне Ситоније, јер је град већим делом уништен након периода арапске владавине (824-961).
Након Четвртог крсташког рата (1204) и пада Византије, Крит је додељен маркизу Бонифацију од Монферата, који је град убрзо продао Млецима.
Млетачка власт је наставила управу над Критом из Ханије и град се службено назива La Canea. Млетачка власт постепено успоставља добру сарадњу са месним становништвом, па у граду почиње ново раздобље бурног развоја. У то време стари град добија данашњи изглед.
Развој на културном плану се нарочито сагледава у година после пада Цариграда, када много школованих људи из некадашње престонице долази на хришћански Крит, где постају носиоци нове културе, настале мешањем грчко-византијских и италијанско-ренесансних утицаја. Хањи је изабран за седиште ректора (генералног администратора) у региону и Хања се развијала као значајан комерцијални центар плодне пољопривредне регије. Многе важне зграде у граду изграђене су током ове ере, а промовисане су и интелектуалне активности (писана реч, музика, образовање).
У току три века од венецијанске окупације (1205 — 1669.) Хањија, расла је и моћ Отоманског царства и приморале Млечане да подигну масивна утврђења око градова Хераклион, Ретимно и Ханија. Изградња тврђаве у Ханији која је поврена војном архитекти Мицхеле Санмицхели започела је 1538. године и требало је да се заврши за око 20 година.
Међутим, зидови нису спречили отоманску војску да 1645. године освоји град после двомесечне опсаде. Османлије су се искрцале у близини манастира Гоније у Кисамосу, који су опљачкали и спалили. Хањи пада под османску власт. Град је по освајању опљачкан, мноштво становништва је изгинуло или побегло из града. Градске цркве се претварају у џамије, гради се амам и друге зграде источњачког типа. И поред страшног страдања Хања задржава водећу улогу на острву захваљујући томе што постаје седиште пашалука на Криту, а у граду се јавља и муслиманска („турска”) мањина.
Утвђење је претрпео значајна оштећења и у првобитном облику постоји само на неколико места. Велики делови су срушени а на њиховом месгту изграђени нову објекти, због чега је тешко одредити тачан тлоцрт, мада су археолошка ископавања створила укупан утисак о његовом изгледу.
Зид се састојао од равних одсека који су чинили овални обрис, а био је опремљен кулама, два главна улаза са истока и запада и мањим капијама. Источна капија налази се на раскрсници између улице Канаверо и улице Даскалогианис, а западне од трга Синтривани (фонтана).[3]
Утврђења су била врхунска за то историјско раздобље, са:
зидовинама, дугим 6 км, високим преко 20 метара, под углом од 20° у односу на вертикалу како би се топовске кугле рикошетирале од њих.
дубоким јарком око зидова, 60 м широког и 15 м дубоког (који се и данас види на западној страни зидова где су они најбоље сачувани),
Шест бастиона, која су ојачавала утврђени зид,
Три главна капија.
Обе су капије биле окружене квадратним кулама. Средином 13. века Ханија је пала у руке Млечана, чији је главни приоритет била одбрана и заштита града. У ту сврху, од 1538. до 1549. године, инжењер по имену Michele Sammichiel именован је за надгледање изградње нових зидина.
Нова утврђења, која су такође окруживала лучко подручје, обухватала су четворострани зид утврђен јарком, контра карпоном, бастионима и бедемима у облику срца. Главна капија тврђаве била је такозвана Rethemniotiki Porta (Porta Retimiotta), у јужном делу тврђаве.
Тврђава Фиркас Тврђава Фиркас (тур. касарну) саграђена је 1620. године како би Млећани заштитила улаз у луку. Ако је постојала опасност од напада, улаз у лука је могао да се затворит ланцем који је повезивао тврђаву Фиркас са базом светионика. Топови би се такође могли поставити на веома низак ниво (кро лучне отворе на дну зида) како би могли да пуцају на бродове на води. У унутрашњости Фиркаса била је смештена касарна млетачких војника и налазило се складишта и велике подземна цистерна.[3]
Грчка
.jpg)
