Темишварски санџак
| Темишварски санџак Temeşvar sancağı | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1552.—1716. | |||||||||
.jpg) Османски Темишвар у 17. веку | |||||||||
| Главни град | Темишвар | ||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | феудализам | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1552. | ||||||||
• Укинуто | 1716. | ||||||||
| |||||||||
Темишварски санџак (тур. Temeşvar sancağı) је био санџак (административних јединица) Османског царства, са центром у утврђеном граду Темишвару. Основан је 1552. године, непосредно након османског освајања Темишвара. Од самог оснивања налазио се у саставу Темишварског пашалука, као централни санџак (тур. paşa-sancağı / паша-санџак) којим је темишварски беглербег управљао непосредно. Постојао је све до 1716. године, када је османска власт протерана из Темишвара на самом почетку Аустријско-турског рата (1716-1718). На подручју овог санџака живели су Срби, Румуни и Мађари, а такође и Турци. Хришћанско становништво овог санџака било је претежно православне и римокатоличке, а мањим делом и протестантске вероисповести. У већим местима живео је и знатан број муслимана.[1][2]
Темишварски санџак је обухватао подручја бивших угарских жупанија Тамишке и Ковинске. У састав овог пространог санџака улазило је десетак нахија: Темишварска, Панчевачка, Вршачка, Чаковска, Бокшанска, Фенлачка, Фачетска и неке друге. Првобитно је овом санџаку припадала и Молдовска нахија, која је већ током друге половине 16. века издвојена ради стварања посебног Молдовског санџака. Приликом касније управне реорганизације, Темишварском санџаку је 1707. године прикључено целокупно подручје суседног Чанадског санџака.[3][4][5]
Срби у Темишварском санџаку[уреди | уреди извор]
Знатан део становништва на подручју овог санџака чинили су Срби, било као староседеоци из претходног раздобља угарске власти или као нови досељеници из других српских области.[6] Већ током прве половине 16. века тај простор је био претежно српски, услед чега су османске власти, чак и пре осовајања, читаво подручје на коме је потом основан и овај санџак означавале као Српски вилајет (тур. Sırf Vilâyeti).[7][8][9][10]
Подручје овог санџака је 1594. године било захваћено великим српским устанком, који је избио на ширем простору Темишварског пашалука.[11] За време Бечког рата (1683-1699), знатан део овог санџака био је почевши од 1686. године захваћен новим српским народним устанком, под заповедништвом капетана Новака Петровића.[12] Православни Срби су на просторима овог санџака имали своју Темишварску епархију, која је била у саставу обновљене Српске патријаршије.[13]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зиројевић 1970, стр. 11-26.
- ^ Пејин 2010, стр. 133-168.
- ^ Engel 1996.
- ^ Kılıç 1997.
- ^ Dávid 1999, стр. 113-128.
- ^ Поповић 1955.
- ^ Крешић 2012, стр. 129-143.
- ^ Лемајић 2013, стр. 7-27.
- ^ Крстић 2022, стр. 49-60.
- ^ Krstić 2022, стр. 95-111.
- ^ Ћирковић 1996, стр. 239-245.
- ^ Николајевић 1932, стр. 422-427.
- ^ Тричковић 1980, стр. 61-164.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dávid, Géza (1999). „The Eyalet of Temesvár in the Eighteenth Century”. Oriente Moderno. 79 (18): 113—128.
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Engel, Pál (1996). A temesvári és moldovai szandzsák törökkori települései (1554-1579). Szeged: Csongrád Megyei Levéltár.
- Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Kılıç, Orhan (1997). 18. Yüzyılın İlk Yarısında Osmanlı Devleti'nin İdari Taksimatı: Eyalet ve Sancak Tevcihatı. Elazığ: Şark Pazarlama.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар Р. (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Крстић, Александар Р. (2022). „Срби у Банату током 15. и 16. века: Историографски резултати и могућности за будућа истраживања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 49—60. Архивирано из оригинала 20. 05. 2024. г. Приступљено 22. 05. 2024.
- Krstić, Aleksandar R. (2022). „The Emergence of “Sırf Vilâyeti”: Serbian Migrations to the Territory of Banat by the Mid-16th Century and Their Results” (PDF). Migrations in the Slavic Cultural Space. From the Middle Ages to the Present Day. Łódź: Łódź University Press. стр. 95—111. Архивирано из оригинала 20. 05. 2024. г. Приступљено 22. 05. 2024.
- Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
- Николајевић, Тихомир (1932). „Новак Петровић, капетан банатских Срба (1686-1689)”. Гласник историског друштва у Новом Саду. 5: 422—427.
- Пејин, Јован (2010). „Банат под турском окупацијом”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 133—168.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Ћирковић, Сима (1996). „Устанак банатских Срба”. Рад Музеја Војводине. 37-38 (1995-1996): 239—245.