Тип 81

С Википедије, слободне енциклопедије
Тип 81[1]

Тип- 81 на Хонгјан ОКУ261 шасији.


Класификација вишецевни бацач ракета
Шасија ОКУ261 .
Историја
Земља развоја  Кина
Конструктор Фабрика 743 (Фабрика машина Јинки)

5137 Фабрика (Фабрика машина у Хубеи Јиангсхан), Норинко (ракете)

Произвођач Фабрика 743 (Фабрика машина Јинки)

5137 Фабрика (Фабрика машина у Хубеи Јиангсхан)

Период развоја 1970-тих
Период производње 19811985
Период употребе 1985— до данас
Корисници  Кина
 Иран
Димензије
Тежина у борбеном положају од 18 000 до 30 000 кг
Дужина у маршевом положају 9800 мм
Ширина у маршевом положају 3240 мм
Висина у маршевом положају 3500 мм
Наоружање
Калибар 122 мм
Број цеви 40
Минимални домет паљбе 8000 м [2]
Максимални домет паљбе 20 000 м [3] или 40 000 м са новим ракетама
Максимални угао гађања хоризонтално 360 °
Посада 5 људи.
Трајање плотуна 20 с [4]
Споредно митраљез 12.7 мм
Погон
Тип мотора WR4B-12V150LB 12-цилиндрични дизел
Снага мотора 520 КС
Максимална брзина на аутопуту 55 км/ч
Досег возила 450 км
Врста погонског система на точковима 6×6

Тип 81 представља самоходни 122 mm-ски вишецевни бацач ракета (СХВБР) произведен од стране Народне Републике Кине за потребе Народно ослободилачке армије копнених снага.[5] Овај систем представља варијанту чувеног системе БМ-21 Град.[6] Тип 81 представља први у породици кинеских самоходних вишецевних бацача у калибру 122 mm.[5]

Ротационо стабилизована ракета изпаљена из система Тип 81 може бити наоружана високо-експлозивном бојевом главом или парчадно експлозивном бојевом главом састављеном од челичних елемената.[5]

Варијанте[уреди | уреди извор]

Тип 81[уреди | уреди извор]

Тип 81 чини лансер са 40 лансирних цеви који се поставља на ОКУ261 Хонјан 6X6 камионској шасији.[5]

Тип 83[уреди | уреди извор]

Тип 83 чини лансер са 24 лансирне цеви који се поставља 6X6 камионској шасији.[5]

Тип 89[уреди | уреди извор]

Тип 81 чини лансер са 40 лансирних цеви који се поставља оклопљеној шасији која је пратећи део самоходне хаубице Тип 83. Све ракете се могу испалити за свега 20 секунди. Лансер је постављен на задњој страни уз помоћни пакета за поновно пуњење.[5]

Тип 90[уреди | уреди извор]

Тип 90 чини лансер са 40 лансирних цеви који се поставља на Тиема СЦ2030 6X6 камион. Камион такође носи пакет са пуњењем од 40 додатних ракета; лансер који се поново пуни у року од 3 минута.[5]

Тип 90А[уреди | уреди извор]

Тип 90А представља унапређену верзију система Тип 90. Лансер са 40 лансирних цеви који се поставља на Тиема СЦ2030 6X6 камион, поседује унапређену контролу ватре, а цела батерија вишецевних бацача ракета може бити контролисана из само једног командног возила. Израђен је од стране фирме Норико.[7]

Тип 90Б[уреди | уреди извор]

Тип 90Б током коришћења од стране Перуанске војске

Тип 90Б представља унапређену верзију система Тип 90А. Лансер са 40 лансирних цеви који се поставља се на Беифанг Бенчи 6X6 камион. Систем доима додатак у виду ВЗ551 извиђачког возила, а командно возило има побољшане системе управљања командама и ватром.[8]

ПР 50 СХВБР[уреди | уреди извор]

Последња серија ове верзије, саима увећану моћ за око 25% због повећања броја лансирних цеви на 50 у односу на оригинални модел са 40 цеви. Укључује карактеристике серија ВС СХВБР тако да трошкови рада и укупни животни циклус коштају за оба. Такође је уграђена карактеристика која потиче из типа 90Б, што омогућава усвајање ракета различитих домета, тако да ПР50 има широк опсег од 20 km до 40 km. Кинеска ознака за ПР50 СХВБР је Ша Чен Бао (沙尘暴), што значи Пешчана олуја, а систем је имао свој јавни деби 2006. године на 6. Кинеској међународној Авио Космичкој изложби.[9]

СР-4[уреди | уреди извор]

Представља развојни модел система Тип 81, који садржи 40 цеви распоређених у два силоса. Домет је 50 km.[10]

СР-5[уреди | уреди извор]

СР-5 вишецевни бацач ракета који је имао сваоје прво представљање јавности 2012. на Еуросатири изложби, сличан је моделу ХИМАРС, СР-5 је потпуно компијутеризован и дигитализован систем са модуларним концептом дизајна како би омогућио да се ракете серије 122 mm и 220 mm ракете усвоје на једној шасији, користећи исте системе за контролу ватре и подршку, стога значајно смањује оперативне трошкове.[11]

СР-5 је извезен у Алжир, Бахреин и Венецуелу.[12][13]

СР-7[уреди | уреди извор]

СР-7 је нижа варијанта, са двадесет цеви из којих се испањују ракета у два калибра од 122 mm или шест ракета од 220 mm. Максимални домет је 50 km за ракете од 122 mm и 70 km за ракету од 220 mm.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Type 81 / Type 89 / Type 90 122mm Rocket Launcher”. Fas.org. 16. 11. 1999. Приступљено 23. 05. 2018. 
  2. ^ http://www.military-today.com/artillery/type_81_mlrs.htm/Type[мртва веза] 81 Multiple launch rocket system /Firing range 8 - 20 km
  3. ^ http://www.military-today.com/artillery/type_81_mlrs.htm/Type[мртва веза] 81 Multiple launch rocket system /Firing range 8 - 20 km
  4. ^ http://www.military-today.com/artillery/type_81_mlrs.htm/Type[мртва веза] 81 Multiple launch rocket system /Full salvo duration 20 s
  5. ^ а б в г д ђ е „Type 81 / Type 89 / Type 90 122mm Rocket Launcher”. globalsecurity.org. 11. 07. 2011. Приступљено 07. 01. 2013. 
  6. ^ „BM-21 122-mm Multiple Rocket Launcher”. globalsecurity.org. 11. 07. 2011. Приступљено 07. 01. 2013. 
  7. ^ „CHINA DEVELOPS TYPE 90A 122 MM MULTIPLE SYSTEM, Archived”. Jane's. 2009. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. Приступљено 03. 03. 2013. 
  8. ^ „NORINCO 122 mm (40-round) Type 90B multiple rocket system (China), Multiple rocket launchers”. Jane's. 2009. Архивирано из оригинала 13. 02. 2013. г. Приступљено 03. 03. 2013. 
  9. ^ „PR50 SPMRL”. Архивирано из оригинала 14. 03. 2016. г. Приступљено 03. 11. 2018. 
  10. ^ ARG. „SR-4 Multiple Launch Rocket System - Military-Today.com”. www.military-today.com. 
  11. ^ SR-5 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2014) Retrieved 2017-11-29.
  12. ^ „Algeria has acquired SR5 multiple rocket launchers”. Defence Web. 22. 11. 2017. Архивирано из оригинала 25. 11. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2017. 
  13. ^ Binnie, Jeremy (16. 01. 2018). „Algeria confirms Chinese MRL acquisition”. IHS Jane's 360. London. Архивирано из оригинала 16. 01. 2018. г. Приступљено 16. 01. 2018. 
  14. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2017. г. Приступљено 19. 07. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]